Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  Broj 4/2017.

 INTERVJU | RADŽEŠ KALARIJA

Neurolog govori o svojoj veri

Neurolog govori o svojoj veri

RADŽEŠ KALARIJA je profesor na univerzitetu u Njukaslu, u Engleskoj, i već se više od četiri decenije bavi izučavanjem ljudskog mozga. Nekada je verovao u teoriju evolucije, ali je kasnije promenio mišljenje. Probudite se! je razgovarao s njim o njegovom istraživačkom radu i zaključcima do kojih je došao.

Recite nam nešto o svojoj porodici.

Moj otac je iz Indije, a majka je takođe indijskog porekla, ali je rođena u Ugandi. Oboje su se držali hinduističkih običaja. Imam starijeg i mlađeg brata. Živeli smo u glavnom gradu Kenije, Najrobiju. U našem kraju je bilo mnogo hindusa.

Kako ste se zainteresovali za nauku?

Oduvek sam voleo životinje. Često sam s društvom išao na safari da bismo posmatrali zadivljujuć životinjski svet. Prvo sam hteo da budem veterinar, ali sam po završetku više škole u Najrobiju odlučio da studiram medicinu u Londonu. Završio sam specijalizaciju iz neurologije i od tada se bavim patologijom mozga.

Da li je obrazovanje koje ste stekli uticalo na vaša verska uverenja?

Jeste. Što sam se više bavio naukom, to su mi manje smisla imali hinduistička mitologija i običaji, kao što su obožavanje životinja i statua.

Kako ste počeli da verujete u teoriju evolucije?

Smatralo se da je čovek evolucijom nastao u Africi, a to smo učili i u školi. Na osnovu onoga što su nam predavali nastavnici, a kasnije i profesori na fakultetu, stekli smo utisak da svi uvaženi naučnici zastupaju evoluciju.

 Zašto ste kasnije doveli u pitanje tu teoriju?

Dok sam na višoj školi učio biologiju i anatomiju, jedan školski drug mi je ispričao šta je od Jehovinih svedoka saznao o Bibliji. To je probudilo moju znatiželju, pa sam otišao na jedan njihov veći skup, koji se održavao u svečanoj sali naše škole. Jednom drugom prilikom sam s njihovim dvema misionarkama razgovarao o nekim biblijskim temama. Ono što su mi ispričale o inteligentnom Tvorcu koji ima odgovore na životna pitanja nije zvučalo bajkovito kao mitologija već je bilo tako logično.

Da li ste prestali da verujete u stvaranje nakon što ste stekli znanje iz medicine?

Baš naprotiv! Učeći anatomiju, uvideo sam koliko je živi svet složen do najsitnijeg detalja. Više mi nije imala smisla teorija koja sve to pripisuje pukom slučaju.

Možete li nam to objasniti na nekom primeru?

Iako se još od početka 1970-ih bavim proučavanjem ljudskog mozga, on ne prestaje da me fascinira. Mozak je središte misli i pamćenja i on kontroliše mnoge telesne funkcije. U mozgu se takođe obrađuju informacije o unutrašnjim telesnim osećajima i o zbivanjima u spoljnom svetu.

Naš mozak savršeno funkcioniše zahvaljujući hemijskim procesima koji se u njemu odvijaju i složenim vezama među neuronima, to jest nervnim ćelijama. U mozgu se nalaze milijarde neurona, koji su međusobno povezani putem svojih nervnih vlakana (aksona i dendrita). Jedan jedini neuron gradi na hiljade takvih veza, zbog čega je broj tih veza u mozgu astronomski velik! Štaviše, ova gusta mreža neurona je vrlo precizno povezana, a prosto je neverovatno kako ona nastaje.

Recite nam nešto više o tome.

Stvaranje ove mreže odvija se po veoma preciznom planu dok je beba u majčinoj utrobi i traje još neko vreme nakon rođenja. Neuroni puštaju svoja vlakna u smeru susednih neurona kako bi se s njima povezali. To su razdaljine od samo nekoliko centimetara, ali na ćelijskom nivou su to velike distance. Zanimljivo je da jedno vlakno, ne samo da traži određeni neuron, već i tačno određeni deo tog neurona! Ali kako uspeva da ga „pronađe“?

Pravac rasta nervnog vlakna određuju hemijske supstance koje deluju kao putokazi koji mu „govore“ kada da krene, stane ili skrene, i tako sve dok ne pronađe neuron koji mu je cilj. Bez tako jasnih uputstava, vlakna bi „zalutala“. Ceo proces teče glatko, po planu zapisanom u bebinoj DNK.

I pored svih tih saznanja, još uvek smo daleko od toga da u potpunosti razumemo kako se mozak razvija i funkcioniše; kako se formiraju sećanja, emocije i misli. Sama činjenica da mozak uopšte radi, a da ne spominjem šta sve može da radi i kako se razvija, za mene je dokaz da iza svega toga stoji jedan um daleko superiorniji u odnosu na naš.

Zašto ste postali Jehovin svedok?

Razgovarajući s Jehovinim svedocima, uvideo sam da je Biblija stvarno knjiga od Boga. U to me je, između ostalog, uverilo i to što je tačna kad god se dotiče naučnih pitanja. Još jedan dokaz su mi bila biblijska proročanstva, jer se sva nepogrešivo ispunjavaju. A svidelo mi se i to što se saveti iz Svetog pisma uvek pozitivno odražavaju na čoveka. I sâm sam to iskusio. Od 1973. godine, kad sam postao Jehovin svedok, vodim se njenim savetima. Zato sam sada srećan i ispunjen.