Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  Broj 3/2016.

 STRANICA IZ ISTORIJE

Ignac Semelvajs

Ignac Semelvajs

IGNAC SEMELVAJS možda nije poznato ime, ali mnoge današnje porodice njemu duguju zahvalnost. Rođen je u Budimu (sada Budimpešta). Diplomirao je medicinu na Bečkom univerzitetu 1844. Kada je 1846. počeo da radi kao asistent jednog profesora na akušerskoj klinici Opšte bolnice u Beču, Semelvajs se suočio sa užasnom realnošću — više od 13 procenata žena koje su se tamo porodile umrlo je od bolesti poznate kao babinja groznica.

Postojale su različite teorije o uzroku ovog oboljenja, ali niko nije rešio misteriju. Svi pokušaji da se smanji stopa smrtnosti bili su uzaludni. Semelvajsa je pogodio prizor brojnih majki koje umiru sporom i mučnom smrću i odlučio je da to okonča tako što će naći uzrok.

Klinika na kojoj je Semelvajs radio imala je dva odeljenja, a neobično je bilo to što je broj smrtnih slučajeva kod porodilja na prvom odeljenju bio mnogo veći nego na drugom. Jedina razlika između ta dva odeljenja je bila ta što su na prvom obučavani studenti medicine, a na drugom se odvijala obuka za babice. Zašto je postojala tolika razlika u broju smrtnih slučajeva? U potrazi za odgovorom, Semelvajs je sistematski eliminisao moguće uzroke bolesti, ali je misterija ostala nerešena.

Početkom 1847, klupko je napokon počelo da se odmotava. Semelvajsov kolega i prijatelj Jakob Kolečka je prilikom jedne autopsije zadobio ranu i nakon toga umro od trovanja krvi. Semelvajs je pročitao izveštaj sa autopsije Kolečkinog tela i shvatio da su neki detalji isti kao u slučaju žrtava babinje groznice. Zato je pomislio da su „otrovi“ sa leševa izazivali oboljenje  kod trudnica. Lekari i studenti su često pre odlaska na porodiljsko odeljenje obavljali autopsije, i tako su nesvesno prenosili zarazu trudnim ženama tokom akušerskih pregleda ili porođaja! Stopa smrtnosti na drugom odeljenju je bila niža jer oni koji su bili obučavani za babice nisu obavljali autopsije.

Semelvajs je odmah uveo strogo pravilo pranja ruku, što je značilo da se ruke dezinfikuju u hlorisanom rastvoru pre svakog pregleda trudnice. Rezultat je bio zapanjujuć: stopa smrtnosti je naglo pala sa 18,27 procenata u aprilu na 0,19 do kraja godine.

„Moje doktrine imaju za cilj da porodilišta oslobode strahota, da muž i dalje ima svoju ženu i da dete i dalje ima svoju majku“ (Ignac Semelvajs)

Međutim, nisu se svi radovali njegovom uspehu. Rezultati do kojih je došao doveli su u pitanje teorije o babinjoj groznici koje je imao njegov nadređeni, kome je ujedno smetala Semelvajsova upornost. Ignac je tako ostao bez posla i vratio se u Mađarsku. Tamo je počeo da radi kao nadglednik akušerskog odeljenja u bolnici Sent Rok u Pešti, gde je njegovim metodama stopa smrtnosti u slučajevima babinje groznice smanjena na manje od 1 procenta.

Semelvajs je 1861. objavio knjigu u kojoj je opisao svoja istraživanja i otkrića o uzroku i prevenciji babinje groznice (The Cause, Concept, and Prophylaxis of Childbed Fever). Nažalost, značaj njegovih otkrića prepoznat je tek nekoliko godina kasnije. Do tada su tragično izgubljeni brojni životi koji su mogli biti spaseni.

Semelvajs je uveo higijenske mere u zdravstvene ustanove u kojima je radio (naslikao Robert Tom)

Semelvajs je kasnije priznat za jednog od očeva savremene upotrebe antiseptika. Zahvaljujući njegovom radu, utvrđeno je da čestice koje se ne mogu videti golim okom mogu prouzrokovati bolest. On je među onima koji su doprineli utvrđivanju teorije o širenju bolesti putem mikroorganizama, koja se smatra „najvažnijim otkrićem u oblasti medicine“. Vredno je pomena to da je pre više od 3 000 godina Mojsijev zakon, koji je kasnije postao deo Biblije, već sadržao jasna uputstva za pravilno postupanje sa leševima.