Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  decembar 2015.

Džinovi morskih dubina

Džinovi morskih dubina

Svake godine, počev od jula, ženke južnog pravog kita (Eubalaena australis) mogu se videti u plitkim vodama Santa Katarine u Brazilu. One tamo stižu da bi donele na svet mlade. Pritom prevaljuju hiljade kilometara na putu iz voda severno od antarktičkog polarnog kruga. Nekoliko meseci, lokalno stanovništvo i turisti oduševljeno posmatraju kako se majke i njihovi mladunci odmaraju ili igraju u vodi.1

Gorostasne akrobate

Ženka južnog pravog kita može biti duga 16 metara, otprilike kao dupli autobus, i teška do 80 tona! Ogromno telo ovih kitova uglavnom je crne boje, a ponekad na stomaku imaju bele šare. Glava im je glomazna i predstavlja četvrtinu dužine celog tela. Usta su im duga i zaobljena. Nemaju leđno peraje, za razliku od nekih drugih vrsta kitova. Dok plivaju, savijaju svoje repno peraje gore-dole, a ne levo-desno kao što to čine ribe. Smer menjaju pomoću bočnih peraja. Na sličan način, piloti upravljaju avionom.

Zanimljivo je što su, uprkos džinovskim razmerama, ovi kitovi veoma pokretljivi i prave su morske akrobate. Mogu se videti kako jedre i pritom im repno peraje duže vreme viri iz vode. Ponekad podižu zadnji deo tela i repnim perajem snažno udaraju o vodu. Takođe iskaču iz vode i svom silinom pljusnu nazad, a to je prizor koji se može videti izdaleka.

Neobična fizionomija

Na glavi južnog pravog kita nalaze se beličasti ili žućkasti kaloziti, to  jest hrapava zadebljanja na koži, prekrivena kolonijama malih ljuskara, poznatih kao kitove vaši. „Svaki kalozit je drugačiji, baš kao i otisak prsta kod ljudi“, objašnjava Karina Groš, koordinatorka jednog brazilskog projekta za zaštitu južnih pravih kitova. „To nam omogućuje da raspoznajemo kitove. Kada stignu na obalu, mi uslikamo kalozit na svakom kitu i te slike čuvamo u arhivi.“

Biolozi kažu da je teško odrediti starost ovih kitova kada uginu, budući da ova vrsta nema zube. Procenjuje se da žive oko 65 godina. *

Zanimljiv način ishrane

Pravi kitovi se hrane ljuskarima. Oni imaju mehanizam za filtriranje, koji se sastoji od stotina rožnatih ploča oivičenih čekinjama, raspoređenih sa obe strane gornje vilice. Dok plivaju, u njihova otvorena usta ulazi voda i kroz rožnate ploče se filtrira, dok čekinje zadržavaju sićušan plen. Na taj način oni dnevno mogu pojesti i do dve tone ljuskara.

Ovi kitovi leto (januar/februar) provode na Antarktiku, gde unose mnogo hrane da bi nakupili dovoljno sala. Debeo sloj sala služi im kao odlična izolacija kada se nalaze u hladnim vodama, ali i kao rezerve hrane kada migriraju.

Kako su pravi kitovi dobili ime?

Počev od 18. veka, kitolovci na južnoj hemisferi nemilice su lovili ove kitove. Smatrali su ih „pravim“ plenom. Zašto? Zato što se ovi kitovi sporo kreću, pa ih je bilo lako loviti, čak i pomoću običnog harpuna iz jednostavnih drvenih čamaca. Nadalje, za razliku od drugih vrsta kitova, zbog velike količine sala, nakon što bi bili ubijeni, ostali bi da plutaju. Tako je kitolovcima bilo lako da ih odvuku do obale.

Pored toga, njihovo salo i rožnate ploče, poznate kao kitova kost, bile su cenjena roba u to vreme. Salo se koristilo kao ulje za ulično osvetljenje i kao mazivo. Kitova kost se koristila u izradi korseta, konjskih bičeva i kišobrana. Od kitove kosti samo jednog kita mogli su se pokriti troškovi celog putovanja!

Početkom 20. veka, preterani lov na prave kitove umnogome je smanjio njihov broj, tako da na kraju lov više nije bio isplativ. Tako je u Brazilu 1973. zatvorena poslednja stanica za lov na kitove. S vremenom su se neke vrste oporavile, dok su druge i dalje veoma ugrožene.

Pravi kitovi su izuzetan primer složenosti i raznolikosti života na zemlji. Oni svedoče o predivnoj mudrosti i moći njihovog Tvorca, Jehove Boga (Psalam 148:7).

^ odl. 8 Da bi donele na svet mlade, ženke kitova odlaze i u priobalna područja Argentine, Australije, Južnoafričke Republike, Urugvaja i Oklandskih ostrva.

Tri vrste kitova spadaju u kategoriju pravih kitova. Pored južnog pravog kita (Eubalaena australis) na južnoj hemisferi, tu su i severni pravi kit (Eubalaena glacialis) i pacifički pravi kit (Eubalaena sieboldi) na severnoj hemisferi.

Saznajte više

KNJIGE I BROŠURE

Da li je život nastao stvaranjem?

Veoma je važno u šta verujete kada je u pitanju nastanak života.