Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  avgust 2015.

 GLEDIŠTE BIBLIJE

Tolerancija

Tolerancija

Prihvatanje, opraštanje i tolerancija unapređuju mirne odnose. Pa ipak, da li tolerancija treba da ima granice?

Kako postati tolerantniji?

DANAŠNJA REALNOST.

Širom sveta, netrpeljivost sve više raste, pod uticajem rasnih i etničkih predrasuda, nacionalizma i verskog fanatizma.

ŠTA BIBLIJA KAŽE.

Isus Hrist je tokom svoje službe bio okružen netolerancijom. Judejci i Samarićani su se međusobno mrzeli (Jovan 4:9). Žene su smatrane manje vrednima u odnosu na muškarce. U isto vreme, judejske verske vođe su omalovažavale običan narod (Jovan 7:49). Isus Hrist se izdvajao kao potpuno drugačiji. „Ovaj prima grešnike i jede s njima“, žalili su se njegovi protivnici (Luka 15:2). Isus je bio ljubazan, strpljiv i tolerantan, jer nije došao da bi sudio ljudima, nego da bi ih duhovno lečio. Na to ga je motivisala ljubav (Jovan 3:17; 13:34).

Isus, primer tolerancije, nije došao da bi sudio ljudima nego da bi ih duhovno lečio

Ljubav, koja je temelj tolerancije, otvara naše srce prema drugima uprkos njihovim nesavršenostima i razlikama u karakteru. U Kološanima 3:13 se kaže: „Podnosite jedni druge i spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga. Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi.“

„Pre svega, žarko volite jedni druge, jer ljubav pokriva mnoštvo greha.“ (1. Petrova 4:8)

 Zašto tolerancija mora imati granice?

REALNOST.

Većina društava nastoji da održi red i mir. Da bi to postigli, obično postavljaju razumna ograničenja.

ŠTA BIBLIJA KAŽE.

Ljubav se „ne ponaša [...] nepristojno“ (1. Korinćanima 13:5). Iako je Isus bio primer tolerancije, on nije prelazio preko nepristojnog ponašanja, licemerja ili nečeg sličnog. Naprotiv, osuđivao je takva dela (Matej 23:13). „Ko čini zlo, mrzi svetlost [istine]“, govorio je (Jovan 3:20).

Apostol Pavle je napisao: „Mrzite zlo, držite se dobra“ (Rimljanima 12:9). On je živeo po tim rečima. Na primer, iako je i sam bio Judejac, ljubazno ali odlučno se usprotivio kada su izvesni hrišćani judejskog porekla počeli da se odvajaju od hrišćana iz drugih naroda (Galatima 2:11-14). Znao je da „Bog nije pristran“ i da ne bi tolerisao rasne predrasude među svojim narodom (Dela apostolska 10:34).

Kao hrišćani, Jehovini svedoci traže moralno vođstvo u Bibliji (Isaija 33:22). Zato među sobom ne tolerišu loše postupanje. Čistoću hrišćanske skupštine ne smeju ugroziti oni koji se oglušuju o Božja merila. Iz tog razloga, Svedoci su poslušni jasnoj biblijskoj zapovesti: „Uklonite zloga iz svoje sredine“ (1. Korinćanima 5:11-13).

„Vi koji volite Jehovu, mrzite ono što je zlo!“ (Psalam 97:10)

Da li će Bog unedogled tolerisati zlo?

U ŠTA MNOGI VERUJU.

Zla će uvek biti jer je ono deo ljudske prirode.

ŠTA BIBLIJA KAŽE.

Prorok Avakum se molio Jehovi Bogu: „Zašto me puštaš da vidim zlo i zašto gledaš muku? Zašto su pljačka i nasilje preda mnom, zašto nastaju prepirke i zašto izbijaju svađe?“ (Avakum 1:3). Bog svog zabrinutog proroka nije ostavio u sumnji, već ga je uverio da će pozvati zle na odgovornost. O tom svom obećanju je rekao da će se „sigurno ispuniti. Neće zakasniti!“ (Avakum 2:3).

Dok se to ne desi, oni koji čine loše stvari imaju mogućnost da se promene. „’Zar je meni drago da umre onaj ko je zao‘, govori Suvereni Gospod Jehova, ’a ne da se odvrati od svojih puteva i ostane živ?‘“ (Jezekilj 18:23). Oni koji traže Jehovu tako što napuštaju svoj loš način života mogu s pouzdanjem gledati u budućnost. „Ko mene sluša, spokojan će biti i mirno će živeti, zla se ne bojeći“, stoji u Poslovicama 1:33.

„Još malo, i zloga više neće biti [...] krotki će posedovati zemlju, i uživaće u izobilju mira.“ (Psalam 37:10, 11)