DŽINGIS-KAN, neustrašivi ratnik iz 12. veka, postavio je temelje carstva koje će postati poznato kao Mongolsko carstvo. Današnja Mongolija, smeštena između Rusije i Kine, predstavlja samo njegov mali ostatak. Ona je ujedno i jedna od najređe naseljenih zemalja na svetu.

Pejzaži tipični za Mongoliju su reke, potoci, visoke planine, talasasti pašnjaci i prostrane travnate stepe. Na jugu leži pustinja Gobi, poznata po dobro očuvanim fosilnim ostacima dinosaura. Pošto je Mongolija smeštena na oko 1 580 metara nadmorske visine, njeni stanovnici je nazivaju „Zemljom plavog neba“. Taj naziv je i više nego odgovarajuć, jer ova zemlja ima preko 250 sunčanih dana godišnje.

Snežni leopard

Klima je ovde ekstremna. Leti temperatura može dostići i do 40°C, dok zimi može pasti i do -40°C. Skoro trećinu stanovništva čine nomadi.  Radni dan počinje veoma rano za muškarce i žene koji muzu koze, krave, kamile i magarice. Ishrana se obično sastoji od mlečnih proizvoda i mesa, od kojeg je omiljeno ovčje.

Kolutovi usirenog mleka, aaruul, suše se na suncu

Mongoli su gostoljubiv narod. Njihove okrugle, prenosive kuće, nazvane ger, nikada nisu zaključane, tako da svaki prolaznik može da uđe da se odmori i posluži hranom koja je za njega ostavljena. Gostima se obično priprema topao čaj s mlekom i malo soli.

Danas budizam ima jak uticaj u Mongoliji. Među stanovništvom takođe postoji i manji broj šamanista, muslimana i hrišćana, dok mnogi ne pripadaju nijednoj religiji. Ovde živi više od 350 Jehovinih svedoka, koji proučavaju Bibliju s preko 770 osoba.

Dvogrbe kamile se mogu videti kako nose teret čak i kada su veoma niske temperature