Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  mart 2015.

Svež vazduh i sunčeva svetlost — prirodni „antibiotici“

Svež vazduh i sunčeva svetlost — prirodni „antibiotici“

KADA su polovinom 20. veka naučnici tek otkrili antibiotike, lekari su se nadali da će ovi novi lekovi iskoreniti neke bolesti. U početku se činilo da će antibiotici ispuniti njihova očekivanja. Međutim, široka primena antibiotika dovela je do toga da su se razvile bakterije otporne na njih.

U potrazi za novim sredstvima protiv infekcija, neki naučnici se ponovo okreću metodama kontrolisanja bolesti koje su se koristile u prošlosti. Jedna od njih je izlaganje suncu i svežem vazduhu.

Lekcija iz prošlosti

Engleska je imala nekoliko zagovornika lekovite moći sunca i svežeg vazduha. Doktor Džon Letsom (1744-1815) prepisivao je boravak na morskom vazduhu i suncu deci koja su patila od tuberkuloze. Hirurg Džordž Bodington je 1840. primetio da među onima koji su radili na otvorenom, poput farmera, zemljoradnika i pastira, uglavnom nije bilo obolelih od tuberkuloze. S druge strane, oni koji su veći deo svog vremena provodili unutra bili su podložniji ovoj bolesti.

Florens Najtingejl (1820-1910), britanska medicinska sestra, postala je poznata zbog novina koje je uvela u negovanje britanskih ranjenika tokom Krimskog rata. Ona je postavila pitanje: „Da li kad uđete u nečiju spavaću sobu [...] tokom noći ili ujutru pre nego što se otvore prozori primetite kako je vazduh težak i ustajao?“ Preporučivala je da vazduh u pacijentovoj sobi bude svež kao i napolju, ali da pacijentu pri tome ne bude hladno. Zatim je dodala: „Na osnovu svog skromnog mišljenja zaključila sam da je odmah nakon svežeg vazduha pacijentu potrebna svetlost [...] Tu ne govorimo o bilo kakvoj svetlosti, već o direktnoj sunčevoj svetlosti.“ U to vreme, mnogi su takođe verovali da je i iznošenje posteljine i odeće na sunce doprinosilo zdravlju.

 Iako je od vremena Florens Najtingejl nauka napredovala, moderne studije su došle do sličnih zaključaka. Primera radi, jedna studija sprovedena u Kini 2011. godine otkrila je da su prenatrpani studentski domovi sa slabom ventilacijom „povezani s povećanom stopom respiratornih infekcija“.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se slaže da je prirodna ventilacija, koja podrazumeva proticanje spoljašnjeg vazduha kroz zgradu, važna za kontrolu infekcija. U skladu s tim, uputstva koja je SZO izdala 2009, preporučuju takvu vrstu prirodne ventilacije kao efikasnu meru za smanjenje rizika od infekcija u medicinskim centrima. *

’Sve je to u redu‘, mogli biste reći. ’Ali postoje li neki naučni dokazi za sve to?‘ Kako sunčeva svetlost i vazduh sprečavaju infekcije?

Prirodna dezinfekciona sredstva

Istraživanja sprovedena u prostorijama Ministarstva odbrane Velike Britanije pružila su neke odgovore. Naučnici su pokušavali da utvrde koliko bi dugo vazduh ostao zagađen ukoliko bi iznad Londona eksplodirala biološka bomba napunjena opasnim bakterijama. Da bi odredili održivost patogenih organizama koji se nalaze u vazduhu, istraživači su mikroorganizme ešerihije koli naređali na paukovu nit i izložili ih svežem vazduhu. Eksperiment je izveden tokom noći, pošto je poznato da sunčeva svetlost ubija ove bakterije. Kakvi su bili rezultati?

Oko dva sata kasnije, skoro sve bakterije su bile mrtve. Pa ipak, kada su bakterije bile na istom mestu i na istoj temperaturi i vlažnosti vazduha, ali u zatvorenoj kutiji, većina je ostala živa i nakon dva sata. Zašto? Bacile očigledno ubija nešto što se nalazi u svežem vazduhu. Ovaj takozvani faktor svežeg vazduha nije jasno identifikovan. Pa ipak, istraživači ukazuju na izvesni sastojak koji se prirodno nalazi u svežem vazduhu i „deluje kao prirodno dezinfekciono sredstvo protiv patogenih organizama i bacila koji vrebaju iz atmosfere“.

Sunčeva svetlost takođe ima dezinfekciona svojstva. Časopis Journal of Hospital Infection objašnjava da „većina mikroba koji izazivaju infekcije koje se prenose vazduhom ne podnosi sunčevu svetlost“.

Možda ćete sada imati još više razloga da izlazite napolje kako biste uživali u suncu i svežem vazduhu. Sigurno će vam to koristiti.

^ odl. 8 Određeni faktori mogu uticati na to da se ne preporučuje da prozori budu otvoreni. Oni uključuju loš kvalitet spoljašnjeg vazduha, buku, protivpožarne propise i bezbednost.