Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  april 2014.

 INTERVJU | FREDERIK DIMULEN

Naučni istraživač govori o svojoj veri

Naučni istraživač govori o svojoj veri

Više od deset godina, Frederik Dimulen se bavi istraživanjem u oblasti farmacije na Univerzitetu u Gentu, u Belgiji. Ranije je bio ateista, ali onda se uverio da je Bog sve stvorio. Probudite se! je razgovarao sa Frederikom — koji je sada Jehovin svedok — o njegovom naučnom radu i njegovoj veri.

Da li ste odgajani u religioznoj porodici?

Da. Moja majka je bila katolik. Međutim, kada sam čitao o krstaškim ratovima i inkviziciji, religija mi se smučila i nisam više ništa želeo da imam s njom. Takođe sam čitao o nehrišćanskim religijama i shvatio da ni one nisu ništa bolje. Kada sam imao 14 godina, došao sam do zaključka da iskvarenost u religijama dokazuje da Bog ne postoji. Zato sam, učeći o teoriji evolucije u školi, zaključio da su za nastanak života zaslužni samo prirodni procesi.

Kako ste se zainteresovali za nauku?

Kada sam imao sedam godina, dobio sam mikroskop i on je postao moja omiljena igračka. Pomoću njega sam posmatrao insekte poput leptira i divio im se.

Kada ste počeli da se zanimate za poreklo života?

Kada sam imao 22 godine, upoznao sam jednu naučnicu koja je bila Jehovin svedok. Ona je verovala da je Bog stvorio život. To mi je bilo veoma čudno. Mislio sam da ću lako dokazati da je njena vera besmislena. Ali na moje iznenađenje, ona je imala logične odgovore na moja pitanja. Zbog toga sam postao znatiželjan da čujem šta kažu ljudi koji veruju u Boga.

Nekoliko meseci kasnije, upoznao sam još jednog Svedoka koji je bio dobro upućen u medicinu. Kada je želeo da mi objasni u šta veruje, saslušao sam ga, jer sam hteo da mu pokažem da je u zabludi.

Da li ste mu dokazali da nije u pravu?

Nisam. Počeo sam da istražujem teorije o nastanku života.  Iznenadio sam se kada sam saznao da neki uvaženi naučnici kažu da su čak i najjednostavnije ćelije toliko složene da nije moguće da su nastale na zemlji. Neki među njima smatraju da su takve ćelije potekle iz svemira. Postoji mnogo neslaganja kada je reč o poreklu života.

Da li se naučnici u nečemu ipak slažu?

Zanimljivo je što se mnogi od njih slažu da su prirodni procesi na neki način doveli do toga da život nastane iz nežive materije. Zapitao sam se: ’Ako ne mogu da objasne kako je život mogao nastati bez Stvoritelja, zašto su toliko sigurni u to?‘ Počeo sam da istražujem šta Biblija kaže o poreklu života.

Do kakvog ste zaključka došli?

Proučavajući Bibliju, sve više sam uviđao da je ono što piše u njoj istina. Na primer, naučnici su tek nedavno pronašli dokaze u prilog tome da je svemir imao početak. A u prvom stihu Biblije, već oko 3 500 godina, stoji: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju.“ * Shvatio sam da je, kada se dotiče nauke, Biblija uvek tačna.

Shvatio sam da je, kada se dotiče nauke, Biblija uvek tačna

Da li vam to što ste naučnik otežava da verujete u Boga?

Ne. Počeo sam da verujem u Boga kada sam bio na trećoj godini studija. I dan-danas, što više izučavam građu živih organizama, to sam uvereniji da postoji Stvoritelj.

Možete li navesti primer?

Naravno. Izučavam uticaj lekova i toksina na žive organizme. Impresionira me to kako je naš mozak zaštićen od štetnih supstanci i bakterija. Postoji jedna barijera [hematoencefalna] koja sprečava da određene supstance iz krvi dospeju u mozak.

Zašto je za vas to tako impresivno?

Pre oko sto godina, naučnici su otkrili da supstance koje se nalaze u krvotoku stižu do svih delova tela, osim do mozga i kičmene moždine. To je zaista neverovatno, pošto razgranata mreža sićušnih kapilara prenosi krv do svake ćelije u mozgu. Sve ćelije mozga putem krvi dobijaju hranljive materije i kiseonik. Kako je onda mozak zaštićen od nekih supstanci u krvi? To je dugo bila misterija.

Možete li nam to objasniti?

Mikroskopski krvni sudovi nisu poput plastičnih cevčica kroz koje ništa ne može da prođe. Zidovi krvnih sudova sačinjeni su od ćelija. One dopuštaju da supstance i mikrobi prođu kroz njih ili između njih. Međutim, ćelije krvnih sudova u mozgu su drugačije. One su povezane veoma čvrstim vezama. Te ćelije i veze među njima zaista su zadivljujuće. Čitav niz složenih mehanizama kontroliše razmenu materija, poput kiseonika, ugljen-dioksida i glukoze, između krvotoka i mozga. Ali nekim jedinjenjima, proteinima i ćelijama onemogućen je pristup. Dakle, hematoencefalna barijera deluje na molekularnom nivou i stvara mehaničku, hemijsku i električnu barijeru. Po meni, ovakav neverovatan sistem nije mogao nastati evolucijom.