Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  novembar 2013.

 S NASLOVNE STRANE

Moralne vrednosti od neprolaznog značaja

Moralne vrednosti od neprolaznog značaja

Kristina nije mogla da veruje svojim očima! Upravo je pronašla crnu kesu sa ogromnom sumom novca — koliko ona ne bi zaradila ni za 20 godina! Znala je ko ju je izgubio. Kako će postupiti? Kako biste vi postupili? Vaš odgovor će pokazati kako gledate na poštenje i do koje mere se držite svojih principa.

Kako bi se vrednosti mogle opisati? U suštini, to su moralni ili etički principi kojima se vodimo jer ih smatramo ispravnim i važnim. Oni se mogu ticati praštanja, poštenja, slobode, ljubavi, samokontrole i poštovanja prema životu. Naše vrednosti utiču na naše postupke, prioritete i odnose s drugima, kao i na vaspitanje dece. Međutim, iako su moralne vrednosti i te kako važne, ljudi ih sve manje cene.

PAD VREDNOSTI

Istraživači iz Sjedinjenih Država su 2008. intervjuisali stotine mladih o njihovom stavu prema moralnim vrednostima. „Poražavajuća je činjenica koliko oni ne razmišljaju niti pričaju o moralnim pitanjima“, rekao je Dejvid Bruks u novinama The New York Times. Većina je smatrala da su silovanje i ubistvo pogrešni, ali „osim tih krajnosti, razmišljanje o moralu im nije bilo ni na kraj pameti, čak ni kada je bilo reči o vožnji  u pijanom stanju, varanju u školi ili neverstvu u vezi“. Jedna devojka je rekla: „Ne razmišljam tako često o tome šta je dobro, a šta loše.“ Mnogi govore: ’Radi ono što misliš da je dobro. Slušaj svoje srce.‘ Da li je mudro tako razmišljati?

Iako srce može biti središte duboke ljubavi i samilosti, za njega se takođe kaže da je „varljivije od svega i na sve je spremno“ (Jeremija 17:9). Ta otrežnjavajuća činjenica je više nego očigledna u ovom svetu s promenljivom moralnom klimom. U Bibliji je davno prorečen takav pad morala: „U poslednjim danima [...] ljudi će biti sebični, pohlepni za novcem, umišljeni [...] neobuzdani, okrutni, bez ljubavi prema dobroti [...] koji više vole užitke nego Boga“ (2. Timoteju 3:1-5).

Iz svega toga možemo zaključiti da nije mudro da slepo verujemo svom srcu. Biblija otvoreno kaže: „Ko se uzda u srce svoje, bezuman je“ (Poslovice 28:26). Kao što se kompas podešava da bi tačno pokazivao sever, tako i naše srce treba da bude podešeno prema pravim vrednostima kako bi nam dobro služilo. Gde se mogu naći te vrednosti? Mnogi cene mudre i direktne savete koji se nalaze u Bibliji.

POUZDANE VREDNOSTI

Biblijska merila su dokazala da važe za sve ljude. Osmotrimo kako se to vidi kada je reč o ljubavi, dobroti, velikodušnosti i poštenju.

Ljubav.

„Ako ste naučili da volite, sreća će vam sigurno pokucati na vrata“, kaže se u knjizi Engineering Happiness — A New Approach for Building a Joyful Life. Nama ljudima je potrebna ljubav. Bez nje ne možemo biti potpuno srećni.

Šta kaže Biblija. „Obucite se u ljubav, jer vas ona savršeno povezuje“ (Kološanima 3:14). Isti biblijski pisac takođe kaže: „Kad [...] ljubavi ne bih imao, bio bih ništa“ (1. Korinćanima 13:2).

Ovde se ne govori o fizičkoj privlačnosti ili pukoj sentimentalnosti, već o ljubavi iza koje stoje neki principi. Takva ljubav nas podstiče da pomognemo neznancu u nevolji, a da ne razmišljamo šta ćemo time dobiti. U 1. Korinćanima 13:4-7 stoji: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra. Ljubav nije zavidna, ne hvali se, ne uzvisuje se, ne ponaša se nepristojno, ne gleda svoju korist, nije razdražljiva, ne pamti zlo. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve podnosi [...] sve trpi.“

Kada u porodici nema takve ljubavi, svi pate, a naročito deca. Žena po imenu Monika je napisala da je kao  dete bila fizički, emocionalno i seksualno zlostavljana. „Odrastala sam bez ljubavi i bez nade“, kaže ona. Onda se sa 15 godina preselila kod bake i deke koji su Jehovini svedoci.

„Tokom naredne dve godine, koliko sam živela kod njih“, dodaje ona, „oni su mene, stidljivu devojčicu, poučili da budem otvorenija i druželjubivija i da brinem za druge. Pomogli su mi da postanem odgovorna osoba.“ Monika sada ima divnog muža i troje dece i svi oni zajedno propovedaju dobru vest iz Biblije jer vole druge ljude.

Ljubav ima izuzetno podmuklog neprijatelja — materijalizam, to jest verovanje da su materijalna udobnost i zadovoljstvo najvažnije stvari u životu. Pa ipak, razne studije uvek iznova pokazuju da je neverovatno koliko je malo novca potrebno da bi ljudi bili srećni, što znači da oni koji imaju više nisu obavezno srećniji. Možda bi se pre moglo reći da su osobe koje prevelik naglasak stavljaju na materijalne stvari na putu ka nesreći. Nešto slično kaže i Biblija, u Propovedniku 5:10: „Ko voli srebro, nikad mu nije dosta srebra, i ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka. I to je ispraznost.“ U njoj takođe stoji: „Neka u vašem životu ne bude ljubavi prema novcu“ (Jevrejima 13:5).

Dobrota i velikodušnost.

„Zar ne bi bilo divno da uđete u prodavnicu i kupite doživotnu sreću?“, glasilo je pitanje kojim se bavio jedan centar za psihološka i sociološka istraživanja pri Kalifornijskom univerzitetu Berkli. „To i nije toliko nemoguće, ako je to što kupujete namenjeno drugima.“ U čemu je poenta? Davanje pruža više sreće nego dobijanje.

Šta kaže Biblija. „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35).

Često je ono najbolje što možemo dati naše vreme i snaga. Kada dajemo sebe, to nam donosi najveću radost. Na primer, žena po imenu Karen, koja je Jehovin svedok, videla je majku sa dve ćerke kako sede u autu s podignutom haubom. Majka i jedna ćerka su krenule na avion, ali auto im se pokvario, a taksi je kasnio. Karen se ponudila da ih odveze do aerodroma, iako je bio udaljen 45 minuta vožnje. Bila je veoma srećna što je mogla da im pomogne.

Pisac Čarls Vorner je napisao: „U životu postoji divna ravnoteža — dok iskreno pomažemo drugima, to nam se vraća tako što ujedno pomažemo i sebi.“ To je tačno, jer je Bog stvorio ljude da odražavaju njegove divne osobine, a ne da budu sebični (Postanak 1:27).

  Poštenje.

Ova vrlina je veoma važna u svakom civilizovanom društvu. Nepoštenje je plodno tlo za strah, nepoverenje i propadanje društva.

Šta kaže Biblija. Na pitanje: „Ko će biti gost u šatoru [Božjem]?“, Biblija odgovara: „Onaj ko živi besprekorno i [...] istinu govori u srcu svome“ (Psalam 15:1, 2). Dakle, pravo poštenje, poput drugih vrlina koje smo osmotrili, jeste deo nečije ličnosti. Poštena osoba nije takva samo u određenim okolnostima ili samo kada joj to odgovara.

Da li se sećate Kristine koja je pronašla izgubljeni novac? U njenom srcu nije postojala želja da se obogati već da ugodi Bogu i zato je vratila novac čoveku koji ga je izgubio. Njen pošten gest ga je potpuno zatekao. I njen poslodavac je bio prijatno iznenađen i zato je dobila unapređenje. Sada radi kao šef magacina, što je odgovorno radno mesto. Zaista su istinite reči zapisane u 1. Petrovoj 3:10: „Ko bi voleo da živi i da vidi dobre dane, neka zadržava [...] svoje usne da ne govore prevare.“

’IDIMO PUTEM DOBRIH LJUDI‘

Moralne vrednosti iz Biblije odražavaju duboku ljubav koju Stvoritelj ima prema nama i pomažu nam da ’idemo putem dobrih ljudi‘ (Poslovice 2:20; Isaija 48:17, 18). Kada živimo po njima, mi pokazujemo da volimo Boga i to pozitivno utiče na naš život. Pored toga, Biblija nam obećava: „Drži se puta [Božjeg], on će te uzvisiti i ti ćeš zemlju posedovati. Kad zli budu istrebljeni, ti ćeš to gledati“ (Psalam 37:34).

One koji se pridržavaju biblijskih merila čeka divna budućnost — život u svetu očišćenom od svakog zla. Nema sumnje da treba da obratimo pažnju na vrednosti koje zastupa Biblija.