Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  oktobar 2013.

Šta treba znati o epilepsiji

Šta treba znati o epilepsiji

OSOBA u vašoj blizini pada na pod, bez svesti. Telo joj je u grču, a mišići glave i udovi počinju da se koče. Ukoliko znate da boluje od epilepsije, možete nešto učiniti za nju dok ne stigne pomoć. Pogledajmo neke osnovne činjenice o ovoj bolesti koju često prate predrasude.

Šta je epilepsija? U pitanju je neurološki poremećaj usled kog dolazi do epileptičnih napada. Napad obično traje manje od pet minuta. Ono što je opisano na početku članka tipično je za veliki napad (grand mal).

Zbog čega dolazi do napada? Medicinski stručnjaci smatraju da ga izaziva nepravilno izbijanje električnih impulsa u mozgu. Međutim, nije jasno zašto se to dešava.

Kako treba da reagujem kad vidim da neko ima veliki napad? „Pustite neka napad prođe i nemojte pacijentu pokušavati da pomognete, osim što ćete proveriti da nije fizički ugrožen i da može disati“, navodi se u enciklopediji koja govori o neurološkim poremećajima, The Encyclopedia of the Brain and Brain Disorders. S druge strane, navodi se u istoj knjizi, „odmah treba pozvati hitnu pomoć ukoliko napad traje duže od pet minuta, ukoliko posle prvog odmah sledi drugi napad ili ako osoba ne dolazi svesti nekoliko minuta posle napada“.

Šta mogu učiniti za osobu koja ima napad? Stavite joj nešto meko ispod glave i uklonite oštre predmete u blizini njenog lica. Kada napad prođe, okrenite je na bok, kao što je prikazano na propratnim slikama.

Šta treba da uradim kada se osoba osvesti? Prvo joj recite da je sve u redu. Zatim joj pomozite da ustane i odvedite je negde gde može da se odmori. Većina je nakon napada zbunjena i pospana; drugi se brzo oporave i normalno nastavljaju sa onim što su radili pre napada.

Da li svi epileptični napadi obavezno uključuju i grčenje? Ne. Neke osobe doživljavaju kratke poremećaje stanja svesti, a da ne padnu u nesvest. Tada su u pitanju mali napadi (petit mal), koji obično kratko traju, bez nekih očiglednih posledica. Ponekad oni traju i duže, po nekoliko minuta. U tim slučajevima,  osobe besciljno hodaju po sobi, čupaju odeću na sebi ili se na neki drugi način čudno ponašaju. Nakon napada mogu se osećati ošamućeno.

Kako se osećaju oni koji pate od epilepsije? Razumljivo je što mnogi od njih žive u strahu kada i gde će se pojaviti sledeći napad. Da ne bi došli u neprijatnu situaciju, možda izbegavaju društvo.

Kako mogu pružiti podršku nekom ko boluje od epilepsije? Ohrabrite ga i recite mu da ne guši osećanja. Imajte saosećajno uho. Pitajte ga šta bi voleo da učinite u slučaju epileptičnog napada. Budući da mnogi koji imaju epilepsiju nisu vozači, možda im možete ponuditi prevoz ili obaviti neke poslove za njih.

Mogu li se napadi prorediti ili čak sprečiti? Pojavi napada doprinose neki činioci, kao što su stres i nedovoljno sna. Zato stručnjaci podstiču one koji pate od epilepsije da se dovoljno odmaraju i da redovno vežbaju kako bi umanjili stres. U nekim slučajevima se i lekovima veoma efikasno sprečavaju napadi.