Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  septembar 2013.

 STRANICA IZ ISTORIJE

Dženg He

Dženg He

„Preplovili smo stotinu hiljada lija * po ogromnom vodenom prostranstvu. Divovski talasi su stremili ka nebu poput planina. Naše su oči videle daleke varvarske zemlje [...] dok su naša razapeta jedra nalik oblacima dan i noć probijala svoj put, brza poput zvezda, savladavajući divlje talase kao da koračamo usred prometne gradske ulice.“ (natpis iz petnaestog veka iz grada Čangle u kineskoj provinciji Fuđen; pripisuje se Dženg Heu)

KINA je zemlja koju najbolje opisuje pridev „veliko“. Ima najveći broj stanovnika na svetu i jedna je od zemalja s najvećom površinom. Njen narod je sagradio Kineski zid, jedan od najvećih građevinskih poduhvata u istoriji. Flota velikih brodova koje su sagradili Jungle i Sjuande, carevi iz dinastije Ming, veća je od svih koje će biti sagrađene u narednih pet vekova. Admiral te flote bio je musliman iz jugozapadne Kine po imenu Dženg He.

MOĆ, TRGOVINA I UGLED

Prema natpisu koji je delimično citiran na početku članka, Dženg He je imao misiju da „pokaže moć (carske) dobrote i ukaže milost udaljenim narodima“. Navodi se da su njegova putovanja doprinela tome da „sve zemlje postanu podanici [Kine], i one iza horizonta i one s kraja sveta [...] Varvari sa dalekih mora [...] došli su [na carski dvor] donoseći dragocene predmete i poklone“.

Neke luke u koje je pristala Dženg Heova flota

Nije sasvim jasno koji su cilj carevi iz dinastije Ming imali kada su slali Dženg Hea u ove pohode. Neki smatraju da je Dženg He bio ambasador dobre volje koji  je širio kulturu svog moćnog, ali miroljubivog naroda. Drugi njegovu misiju vide kao izraz agresivne političke dominacije nad vazalnim državama. Istina, Dženg He je nudio raskošne darove i političku podršku vladarima koji su ga srdačno dočekali, a pokoravao je i porobljavao one koji su odbili da formalno izraze poštovanje i čast caru. Dženg Heova putovanja su ostavila takav utisak da su desetine vladara sa svih obala Indijskog okeana poslala ambasadore u Kinu da odaju počast caru.

Koji god da je bio razlog putovanja, na Dženg Heovim brodovima se do udaljenih luka takođe prevozila roba za prodaju — izrezbarena drvenarija, porcelan i svila vrhunskog kvaliteta koje su izrađivale careve zanatlije. Flota je u povratku donosila drago kamenje, slonovaču, začine, tropsko drveće i drugu luksuznu robu koja je u Kini bila na ceni. Jednom prilikom je čak doneta i žirafa, koja je među Kinezima izazvala pravu pometnju. Ova razmena dobara i ideja pružila je svetu uvid u impresivnu civilizaciju Kine XV veka.

Međutim, takva putovanja nisu dugo potrajala. Svega nekoliko decenija nakon Dženg Heovih pohoda, Kina se zatvorila za trgovinu i diplomatske odnose s drugim zemljama. Novog cara i njegove konfucijanske savetnike nije zanimao svet van granica Kine i zato su nastojali da spreče prodiranje stranih uticaja. Dragocenu flotu su bacili u zaborav i po svemu sudeći uništili zapise o čuvenim pohodima, pa i same brodove. Tek je u skorije vreme narod u Kini i drugim zemljama saznao za zlatnu epohu kada je gigantska flota Dženg Hea jedrila morima.

^ odl. 3 Li je kineska merna jedinica za dužinu, čija je vrednost varirala tokom vekova. Smatra se da je u vreme kada je Dženg He živeo, jedan li iznosio otprilike pola kilometra.