Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  mart 2013.

 STRANICA IZ ISTORIJE

Robert Bojl

Robert Bojl

Zaljubljenici u istoriju možda znaju Roberta Bojla kao naučnika koji je formulisao zakon, kod nas poznat kao Bojl-Mariotov zakon. To je prirodni zakon koji objašnjava odnos pritiska i zapremine kod gasova. To njegovo znamenito otkriće bilo je uvod za kasnija mnogobrojna naučna otkrića. On nije bio samo vispren naučnik. Za njega se znalo i da je duboko verovao u Boga i njegovu nadahnutu Reč, Bibliju.

BOJL se rodio 1627. godine u imućnoj porodici, u zamku Lismor, u Irskoj. To je bilo pred početak onog što istoričari nazivaju doba razuma, vremena kada su učeni ljudi nastojali da oslobode ljudsko društvo fanatizma koji je vekovima njime gospodario. I Bojl se zalagao za ukidanje takvog robovanja. U jednoj autobiografiji dao je sebi ime Filaretus, što znači „koji voli vrlinu“.

Bojlova želja za istinom bila je jednako snažna koliko i želja da podeli s drugima ono što nauči na tom putu otkrivanja istine. Postao je plodan pisac i njegova dela su duboko uticala na mnoge njegove savremenike, uključujući i čuvenog naučnika Isaka Njutna. Godine 1660, Bojl je postao jedan od osnivača Kraljevskog društva, naučne institucije koja još uvek postoji u Londonu.

ČOVEK NAUKE

Za Bojla se kaže da je otac hemije. Imao je potpuno drugačiji pristup od alhemičara njegovog vremena. Oni su svoja otkrića držali u tajnosti ili su ih pisali nerazumljivim terminima, tako da je mali broj ljudi van njihovog zatvorenog kruga mogao da ih razume. Za razliku od njih, Bojl je do u detalje opisivao svoj rad i objavljivao ga u javnosti. Pored toga, nije samo prihvatao uvrežene hipoteze, već se  zalagao da se kontrolisanim izvođenjem eksperimenata utvrđuju činjenice.

Bojlovi eksperimenti su poduprli ideju da se materija sastoji od onog što je on nazvao korpuskulama, sitnim česticama, koje u zavisnosti od kombinacije formiraju različite supstance.

Njegov pristup naučnom istraživanju dobro je sažet u njegovoj čuvenoj knjizi Skeptični hemičar (The Sceptical Chymist). U njoj on preporučuje naučnicima da ne budu arogantni ili dogmatični, nego da budu spremni da priznaju greške. Insistirao je da oni koji su ubeđeni u nešto treba da dobro razluče da li znaju da je to tačno ili samo misle da je tako.

Bojl je insistirao da oni koji su ubeđeni u nešto treba da dobro razluče da li znaju da je to tačno ili samo misle da je tako

ČOVEK VERE

Isti pristup Bojl je imao i kada je reč o duhovnim stvarima. Ono što je otkrio o svemiru i čudesnoj građi živih stvorenja uverilo ga je da Stvoritelj mora postojati. Nije podlegao duhu ateizma koji je preovladavao među inteligencijom njegovog doba. Smatrao je da svako ko je pošten prema sebi ne može a da ne veruje u Boga.

Međutim, Bojl nije mislio da se do pravog prosvetljenja može doći samo ljudskim razumom. Uvideo je da je potrebna spoznaja koja dolazi od Boga, a ona se, prema njegovim rečima, nalazi u Božjoj Reči, Bibliji.

Njemu je teško padalo to što mnogi nisu znali biblijska učenja i što izgleda nisu imali čvrst temelj za svoja verovanja. Pitao se kako može biti ispravno da neko prihvata svoja verovanja samo zato što ih njegovi roditelji prihvataju ili samo zato što je rođen u nekoj sredini. Bojl je imao snažnu želju da pomogne ljudima da bolje razumeju Bibliju.

Dao je svoj doprinos tome tako što je novčano podupirao izdavanje Biblije na mnogim jezicima. Tu su bili indijanski jezici, kao i arapski, irski, malajski i turski. Tako se Robert Bojl pokazao kao nadaren, a ipak ponizan čovek s neutoljivom željom da dođe do istine o svim stvarima i da i drugima pomogne u tome.