Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  mart 2013.

 SVET PRIRODE

Los — neobičan šumski samotnjak

Los — neobičan šumski samotnjak

„LOS? Pa to je prava groteska čudnovatog bića. Čemu taj uzdignuti stav? I ta glava duguljasta?“ Teško da se neko ne bi složio sa ovim rečima pisca iz 19-og veka Henrija Toroa. Zbog toga što se ova komična životinja ne može često videti, ljudi imaju pogrešnu predstavu da je ona trapava i ne baš toliko bistra. Zoolozi iz Severne Amerike i Evroazije su otkrili mnogo toga o ovom neobičnom samotnjaku.

Niko ne bi porekao da je los pravi div. Iako zbog svojih dugih nogu možda deluje nezgrapno, zahvaljujući njima može se odbraniti od čitavog čopora vukova. Losovi nauče da plivaju za samo nekoliko dana nakon rođenja i znaju da u potrazi za vodenim biljkama plivaju kilometrima i rone na dubini od skoro 6 metara!

Los može pomerati oči do te mere da može zapažati šta se dešava gotovo odmah iza njega, a da pri tom ne okreće glavu. Njegov nos je takođe nešto posebno. Naučnici kažu da, budući da su losove nozdrve veoma razdvojene, on ima neobičnu sposobnost da veoma precizno nanjuši gde se šta nalazi. Losov sluh je još jedan adut kojim se može pohvaliti. On može pomerati uši u svim pravcima i čuti oglašavanje drugog losa na razdaljini od čak 3 kilometra!

 Mladunci losa — koji su po rečima jednog pisca „smešni, ali i slatki“ — po prirodi su radoznali i bezbrižni. Majka nežno i savesno brine o svojim mladima. U stanju je da napadne svakoga ko vreba njene mlade, bilo da su to vukovi, medvedi, pa čak i ljudi. Kasnije, kada mladunče bude staro oko godinu dana, majka, koja sada čeka novu „prinovu“ agresivno tera mališu od sebe, tako da on mora početi da se sam brine o sebi.

OPSTANAK NA SEVERU

Kako losovi preživljavaju hladne zime, budući da su biljojedi? Jednim delom, tako što se tokom toplijeg perioda prejedaju. Los pojede i do 23 kilograma vegetacije dnevno, bilo da ona raste na 3 metra iznad površine zemlje ili u vodi. Zahvaljujući svom želucu koji ima četiri komore on maksimalno iskoristi hranljive sastojke iz bilja i taloži salo. Međutim, ishrana tokom zime nije jedina njegova briga.

Oštre zime i dubok sneg za njega predstavljaju pravi ispit izdržljivosti. On tada vodi miran život i kreće se što je moguće manje kako bi sačuvao toplotu ispod svog toplog krznenog kaputa. Iako je losu posebno teško da po snegu pobegne od vukova, često mu mnogo veća opasnost preti od ljudi — naročito lovaca i vozača.

Los voli da jede so koja se zimi posipa po mnogim severnim auto-putevima. Međutim, budući da losovi imaju tamno krzno i da često prelaze puteve u suton, vozačima je teško da ih na vreme uoče i izbegnu sudar, usled čega stradaju i oni i losovi.

RAZDRAGANA ŽIVOTINJA

Losovi uživaju da se zaleću u talase i baškare na termalnim izvorima. Tokom sezone parenja, mužjaci i ženke su veoma nežni jedno prema drugom, a privrženost majke mladunčetu zaista je nešto posebno. Mladunci koje su ljudi usvojili, mogu se vezati za svoje staratelje kao za svoju majku. Zoolog dr Valerijus Gajst kaže sledeće: „Ova životinja čudnovatog izgleda može biti izuzetno pametna, nežna i veoma privržena.“

Mladunci losa su radoznali i bezbrižni

Pa ipak, treba uzeti u obzir sledeće: Los je veoma snažna divlja životinja. Ako biste je kojim slučajem sreli u prirodi, nemojte je potcenjivati i preterano joj se približavati. Naročito je važno da budete na velikoj distanci ukoliko se u blizini nalaze i njeni mladi. I pored toga, budite sigurni da ćete čak i sa bezbedne razdaljine biti očarani prizorom ovog neobičnog šumskog samotnjaka.