Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Probudite se!  |  februar 2013.

 INTERVJU | MASIMO TISTARELI

Profesor robotike govori o svojoj veri

Profesor robotike govori o svojoj veri

Profesor Masimo Tistareli radi kao naučnik na Univerzitetu u Sasariju, u Italiji. Takođe je pomoćni urednik tri međunarodna naučna časopisa i koautor više od sto naučnih radova. Njegova sfera zanimanja je sposobnost ljudi da prepoznaju lica i da rade naizgled jednostavne stvari kao što je hvatanje lopte. Zatim kreira vizuelne sisteme za robote koji im omogućuju da reaguju poput nas. Probudite se! je s njim razgovarao o njegovoj veri i njegovom naučnom radu.

Recite nam nešto o svom religioznom poreklu.

Moji roditelji su bili katolici, ali nisu išli u crkvu. Još kao dete, naginjao sam ka ateizmu. Učio sam da je život nastao putem evolucije, što sam prihvatio kao činjenicu. Međutim, iako nisam verovao u Stvoritelja, osećao sam da mora postojati nešto veće od nas. Da bih otkrio šta je to, počeo sam da istražujem budizam, hinduizam i taoizam, ali njihova učenja mi nisu pomogla u tome.

Zbog čega ste se zainteresovali za nauku?

Još od malih nogu bio sam fasciniran mašinama. Čak bih rasklapao svoje električne igračke i onda ih ponovo sklapao. Svog oca, koji je radio u jednoj telekomunikacionoj kompaniji, zasipao sam pitanjima o tome kako funkcioniše radio i telefon.

Kažite nam nešto o svojoj karijeri?

Studirao sam elektronski inženjering na Univerzitetu u Ðenovi, a zatim sam uradio doktorsku disertaciju iz oblasti robotike. Posvetio sam se izučavanju vizuelnog sistema čoveka i pronalaženju načina da se on primeni u konstruisanju robota.

Zašto vas je zanimao vizuelni sistem čoveka?

On je neverovatno složen, uključuje mnogo više od očiju — on obuhvata čak i sve sisteme  koji nam pomažu da rastumačimo ono što vidimo. Na primer, razmislite o onome što se događa kada hvatate loptu. Dok trčite da biste je uhvatili, sočivo vašeg oka fokusira loptu, koja se oslikava na mrežnjači. Ta slika se kreće po mrežnjači u zavisnosti od kretanja lopte i vašeg oka. Naravno, pogled je fokusiran na loptu, čija slika ostaje nepomična na mrežnjači, dok se ono što stoji u pozadini lopte „pomera“.

U isto vreme, vaš vizuelni sistem proračunava brzinu lopte i njenu putanju. Začudo, ti proračuni počinju baš u mrežnjači, budući da oko procenjuje kretanje lopte u odnosu na njenu pozadinu. Zatim, impulse nastale u mrežnjači vaš optički nerv prenosi do mozga, koji zatim obrađuje te informacije i pokreće vas da uhvatite loptu. Od složenosti čitavog procesa zastaje dah.

Šta vas je navelo da poverujete u Stvoritelja?

Godine 1990, nekoliko meseci sam se bavio istraživačkim radom na Triniti koledžu, u irskom gradu Dablinu. Dok smo moja supruga Barbara i ja putovali kući razmišljali smo o budućnosti naše dece. Takođe, odlučili smo da posetimo moju sestru, koja je Jehovin svedok. Ona mi je prilikom posete dala knjigu Život kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem?, koju su izdali Jehovini svedoci. Bio sam impresioniran pažljivo istraženim informacijama prezentovanim u toj knjizi. Najednom sam shvatio da sam prihvatao evoluciju, a da je nisam ni ispitao. Recimo, mislio sam da je evolucija dobro potkrepljena fosilnim zapisima, ali nije tako. Zaista, što sam više ispitivao evoluciju, to sam bio svesniji da je ta teorija više prazna priča nego činjenica.

Počeo sam da razmišljam o svom radu s robotima. Čija sam to dela kopirao?

Onda sam počeo da razmišljam o svom radu s robotima. Čija sam to dela kopirao? Nikada neću uspeti da napravim robota sposobnog da uhvati loptu kao što mi to možemo. Robot se može programirati da hvata loptu, ali samo pod precizno kontrolisanim uslovima. On to ne može uraditi u situacijama za koje nije programiran. Sposobnost učenja koju mi imamo mnogo je veća od one koju mašine imaju — a čak i mašine imaju svog tvorca! To je samo jedna od mnogih stvari koja me je navela na zaključak da Stvoritelj mora postojati.

Zašto ste postali Jehovin svedok?

Delom zbog toga što se Barbari i meni dopao njihov temeljan način na koji proučavaju. Posebno me je zadivilo to što su informacije koje se nalaze u njihovim publikacijama duboko istražene. Temeljno istraživanje privlači ljude koji su detaljisti poput mene. Na primer, veoma sam se zainteresovao za proročanstva iz Biblije. Proučavanje tih proročanstava uverilo me je da Bog stoji iza Biblije. Barbara i ja smo se 1992. godine krstili kao Jehovini svedoci.

Da li se vaš naučni rad kosi s vašom verom?

Naprotiv, nauka mi jača veru. Uzmimo za primer to kako prepoznajemo lica. Beba to može samo nekoliko sati nakon rođenja. Vi i ja automatski prepoznajemo nekoga koga znamo, čak i ako se on nalazi u nekoj masi. Možemo čak i da vidimo kakvog je raspoloženja. Pa ipak, možda uopšte nismo svesni da ta sposobnost uključuje proces u kom se neverovatna količina informacija obrađuje neverovatnom brzinom.

Da, potpuno sam uveren da je naš vizuelni sistem dragocen dar od Jehove. Svi njegovi darovi, u koje spada i Biblija, navode me da mu budem zahvalan i da govorim o njemu drugima. Sve u svemu, moj osećaj za pravdu mi govori da mu se mora iskazati čast za njegova dela.