Vrati se na sadržaj

BIBLIJA MENJA ŽIVOTE

Pronašao sam pravo bogatstvo

  • Godina rođenja: 1968.

  • Zemlja rođenja: Sjedinjene Države

  • U prošlosti: Hotelski menadžer koji se molio da se obogati

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA

 Odrastao sam u jednoj katoličkoj porodici u Ročesteru, u saveznoj državi Njujork. Kada sam imao osam godina, moji roditelji su se razdvojili. Radnim danima sam bio s majkom u jednom siromašnom naselju, a vikendima kod oca koji je živeo u bogatijem kraju. Posmatrajući kako se majka muči da podigne šestoro dece, sanjao sam da se obogatim i da pomognem svojoj porodici.

 Otac je želeo da postignem neki uspeh u životu, pa se postarao da posetim jedan ugledni fakultet za hotelijerski menadžment. Svidelo mi se ono što sam video i rešio sam da tamo studiram, zaključivši da je Bog uslišio moje molitve da postanem bogat i srećan čovek. Pet godina sam studirao hotelski menadžment, poslovno pravo i korporativne finansije dok sam istovremeno radio u jednom hotelu sa kazinom u Las Vegasu, u Nevadi.

Moj posao je bio da bogatim kockarima obezbedim najbolju uslugu

 Sa 22 godine sam postao pomoćnik potpredsednika uprave jednog hotela. Bio sam bogat i uspešan i često sam uživao u najboljim jelima i najskupljim pićima. Moji poslovni partneri su govorili: „Ne zaboravi da novac pokreće svet.“ Smatrali su da je tajna sreće u novcu.

 Moj posao je bio da se postaram da se bogatima koji dolaze u Las Vegas da se kockaju obezbedi najbolja usluga. Iako su ti ljudi bili veoma bogati, nisu delovali srećno. Ni ja više nisam bio srećan. Što sam imao više novca, imao sam više briga i neprospavanih noći. Počeo sam da razmišljam da li vredi dalje živeti. Razočaran svojim životom molio sam se Bogu, pitajući ga gde da pronađem pravu sreću.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT

 Negde u to vreme, moje dve sestre koje su postale Jehovini svedoci, doselile su se u Las Vegas. Premda nisam želeo da čitam njihovu literaturu, pristao sam da zajedno čitamo Bibliju. U mojoj Bibliji su Isusove reči bile odštampane crvenim slovima. Pošto su znale da prihvatam sve što je Isus rekao, uglavnom smo razgovarali o njemu. Osim toga, čitao sam Bibliju i kada sam bio sam.

 Iznenadilo me je mnogo toga što sam pročitao. Na primer, Isus je rekao: „Kad se molite, ne govorite uvek jedno te isto, kao što to rade ljudi iz drugih naroda, misleći da će biti uslišeni zato što koriste mnogo reči“ (Matej 6:7). Međutim, jedan sveštenik mi je dao Isusovu sliku i rekao da će mi Bog dati novca koliko god mi treba ako se molim pred tom slikom, izgovarajući deset Očenaša i deset Zdravo Marija. Ali zar to nije bilo ponavljanje jednog te istog? Pročitao sam i ove Isusove reči: „Nikoga na zemlji ne zovite ocem, jer jedan je vaš Otac, koji je na nebesima“ (Matej 23:9). Zato sam se pitao zašto ja i ostali katolici svog sveštenika zovemo „Ocem“?

 Međutim, tek kada sam pročitao Jakovljevu poslanicu, počeo sam ozbiljno da razmišljam o tome šta je važno u životu. U četvrtom poglavlju Jakov je napisao: „Zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo s Bogom? Dakle, ko god želi da bude prijatelj svetu, postaje Božji neprijatelj“ (Jakovljeva 4:4). Još više me je dotaklo ono što piše u 17. stihu: „Ako neko zna da čini ono što je ispravno, a ipak to ne čini, to mu je greh.“ Nazvao sam sestre i rekao im da ću napustiti posao u hotelu jer više ne želim da imam bilo kakve veze sa onim što smatram neispravnim, kao što je kockanje i pohlepa.

„Tek kada sam pročitao Jakovljevu poslanicu počeo sam ozbiljno da razmišljam o tome šta je važno u životu“

 Želeo sam da se približim Bogu, kao i da popravim odnose sa svojim roditeljima i braćom i sestrama. Zato sam rešio da pojednostavim život kako bih imao više vremena. Ali to nije bilo lako. Na primer, dobijao sam ponude da napredujem u svom poslu i da zarađujem dva-tri puta više nego do tada. Ali nakon što sam se molio u vezi s tim, shvatio sam da takav život nije za mene. Napustio sam posao, preselio se u maminu garažu i počeo da se bavim plastificiranjem menija za restorane.

 Iako mi je Biblija pomogla da postavim neke prioritete, još uvek nisam išao na sastanke Jehovinih svedoka. Sestre su me pitale šta mi to smeta kod Jehovinih svedoka. Rekao sam: „Smeta mi to što vaš Bog, Jehova, razdvaja porodice. Jedino vreme kada mogu da budem s porodicom jeste za Božić i rođendane, a vi ništa od toga ne slavite.“ Jedna od njih je počela da plače i pitala me je: „A gde si svih ostalih dana u godini? Mi bismo te rado češće viđali. Ali ti dolaziš samo za praznike i to samo zato što misliš da moraš.“ Njene reči su me pogodile pravo u srce, pa sam i ja zaplakao.

 Kada sam shvatio da nisam u pravu i da Jehovini svedoci zaista vole svoju porodicu, rešio sam da odem na sastanak u njihovu dvoranu. Tamo sam upoznao Kevina, koji je odlično poznavao Bibliju. Počeo sam da proučavam Bibliju s njim.

 Kevin i njegova žena su živeli prilično jednostavno kako bi što više vremena mogli da posvete pomaganju drugima da upoznaju Bibliju. Njihovi prihodi su mogli da pokriju i dodatne troškove povremenih putovanja u Afriku i Srednju Ameriku, gde su pomagali u izgradnji podružnica Jehovinih svedoka. Bili su veoma srećni i videlo se da se mnogo vole. Pomislio sam da je to život kakav bih i ja voleo.

 Kevin mi je pokazao film koji govori o tome koliku sreću donosi misionarska služba i od tada je to postao moj životni cilj. Godine 1995, nakon šest meseci intenzivnog proučavanja Biblije, krstio sam se kao Jehovin svedok. Više nisam od Boga tražio bogatstvo, već sam mu se molio u skladu sa rečima iz sledećeg biblijskog stiha: „Ne daj mi ni siromaštvo ni bogatstvo“ (Poslovice 30:8).

KAKO MI JE TO KORISTILO

 Sada sam istinski bogat, ali ne u materijalnom, već u duhovnom smislu. U Hondurasu sam upoznao moju divnu ženu, Nuriju. Zajedno smo služili kao misionari u Panami, a sada služimo u Meksiku. Kako su samo istinite ove reči iz Biblije: „Blagoslov od Jehove obogaćuje i ne prati ga nikakav bol“ (Poslovice 10:22).