Rimljanima 4:1-25

  • Avraham proglašen pravednim zbog vere (1-12)

    • Avraham, otac onih koji veruju (11)

  • Obećanje dato zbog vere (13-25)

4  Dakle, šta ćemo reći o Avrahamu, našem praocu po telu? Šta je on postigao?  Da je Avraham zbog svojih dela bio proglašen pravednim, imao bi čime da se hvali, ali ne pred Bogom.  Jer šta stoji u Pismu? „Avraham je verovao Jehovi* i on ga je zbog toga smatrao pravednim.“+  A onome ko radi, plata se ne smatra darom*, nego nečim što mu se duguje.  Ali čoveka koji veruje u Boga i ne oslanja se na ono što radi, Bog smatra pravednim zbog njegove vere. Jer Bog može grešnika da proglasi pravednim.+  Tako i David govori o sreći čoveka koga Bog smatra pravednim, ali ne zbog njegovih dela:  „Srećni su oni kojima su bezakona dela oproštena i kojima su gresi pokriveni*.  Srećan je čovek kome Jehova* ne pamti grehe.“+  Da li je, dakle, ova sreća samo za obrezane ili i za neobrezane?+ Jer kažemo: „Avrahama je Bog smatrao pravednim zbog njegove vere.“+ 10  A kada je počeo da ga smatra pravednim? Kad je bio obrezan ili neobrezan? Dok je još bio neobrezan. 11  I primio je znak+ – obrezanje – kao potvrdu* pravednosti koju je stekao zbog vere dok je još bio neobrezan. Tako je postao otac svima koji veruju+ iako su neobrezani, i Bog ih smatra pravednima. 12  Postao je otac i onima koji su obrezani – onima koji ne samo što se drže obrezanja nego i idu stopama našeg oca Avrahama,+ koji je imao veru još dok je bio neobrezan. 13  Jer obećanje da će dobiti svet u nasledstvo ni Avraham ni njegovo potomstvo nisu dobili zbog poslušnosti Zakonu,+ nego zbog pravednosti koju je on stekao verom.+ 14  Jer ako su naslednici oni koji se drže Zakona, vera postaje beskorisna i obećanje je poništeno. 15  U stvari, Zakon donosi Božji gnev,+ a gde nema Zakona, nema ni prestupa.+ 16  Dakle, obećanje je dato zbog vere, da bi to bilo na osnovu nezaslužene dobrote+ i da bi se ispunilo na celom njegovom potomstvu,+ ne samo onom koje se drži Zakona nego i onom koje ima veru poput Avrahama, koji je otac svih nas.+ 17  (Kao što je napisano: „Postavljam te za oca mnogih naroda.“)+ To je bilo pred Bogom, u kog je on verovao i koji oživljava mrtve i govori o onome što se još nije dogodilo kao da se već dogodilo*. 18  Iako nije imao razloga da se nada, on je imao nadu, i zato je verovao da će postati otac mnogih naroda, kao što je bilo rečeno: „Toliko će biti tvog potomstva.“+ 19  I premda je znao da mu je telo skoro već mrtvo, jer je imao oko 100 godina,+ i da Sara više ne bi mogla da rodi*,+ vera mu nije oslabila. 20  Nije se pokolebao niti je izgubio veru u Božje obećanje, nego mu je vera dala snagu, pa je proslavio Boga 21  i bio je potpuno uveren da on može učiniti ono što je obećao.+ 22  Zato ga je „on smatrao pravednim“.+ 23  Ali to da ga je „smatrao pravednim“ nije napisano samo za njega+ 24  nego i za nas koji ćemo biti smatrani pravednima, jer verujemo u onoga koji je uskrsnuo iz mrtvih Isusa, našeg Gospoda.+ 25  On je bio predat zbog naših prestupa+ i uskrsnut da bismo mi bili proglašeni pravednima.+

Fusnote

Ili: „nezasluženom dobrotom“.
Ili: „oprošteni“.
Doslovno: „pečat“.
Ili možda: „i poziva da nastane ono što ne postoji“.
Doslovno: „i da je Sarina materica mrtva“.