Rimljanima 4:1-25
4 Dakle, šta ćemo reći o Avrahamu, našem praocu po telu? Šta je on postigao?
2 Da je Avraham zbog svojih dela bio proglašen pravednim, imao bi čime da se hvali, ali ne pred Bogom.
3 Jer šta stoji u Pismu? „Avraham je verovao Jehovi* i on ga je zbog toga smatrao pravednim.“+
4 A onome ko radi, plata se ne smatra darom*, nego nečim što mu se duguje.
5 Ali čoveka koji veruje u Boga i ne oslanja se na ono što radi, Bog smatra pravednim zbog njegove vere. Jer Bog može grešnika da proglasi pravednim.+
6 Tako i David govori o sreći čoveka koga Bog smatra pravednim, ali ne zbog njegovih dela:
7 „Srećni su oni kojima su bezakona dela oproštena i kojima su gresi pokriveni*.
8 Srećan je čovek kome Jehova* ne pamti grehe.“+
9 Da li je, dakle, ova sreća samo za obrezane ili i za neobrezane?+ Jer kažemo: „Avrahama je Bog smatrao pravednim zbog njegove vere.“+
10 A kada je počeo da ga smatra pravednim? Kad je bio obrezan ili neobrezan? Dok je još bio neobrezan.
11 I primio je znak+ – obrezanje – kao potvrdu* pravednosti koju je stekao zbog vere dok je još bio neobrezan. Tako je postao otac svima koji veruju+ iako su neobrezani, i Bog ih smatra pravednima.
12 Postao je otac i onima koji su obrezani – onima koji ne samo što se drže obrezanja nego i idu stopama našeg oca Avrahama,+ koji je imao veru još dok je bio neobrezan.
13 Jer obećanje da će dobiti svet u nasledstvo ni Avraham ni njegovo potomstvo nisu dobili zbog poslušnosti Zakonu,+ nego zbog pravednosti koju je on stekao verom.+
14 Jer ako su naslednici oni koji se drže Zakona, vera postaje beskorisna i obećanje je poništeno.
15 U stvari, Zakon donosi Božji gnev,+ a gde nema Zakona, nema ni prestupa.+
16 Dakle, obećanje je dato zbog vere, da bi to bilo na osnovu nezaslužene dobrote+ i da bi se ispunilo na celom njegovom potomstvu,+ ne samo onom koje se drži Zakona nego i onom koje ima veru poput Avrahama, koji je otac svih nas.+
17 (Kao što je napisano: „Postavljam te za oca mnogih naroda.“)+ To je bilo pred Bogom, u kog je on verovao i koji oživljava mrtve i govori o onome što se još nije dogodilo kao da se već dogodilo*.
18 Iako nije imao razloga da se nada, on je imao nadu, i zato je verovao da će postati otac mnogih naroda, kao što je bilo rečeno: „Toliko će biti tvog potomstva.“+
19 I premda je znao da mu je telo skoro već mrtvo, jer je imao oko 100 godina,+ i da Sara više ne bi mogla da rodi*,+ vera mu nije oslabila.
20 Nije se pokolebao niti je izgubio veru u Božje obećanje, nego mu je vera dala snagu, pa je proslavio Boga
21 i bio je potpuno uveren da on može učiniti ono što je obećao.+
22 Zato ga je „on smatrao pravednim“.+
23 Ali to da ga je „smatrao pravednim“ nije napisano samo za njega+
24 nego i za nas koji ćemo biti smatrani pravednima, jer verujemo u onoga koji je uskrsnuo iz mrtvih Isusa, našeg Gospoda.+
25 On je bio predat zbog naših prestupa+ i uskrsnut da bismo mi bili proglašeni pravednima.+
Fusnote
^ Videti Dodatak A5.
^ Ili: „nezasluženom dobrotom“.
^ Ili: „oprošteni“.
^ Videti Dodatak A5.
^ Doslovno: „pečat“.
^ Ili možda: „i poziva da nastane ono što ne postoji“.
^ Doslovno: „i da je Sarina materica mrtva“.
