Psalmi 22:1-31

  • Od očaja do pesme zahvalnosti

    • „Bože moj, zašto si me ostavio?“ (1)

    • „Bacaju žreb za moju odeću“ (18)

    • „Hvaliću te usred okupljenog mnoštva“ (22, 25)

    • Cela zemlja pokloniće se Bogu (27)

Horovođi. Za „Košutu u zoru“*. Davidova pesma. 22  Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?+ Zašto si daleko i ne spasavaš me?Zašto ne čuješ moje vapaje?+   Bože moj, danju te zovem, a ti se ne odazivaš,+ni noću ne prestajem da te zovem.   A ti si svet,+okružen si hvalama celog Izraela.   U tebe su se uzdali naši očevi,+verovali su ti i ti si ih izbavljao.+   Tebi su vapili i bili su spaseni,u tebe su se uzdali i nisu se razočarali*.+   A meni se ljudi rugaju i preziru mekao da sam crv, a ne čovek.+   Svi koji me vide podsmevaju mi se,+odmahuju glavom i podrugljivo govore:+   „Uzdao se u Jehovu. Neka ga on spase! Neka ga izbavi, kad mu je tako drag!“+   Ti si me izvadio iz majčine utrobe,+ulivao si mi sigurnost još dok sam bio na njenim grudima. 10  Tebi su me poverili od rođenja,ti si moj Bog otkako sam izašao iz majčine utrobe. 11  Nemoj biti daleko od mene, jer je nevolja blizu,+a osim tebe nema nikoga da mi pomogne.+ 12  Opkolilo me je mnoštvo mladih bikova,+okružili su me jaki bikovi s Vasana.+ 13  Na mene otvaraju usta,+kao lavovi koji riču i razdiru plen.+ 14  Razlivam se kao voda,sve moje kosti se razdvajaju. Srce mi je postalo kao vosak,+topi se duboko u meni.+ 15  Nema više snage u meni, postao sam kao razbijena zemljana posuda*,+jezik mi se lepi za nepce.+Položio si me u smrtni prah.+ 16  Neprijatelji su me opkolili kao psi,+okružili su me kao gomila zlikovaca,+navalili su kao lav na moje ruke i noge.+ 17  Mogao bih da izbrojim sve svoje kosti.+ Oni gledaju i zure u mene. 18  Među sobom dele moje haljinei bacaju žreb za moju odeću.+ 19  Ali ti, Jehova, nemoj biti daleko.+ Ti si moja snaga, pohitaj da mi pomogneš.+ 20  Spasi me od mača,moj život* od pasjih šapa, jer mi je dragocen.+ 21  Spasi me od lavljih čeljusti+ i od rogova divljih bikova,usliši me i spasi me. 22  Objaviću tvoje ime svojoj braći,+hvaliću te usred okupljenog mnoštva*.+ 23  Vi koji se Jehove bojite, hvalite ga! Svi koji ste potomstvo Jakovljevo, slavite ga!+ Duboko ga poštujte, svi koji ste potomstvo Izraelovo. 24  Jer on ne prezire patnju nevoljnika, niti mu je ona mrska.+Nije okrenuo lice od njega,+ uslišio ga je kad mu je zavapio za pomoć.+ 25  Hvaliću te usred okupljenog mnoštva,+ispuniću svoje zavete pred onima koji te se boje. 26  Krotki* će jesti i nasitiće se,+oni koji traže Jehovu hvaliće ga.+ Neka žive* zauvek. 27  Ljudi iz svih krajeva sveta setiće se Jehove i obratiće se njemu,i svi narodi* pokloniće se pred njim.+ 28  Jer kraljevska vlast pripada Jehovi,+on vlada nad narodima. 29  Svi bogati na zemlji ješće i pokloniće mu se,svi koji silaze u prah pašće na kolena pred njim,niko od njih ne može sačuvati svoj život*. 30  Njihovi potomci će mu služiti,naredni naraštaj slušaće o Jehovi. 31  Oni će doći i pričaće o njegovoj pravednosti. Pričaće o njegovim delima narodu koji će se tek roditi.

Fusnote

Verovatno je reč o melodiji ili o načinu izvođenja.
Ili: „osramotili“.
Ili: „Moja snaga se osušila kao komad grnčarije“.
Doslovno: „moje jedino“. Ovaj izraz se odnosi na njegovu dušu, to jest život.
Ili: „usred skupštine“. Videti Rečnik pojmova.
Ili: „Skromni; ponizni; blagi“.
Doslovno: „Neka vaše srce živi“.
Ili: „plemena svih naroda“.
Ili: „svoju dušu“.