Psalmi 141:1-10
Davidova pesma.
141 Jehova, tebe prizivam.+
Pohitaj mi u pomoć!+
Saslušaj me kad ti zavapim!+
2 Neka moja molitva bude kao kâd+ koji se prinosi pred tobom,+moje podignute ruke kao večernji prinos od žita.+
3 Postavi, Jehova, stražu na moja usta,čuvara na vrata mojih usana.+
4 Ne daj mom srcu da se prikloni ikakvom zlu,+pa da činim nedela zajedno sa zlima.
Ne želim da budem na njihovim gozbama.
5 Ako me pravednik udari, to je znak verne ljubavi,+njegov ukor je poput ulja izlivenog na moju glavu,+koje neću odbiti.+
Moliću se za njega i kad bude u nevolji.
6 Sudije naroda su bačene s litice,ali narod će slušati moje reči, jer su prijatne.
7 Kao što nakon oranja grumenje zemlje ostaje rasuto po njivi,tako su i naše kosti rasute pred grobom*.
8 Ali moje oči su uprte u tebe, Svevišnji Gospode Jehova.+
Ti si moje utočište.
Nemoj mi oduzeti život.*
9 Sačuvaj me od zamke koju su mi zli postavili,sačuvaj me od njihovih klopki.
10 Zli će svi do jednog pasti u mreže koje su sami postavili,+a ja ću sve to izbeći.
Fusnote
^ Ili: „šeolom“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.
^ Ili: „Ne daj da mi duša ode u smrt“.
