Psalmi 137:1-9
137 Sedeli smo pored vavilonskih reka+
i plakali sećajući se Siona.+
2 Po topolama usred Vavilonapovešali smo svoje harfe.+
3 Oni koji su nas zarobili tražili su da pevamo,+rugali su nam se i tražili da ih zabavljamo:
„Pevajte nam neku pesmu o Sionu.“
4 Kako da pevamo Jehovinu pesmuu tuđoj zemlji?
5 Ako te zaboravim, Jerusalime,neka moja desnica zaboravi sve što zna*.+
6 Neka mi se jezik zalepi za nepceako te zaboravim,ako mi Jerusalim
ne bude najveća radost.+
7 Seti se, Jehova,kako su Edomci onog dana kad je Jerusalim pao govorili:
„Srušite ga! Srušite ga do temelja!“+
8 Kćeri vavilonska, ti koja ćeš uskoro biti opustošena,+blago onom ko te kaznii učini ti onako kako si ti učinila nama.+
9 Blago onom ko zgrabi tvoju decui razbije ih o stene.+
Fusnote
^ Ili možda: „neka mi se desnica osuši“.
