Postanak 48:1-22

  • Jakov blagosilja Josifova dva sina (1-12)

  • Jefrem dobija veći blagoslov (13-22)

48  Posle nekog vremena javili su Josifu: „Tvoj otac je sve slabiji.“ Tada je on sa sobom poveo svoja dva sina, Manasiju i Jefrema, i otišao kod Jakova.+  Jakovu su javili: „Došao je tvoj sin Josif.“ On* je skupio snagu i seo na postelju.  Jakov je rekao Josifu: „Svemoćni Bog pojavio mi se u Luzu, gradu u hananskoj zemlji, i blagoslovio me.+  Tada mi je rekao: ’Daću ti mnogo potomaka, pa će od tebe nastati mnogi narodi*.+ Tvojim potomcima daću ovu zemlju i ona će zauvek biti njihova.‘+  Neka sada tvoja dva sina, koja su ti se rodila ovde u Egiptu pre nego što sam došao kod tebe, budu moji.+ Jefrem i Manasija neka budu moji kao što su moji Ruvim i Simeon.+  A deca koju ćeš imati posle njih neka budu tvoja. Nosiće imena dvojice svoje braće i dobiće deo njihovog nasledstva.+  Kad sam se vraćao iz Padana, umrla mi je Rahela+ u hananskoj zemlji, dok smo još bili na putu. Pošto smo još bili daleko od Efrate,+ sahranio sam je na putu za Efratu, to jest Vitlejem.“+  Tada je Izrael ugledao Josifove sinove i upitao ga: „Jesu li to tvoja deca?“  Josif je odgovorio svom ocu: „Da, to su sinovi koje mi je Bog dao u ovoj zemlji.“+ Tada je on rekao: „Molim te, dovedi ih bliže da ih blagoslovim.“+ 10  Izraelu je od starosti oslabio vid pa je bio skoro slep. Zato je Josif doveo svoje sinove do njega, a on ih je poljubio i zagrlio. 11  Izrael je rekao Josifu: „Nisam se nadao da ću te više ikada videti,+ a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoju decu.“ 12  Josif ih je tada odmakao od Izraelovih kolena i poklonio se licem do zemlje. 13  Zatim je Josif obojicu približio Izraelu. Jefrema+ je postavio Izraelu s leve strane, a Manasiju+ s desne strane. 14  Izrael je desnu ruku stavio na Jefremovu glavu, iako je bio mlađi, a levu ruku na Manasijinu glavu. Namerno je tako položio ruke iako je Manasija bio prvenac.+ 15  Tada je blagoslovio Josifa i rekao:+ „Pravi Bog, kom su služili moji očevi Avraham i Isak,+pravi Bog, koji se poput pastira celog mog života brinuo za mene,+ 16  Bog koji me je preko svog anđela izbavljao iz svake nevolje,+ neka blagoslovi ove dečake.+ Neka oni nose moje ime i ime mojih očeva, Avrahama i Isaka,i neka imaju mnogo potomaka.“+ 17  Kad je Josif video da je njegov otac stavio desnu ruku na Jefremovu glavu, to mu se nije dopalo, pa je pokušao da premesti očevu ruku na Manasijinu glavu. 18  Rekao je ocu: „Ne tako, oče, jer ovaj je prvenac.+ Stavi desnu ruku na njegovu glavu.“ 19  Ali njegov otac to nije hteo, nego je rekao: „Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će biti velik. Ali njegov mlađi brat će ipak biti veći od njega+ i njegovo potomstvo biće brojno poput velikih naroda.“+ 20  Tog dana+ ih je blagoslovio rekavši: „Neka vas Izraelci spominju kad blagosiljaju jedan drugog, govoreći:’Neka te Bog blagoslovi kao Jefrema i Manasiju.‘ “ Tako je postavio Jefrema ispred Manasije. 21  Zatim je Izrael rekao Josifu: „Ja ću uskoro umreti,+ ali Bog će biti s vama i vratiće vas u zemlju vaših predaka.+ 22  A tebi dajem jedan deo zemlje više nego tvojoj braći, deo koji sam uzeo od Amoreja mačem i lukom.“

Fusnote

Doslovno: „Izrael“.
Ili: „mnoga plemena“.