Postanak 44:1-34

  • Josifov srebrni pehar nađen u Venijaminovom džaku (1-17)

  • Juda moli za Venijamina (18-34)

44  Kasnije je Josif zapovedio upravitelju svog doma: „Stavi ovim ljudima u džakove hrane koliko god mogu da ponesu i svakome stavi njegov novac odozgo u džak.+  A moj srebrni pehar stavi odozgo u džak najmlađeg zajedno s njegovim novcem za žito.“ I on je učinio kao što mu je Josif rekao.  Kad je svanulo, pustili su ih s njihovim magarcima da pođu na put.  Nisu odmakli daleko od grada kad je Josif rekao upravitelju svog doma: „Pođi brzo za njima i kad ih stigneš, reci im: ’Zašto vraćate zlo za dobro?  Zašto ste uzeli pehar iz kog moj gospodar pije i iz kog nepogrešivo proriče budućnost*? Postupili ste zlo.‘ “  Kad ih je stigao, rekao im je sve to.  A oni su mu rekli: „Zašto naš gospodar tako govori? Tvoje sluge nikada ne bi učinile tako nešto.  Eto, novac koji smo našli odozgo u svojim džakovima doneli smo ti nazad iz hananske zemlje.+ Zašto bismo onda ukrali srebro ili zlato iz kuće tvog gospodara?  Ako se kod nekog od tvojih robova nađe ono što je ukradeno, taj neka umre, a mi ostali bićemo robovi našeg gospodara.“ 10  On im je odgovorio: „Neka bude kako ste rekli. Onaj kod koga se nađe ono što je ukradeno postaće moj rob, a vi ćete biti bez krivice.“ 11  Svi su brzo spustili svoje džakove na zemlju i otvorili ih. 12  On ih je pažljivo pregledao. Počeo je od najstarijeg, a završio kod najmlađeg. Na kraju je našao pehar u Venijaminovom džaku.+ 13  Tada su oni razderali svoje ogrtače. Svaki je opet natovario svog magarca, pa su se vratili u grad. 14  Kad su Juda+ i njegova braća ušli u Josifovu kuću, on je još uvek bio tamo. Tada su pali pred njim na zemlju.+ 15  Josif im je rekao: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao što sam ja može da proriče budućnost i da sve sazna?“+ 16  Na to je Juda rekao: „Šta da kažemo svom gospodaru? Šta da odgovorimo? Kako da se opravdamo? Pravi Bog je otkrio prestup tvojih robova.+ Mi smo sada robovi svom gospodaru, i mi i onaj kod koga je nađen pehar!“ 17  Ali on je odgovorio: „Nikada ne bih učinio tako nešto! Onaj kod koga je nađen pehar biće moj rob,+ a vi ostali idite u miru svom ocu.“ 18  Tada mu je Juda prišao i rekao: „Molim te, moj gospodaru, dopusti svom robu da nešto kaže svom gospodaru, i nemoj se razgneviti na svog roba, jer si ti kao sam faraon.+ 19  Naš gospodar je pitao svoje robove: ’Imate li oca ili brata?‘ 20  A mi smo odgovorili svom gospodaru: ’Imamo starog oca i najmlađeg brata,+ koji mu se rodio pod stare dane. Njegov brat je umro,+ tako da je samo on ostao od svoje majke+ i otac ga mnogo voli.‘ 21  Posle toga si ti rekao svojim robovima: ’Dovedite mi ga da ga vidim.‘+ 22  Ali mi smo rekli svom gospodaru: ’Naš brat ne može da ostavi oca. Kad bi ga ostavio, otac bi sigurno umro.‘+ 23  Tada si rekao svojim robovima: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, nemojte dolaziti pred mene.‘+ 24  „Tako smo otišli tvom robu, našem ocu, i preneli mu tvoje reči, gospodaru. 25  Kasnije nam je otac rekao: ’Idite opet tamo i kupite nam malo hrane.‘+ 26  Ali mi smo odgovorili: ’Ne možemo da idemo ako naš najmlađi brat ne pođe s nama, jer ne možemo doći pred onog čoveka ako naš najmlađi brat nije s nama.‘+ 27  Tada nam je tvoj rob, naš otac, rekao: ’Vi znate da mi je žena rodila samo dva sina.+ 28  Jednog sam izgubio pa sam rekao: „Sigurno ga je rastrgla neka zver!“+, i od tada ga više nisam video. 29  Ako i ovoga odvedete od mene i zadesi ga neko zlo pa pogine, poslali biste me* u grob*,+ jer bih umro od tuge.‘+ 30  „Ako se sad vratim tvom robu, našem ocu, bez našeg brata – koga otac voli kao svoj život –  31  umreće čim vidi da ga nema. Tako bismo poslali našeg oca u grob* jer bi on umro od tuge. 32  Dao sam reč ocu* da se našem bratu ništa neće desiti. Rekao sam mu: ’Ako ti ga ne dovedem nazad, biću ti kriv do kraja svog života.‘+ 33  Zato te molim, gospodaru, daj da ja ostanem kao tvoj rob umesto našeg brata, a on neka se vrati sa ostalom braćom. 34  Kako da se vratim ocu bez svog brata? Ne bih mogao da gledam kako pati!“

Fusnote

Ili: „po znakovima“.
Ili: „moju sedu glavu“.
Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.
Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.
Doslovno: „Tvoj rob je dao reč svom ocu“.