Postanak 43:1-34

  • Josifova braća ponovo u Egiptu i dovode Venijamina (1-14)

  • Josif se ponovo sastaje sa svojom braćom (15-23)

  • Josif priređuje gozbu za svoju braću (24-34)

43  U zemlji je vladala teška glad.+  Kad su pojeli žito koje su doneli iz Egipta,+ njihov otac im je rekao: „Idite opet tamo i kupite nam malo hrane.“  Na to mu je Juda rekao: „Onaj čovek nas je jasno upozorio: ’Ne dolazite opet pred mene ako vaš brat ne bude s vama.‘+  Ako pustiš našeg brata s nama, otići ćemo da kupimo hranu.  Ali ako ga ne pustiš, nećemo otići, jer nam je onaj čovek rekao: ’Ne dolazite opet pred mene ako vaš brat ne bude s vama.‘ “+  Tada ih je Izrael+ pitao: „Kako ste mogli da mi uradite tako nešto? Zašto ste tom čoveku rekli da imate još jednog brata?“  Oni su odgovorili: „Čovek se raspitivao o nama i našoj porodici: ’Da li vam je otac još živ? Imate li još nekog brata?‘, a mi smo mu ispričali sve kako jeste.+ Kako smo mogli znati da će reći: ’Dovedite svog brata‘?“+  Tada je Juda rekao svom ocu Izraelu: „Pusti našeg najmlađeg brata* sa mnom+ pa da krenemo na put, da ostanemo živi i ne pomremo od gladi+ – i mi i ti i naša deca.+  Dajem ti reč da mu se ništa neće desiti.+ Ja odgovaram za njega. Ako ti ga ne dovedem nazad, biću ti kriv do kraja svog života. 10  Da nismo toliko oklevali, dosad bismo se već dvaput vratili.“ 11  Tada im je njihov otac Izrael rekao: „Ako tako mora da bude, onda uzmite najbolje plodove ove zemlje – malo balzama+ i malo meda, ladanumovu mirisnu smolu i koru drveća koje sadrži smolu,+ malo pistaća i badema – i stavite sve to u svoje džakove pa odnesite onom čoveku na dar.+ 12  Ponesite sa sobom dvaput više novca. Vratite i novac koji je bio odozgo u vašim džakovima.+ Možda je to bila greška. 13  Povedite svog brata sa sobom, pa idite opet kod onog čoveka. 14  Neka ga Svemoćni Bog podstakne da vam se smiluje, pa da pusti da se vaš drugi brat i Venijamin vrate s vama. A ja, ako moram da ostanem bez dece, neka ostanem!“+ 15  Tako su oni uzeli taj dar, poneli dvaput više novca i poveli Venijamina. Zatim su otišli u Egipat i ponovo došli pred Josifa.+ 16  Kad je Josif video da je i Venijamin s njima, odmah je rekao čoveku koji je upravljao njegovim domom: „Odvedi ove ljude u kuću, zakolji nešto od stoke i pripremi jelo, jer će oni jesti sa mnom u podne.“ 17  Taj čovek je odmah učinio kako mu je Josif rekao+ i odveo ih u Josifovu kuću. 18  A oni su se uplašili što ih on vodi u Josifovu kuću, pa su rekli: „Vode nas tamo zbog novca koji nam je bio stavljen u džakove kad smo prvi put bili ovde. Sad će nas napasti, uzeti nas za robove i oteti nam magarce!“+ 19  Zato su se na ulazu u kuću obratili upravitelju Josifovog doma. 20  Rekli su mu: „Oprosti, gospodaru. Mi smo već jednom dolazili da kupimo hranu.+ 21  Ali kad smo se u povratku zaustavili da prenoćimo i kad smo otvorili svoje džakove, svaki od nas je našao u svom džaku sav svoj novac.+ Zato želimo da ga lično vratimo. 22  Sa sobom smo doneli još novca da kupimo hranu. Mi ne znamo ko nam je prošli put stavio novac u džakove.“+ 23  Tada im je on rekao: „Sve je u redu, ne bojte se. Znam da ste dali novac. Vaš Bog i Bog vašeg oca stavio vam je novac u džakove.“ Zatim im je izveo Simeona.+ 24  Čovek ih je zatim uveo u Josifovu kuću, doneo vodu da im se operu noge i dao hranu za njihove magarce. 25  Oni su čuli da će Josif doći u podne i da će jesti s njima+ pa su pripremili dar+ za njega. 26  Kad je Josif došao kući, predali su mu dar koji su poneli sa sobom i poklonili su mu se licem do zemlje.+ 27  On ih je pitao da li su dobro i zatim je rekao: „Kako je vaš stari otac o kom ste pričali? Da li je još živ?“+ 28  Odgovorili su mu: „Dobro je tvoj sluga, naš otac. Još je živ.“ Zatim su kleknuli i poklonili se licem do zemlje.+ 29  Kad je Josif ugledao svog brata Venijamina, sina svoje majke,+ upitao ih je: „Da li je ovo vaš najmlađi brat o kom ste mi pričali?“+ Zatim je rekao: „Sine, neka Bog bude milostiv prema tebi.“ 30  Tada je Josif požurio da izađe napolje jer je bio duboko ganut zbog svog brata. Zato je potražio mesto gde bi se isplakao, pa je ušao u jednu sobu gde je mogao da bude sam i tamo se isplakao.+ 31  Kad se pribrao, umio se pa se vratio i rekao svojim slugama: „Poslužite jelo.“ 32  Poslužili su hranu posebno njemu, posebno njima i posebno Egipćanima koji su jeli u njegovoj kući, jer Egipćani nisu jeli s Jevrejima, zato što im je to bilo odvratno.+ 33  Josifova braća* su sedela pred njim – od najstarijeg, koji je sedeo na mestu koje pripada prvorođenom,+ pa do najmlađeg, koji je sedeo na mestu koje pripada najmlađem – i samo su se začuđeno gledali. 34  On je naredio da se jela s njegovog stola služe njima, a Venijaminu je dao pet puta više nego ostalima.+ Tako su oni pili s njim i gostili se dok se nisu nasitili.

Fusnote

Doslovno: „dečaka“.
Doslovno: „Oni“.