Postanak 42:1-38

  • Josifova braća idu u Egipat (1-4)

  • Josif sreće svoju braću i iskušava ih (5-25)

  • Josifova braća se vraćaju svom ocu Jakovu (26-38)

42  Jakov je čuo da u Egiptu ima žita,+ pa je rekao svojim sinovima: „Zašto samo gledate jedan u drugog i ništa ne preduzimate?“  I još je rekao: „Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite tamo i kupite žita za nas, da ostanemo živi i da ne pomremo od gladi.“+  Tako su desetorica Josifove braće+ otišla u Egipat da kupe žita.  Ali Jakov nije poslao Josifovog brata Venijamina+ s drugom braćom. Rekao im je: „Bojim se da ga ne zadesi neko zlo, pa da pogine.“+  Tako su Izraelovi sinovi došli u Egipat zajedno s drugima koji su dolazili da kupuju hranu, jer je i u hananskoj zemlji zavladala glad.+  Josif je bio upravitelj u zemlji+ i prodavao je žito ljudima koji su dolazili sa svih strana.+ Tako su došla i Josifova braća i poklonila mu se licem do zemlje.+  Kad je Josif ugledao svoju braću, odmah ih je prepoznao, ali nije hteo da im otkrije ko je on.+ Zato ih je grubo upitao: „Odakle dolazite?“ Oni su odgovorili: „Došli smo iz hananske zemlje da kupimo hranu.“+  Josif je prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu prepoznali.  Josif se odmah setio snova koje je sanjao o njima,+ pa im je rekao: „Vi ste uhode! Došli ste da vidite gde je zemlja nezaštićena!“ 10  A oni su mu odgovorili: „Ne, gospodaru. Tvoje sluge su došle da kupe hranu. 11  Svi smo mi sinovi jednog čoveka. Mi smo pošteni ljudi. Tvoje sluge nisu uhode.“ 12  Ali on im je rekao: „Nije istina! Došli ste da vidite gde je zemlja nezaštićena!“ 13  Oni su tada rekli: „Nas je bilo 12 braće,+ tvojih slugu. Svi smo mi sinovi jednog čoveka+ koji živi u hananskoj zemlji. Najmlađi je ostao s našim ocem,+ a jednog više nema.“+ 14  Ali Josif im je rekao: „Kažem vam: ’Vi ste uhode!‘ 15  Ovako ću proveriti da li govorite istinu: zaklinjem se faraonovim životom, nećete otići odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo.+ 16  Pošaljite jednog od vas da dovede vašeg brata, a vi ćete dotle ostati u zatvoru. Tako ću videti da li govorite istinu. Zaklinjem se faraonovim životom, ako ste me slagali, smatraću da ste uhode.“ 17  Zatim ih je sve zajedno bacio u zatvor i držao ih tamo tri dana. 18  Trećeg dana Josif im je rekao: „Učinite ono što ću vam reći i ostaćete živi, jer se ja bojim Boga. 19  Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i uzmite žita za svoje porodice da ne bi gladovale.+ 20  Onda mi dovedite svog najmlađeg brata i tako ćete dokazati da govorite istinu, pa nećete umreti.“ I oni su pristali da tako učine. 21  Tada su rekli jedan drugom: „Sigurno nas je stigla kazna zbog našeg brata,+ jer smo gledali kako nas je u očaju preklinjao za milost, a nismo se sažalili na njega. Zato nas je snašla ova nevolja.“ 22  Tada im je Ruvim rekao: „Zar vam nisam govorio: ’Nemojte nauditi detetu‘?* Ali vi niste slušali.+ Sad moramo da položimo račun za njegovu krv.“+ 23  Ali nisu znali da ih Josif razume, jer je s njima razgovarao preko tumača. 24  Zato se udaljio od njih i zaplakao.+ Onda se vratio i ponovo razgovarao s njima, a zatim je izdvojio Simeona+ i vezao ga pred njima.+ 25  Tada je Josif zapovedio slugama da im napune džakove žitom, da svakom od njih u džak stave njegov novac i da im daju hranu za put. Tako je i učinjeno. 26  Oni su natovarili žito na svoje magarce i krenuli odande. 27  Kad su se zaustavili da prenoće i kad je jedan od njih otvorio svoj džak da nahrani magarca, ugledao je svoj novac odozgo u džaku. 28  Tada je svojoj braći rekao: „Meni je novac vraćen, evo ga u mom džaku!“ Tada su pretrnuli od straha, pa su drhteći govorili jedan drugom: „Šta nam je to Bog učinio?“ 29  Kad su došli kod svog oca Jakova u hanansku zemlju, ispričali su mu šta im se sve dogodilo. Rekli su: 30  „Čovek koji je gospodar one zemlje oštro je razgovarao s nama+ i optužio nas da smo uhode koje su došle da izvide zemlju. 31  Ali mi smo mu rekli: ’Pošteni smo ljudi. Nismo uhode.+ 32  Nas je bilo 12 braće,+ sinova jednog oca. Jednog više nema,+ a najmlađi je ostao sa ocem u hananskoj zemlji.‘+ 33  Ali čovek koji je gospodar one zemlje rekao nam je: ’Ovako ću znati da li ste pošteni: neka jedan od vas ostane ovde kod mene,+ a vi uzmite nešto hrane za svoje porodice da ne bi gladovale, pa idite.+ 34  Dovedite mi svog najmlađeg brata. Tako ću znati da niste uhode, nego da ste pošteni ljudi. Onda ću vam vratiti vašeg brata, a vi ćete moći slobodno da kupujete žito u ovoj zemlji.‘ “ 35  Kad su praznili džakove, svako je u svom džaku našao vreću s novcem. Oni i njihov otac videli su vreće s novcem i uplašili su se. 36  Tada je njihov otac Jakov uzviknuo: „Zbog vas ću ostati bez dece!+ Josifa više nema,+ nema ni Simeona,+ a i Venijamina hoćete da mi uzmete! Sve su se nevolje svalile na mene!“ 37  Ruvim je na to rekao svom ocu: „Neka moja dva sina plate životom ako ti ga ne vratim.+ Poveri ga meni, ja ću paziti na njega i vratiću ti ga.“+ 38  Ali on je odgovorio: „Moj sin neće ići s vama, jer mu je brat mrtav i samo je još on ostao.+ Ako bi poginuo na putu na koji idete, poslali biste me* u grob*,+ jer bih umro od tuge.“+

Fusnote

Doslovno: „Nemojte se ogrešiti o dete“.
Ili: „moju sedu glavu“.
Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.