Postanak 24:1-67

  • Sluga traži ženu za Isaka (1-58)

  • Rebeka ide kod Isaka (59-67)

24  Avraham je ostario i zašao u godine. Jehova ga je u svemu blagoslovio.+  Avraham je rekao svom najstarijem slugi, koji je upravljao svim što je imao:+ „Molim te, stavi ruku pod moju butinu*  i zakuni mi se pred Jehovom, Bogom neba i zemlje, da mom sinu nećeš uzeti za ženu neku od ćerki Hananaca među kojima živim,+  nego da ćeš otići u moju zemlju, kod moje rodbine,+ i da ćeš odande dovesti ženu za mog sina Isaka.“  Ali sluga mu je rekao: „Šta ako devojka ne bude htela da pođe sa mnom u ovu zemlju? Da li da onda odvedem tvog sina u zemlju iz koje si ti otišao?“+  Avraham mu je odgovorio: „Nikako nemoj da odvedeš mog sina tamo.+  Jehova, Bog nebeski, koji me je odveo iz doma mog oca i iz zemlje u kojoj je moja rodbina,+ koji je govorio sa mnom i zakleo mi se:+ ’Ovu zemlju+ daću tvom potomstvu‘,+ on će pred tobom poslati svog anđela,+ tako da ćeš sigurno dovesti odande ženu za mog sina.+  Ako devojka ne bude htela da pođe s tobom, bićeš oslobođen ove zakletve. Samo nikako nemoj da odvedeš mog sina tamo.“  Tada je sluga stavio ruku pod butinu svog gospodara Avrahama i zakleo mu se da će tako učiniti.+ 10  Zatim je sluga uzeo deset gospodarevih kamila i razne vredne darove, pa je pošao na put u Mesopotamiju, u Nahorov grad. 11  Kad je stigao tamo, pustio je kamile da poležu kod jednog bunara izvan grada. Bilo je predveče, vreme kad su žene dolazile po vodu. 12  Onda je rekao: „Jehova, Bože mog gospodara Avrahama, molim te, pomozi mi danas i pokaži vernu ljubav mom gospodaru Avrahamu. 13  Evo, ja stojim kraj bunara, a devojke iz ovog grada dolaze po vodu. 14  Neka devojka kojoj kažem: ’Molim te, spusti krčag da pijem vode‘, a ona odgovori: ’Pij, a napojiću i tvoje kamile‘, bude ona koju si izabrao za svog slugu Isaka. Po tome ću znati da si pokazao vernu ljubav mom gospodaru.“ 15  Još nije do kraja izgovorio te reči, a došla je Rebeka s krčagom na ramenu. Ona je bila ćerka Vatuila,+ čija je majka bila Melha,+ žena Avrahamovog brata Nahora.+ 16  Ta devojka je bila veoma lepa i bila je devica, još nije imala odnose s muškarcem. Ona je sišla do bunara, napunila krčag i onda se vratila gore. 17  Sluga joj je potrčao u susret i rekao: „Molim te, daj mi malo vode iz krčaga.“ 18  A ona je rekla: „Pij, gospodaru.“ Brzo je spustila krčag na ruku i dala mu da pije. 19  Kad mu je dala da pije, rekla je: „Zahvatiću vode, pa ću napojiti i tvoje kamile.“ 20  Onda je brzo izlila krčag u korito i otrčala do bunara da zahvati vode, i nije stala dok nije nalila vode za sve njegove kamile. 21  Sve to vreme čovek je ćutao i zadivljeno ju je posmatrao, pitajući se da li to znači da je Jehova učinio da njegov put bude uspešan. 22  Kad su se kamile napile vode, čovek je izvadio zlatnu alku za nos, tešku pola sikla*, i dve zlatne narukvice, teške deset sikala, 23  a zatim je rekao: „Kaži mi, molim te, čija si ćerka. Ima li u kući tvog oca mesta za nas da prenoćimo?“ 24  Ona mu je odgovorila: „Ja sam ćerka Vatuila,+ kojeg je Melha rodila Nahoru.“+ 25  Još je rekla: „Imamo i slame i dosta hrane za kamile, a i mesta da se prenoći.“ 26  Čovek je tada kleknuo i poklonio se Jehovi licem do zemlje 27  pa je rekao: „Neka je hvaljen Jehova, Bog mog gospodara Avrahama, koji mom gospodaru nije uskratio svoju ljubav* i svoju vernost. Jehova me je doveo u kuću braće mog gospodara.“ 28  Devojka je otrčala kući da to ispriča svojoj majci i ostalim ukućanima. 29  Rebeka je imala brata koji se zvao Lavan.+ On je otrčao do čoveka koji je bio napolju kod bunara. 30  Kad je video alku za nos i narukvice na rukama svoje sestre i kad je čuo kako njegova sestra Rebeka kaže: „Tako mi je rekao onaj čovek“, otišao je do tog čoveka, koji je još stajao s kamilama kod bunara. 31  Onda je rekao: „Dođi, ti koga je Jehova blagoslovio. Zašto stojiš napolju? Spremio sam kuću i mesto za kamile.“ 32  Čovek je ušao u kuću, a on* je skinuo tovar s kamila, dao im slame i hrane i doneo vodu da se operu noge tom čoveku i ljudima koji su bili s njim. 33  Onda su mu postavili da jede, ali on im je rekao: „Neću jesti dok ne kažem šta imam.“ A Lavan je rekao: „Kaži!“ 34  Tada je on rekao: „Ja sam Avrahamov sluga.+ 35  Jehova je mnogo blagoslovio mog gospodara, tako da je postao bogat i stekao ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca.+ 36  Osim toga, Sara, žena mog gospodara, rodila je sina mom gospodaru pod starost+ i on će mu ostaviti sve što ima.+ 37  Moj gospodar me je obavezao zakletvom, rekavši: ’Nemoj mom sinu uzeti za ženu neku od ćerki Hananaca u čijoj zemlji živim,+ 38  nego idi u kuću mog oca, kod moje rodbine+ i odande dovedi ženu za mog sina.‘+ 39  A ja sam pitao svog gospodara: ’Šta ako devojka ne bude htela da pođe sa mnom?‘+ 40  Tada mi je on rekao: ’Jehova, kome služim*,+ poslaće svog anđela+ s tobom i sigurno će dati da tvoj put bude uspešan, a ti za mog sina nađi ženu među mojom rodbinom i u domu mog oca.+ 41  Bićeš oslobođen ove zakletve ako dođeš kod moje rodbine, a oni ti ne daju devojku. To će te osloboditi zakletve koju si mi dao.‘+ 42  „Kad sam danas došao na bunar, rekao sam: ’Jehova, Bože mog gospodara Avrahama, ako hoćeš, daj da moj put bude uspešan. 43  Evo, ja stojim kraj ovog bunara. Ako neka devojka+ dođe da zahvati vode i ja joj kažem: „Molim te, daj mi da pijem malo vode iz tvog krčaga“, 44  a ona mi odgovori: „Pij, a naliću vode i tvojim kamilama“, neka ona bude žena koju je Jehova odredio za sina mog gospodara.‘+ 45  „Još nisam to do kraja izgovorio u svom srcu, a došla je Rebeka s krčagom na ramenu. Sišla je do bunara i zahvatila vodu. Tada sam joj rekao: ’Molim te, daj mi da pijem.‘+ 46  Ona je brzo spustila krčag s ramena i rekla: ’Pij,+ a napojiću ti i kamile.‘ Tako sam se napio vode, a ona je napojila kamile. 47  Zatim sam je upitao: ’Čija si ti ćerka?‘, a ona je odgovorila: ’Ja sam ćerka Vatuila, koga je Melha rodila Nahoru.‘ Tada sam joj stavio alku na nos i narukvice na ruke.+ 48  Zatim sam kleknuo i poklonio se Jehovi licem do zemlje i hvalio sam Jehovu, Boga mog gospodara Avrahama,+ koji me je vodio pravim putem i pomogao mi da nađem unuku* brata mog gospodara i dovedem je da bude žena njegovom sinu. 49  Sada mi recite da li želite da pokažete ljubav* i vernost mom gospodaru. Ako ne želite, opet mi recite, da znam šta da radim*.“+ 50  Tada su Lavan i Vatuilo rekli: „Ovo je od Jehove. Nije na nama da ti kažemo ni da ni ne.* 51  Evo, Rebeka je pred tobom. Povedi je sa sobom i neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što je Jehova rekao.“ 52  Kad je Avrahamov sluga čuo njihove reči, poklonio se Jehovi licem do zemlje. 53  Zatim je sluga izvadio srebrni i zlatni nakit i haljine i dao ih je Rebeki, a i njenom bratu i njenoj majci dao je vredne darove. 54  Zatim su on i ljudi koji su bili s njim jeli i pili, a tamo su i prenoćili. Kad su ujutru ustali, on je rekao: „Pustite me da se vratim svom gospodaru.“ 55  Na to su njen brat i njena majka rekli: „Neka devojka ostane s nama barem još deset dana, a onda neka ide.“ 56  Ali on im je na to rekao: „Nemojte da me zadržavate kad vidite da je Jehova dao da moj put bude uspešan. Pustite me da idem svom gospodaru.“ 57  A oni su odgovorili: „Pozovimo devojku da čujemo šta ona kaže.“ 58  Tada su pozvali Rebeku i pitali je: „Hoćeš li da pođeš sa ovim čovekom?“ A ona je rekla: „Hoću.“ 59  Tako su oni ispratili svoju sestru Rebeku,+ njenu nekadašnju dojilju,+ Avrahamovog slugu i njegove ljude. 60  Blagoslovili su Rebeku i rekli joj: „Sestro naša, budi majka nebrojenim hiljadama, i neka tvoje potomstvo osvoji gradove* onih koji ga mrze.“+ 61  Tada su se Rebeka i njene sluškinje spremile, uzjahale kamile i pošle sa onim čovekom. Tako je sluga poveo Rebeku sa sobom i otišao. 62  Isak je živeo na području Negeva.+ Jednog dana, nakon što se vratio iz okoline Vir-Lai-Roija,+ 63  predveče je otišao u polje da duboko razmišlja.+ Kad je podigao pogled, ugledao je kamile kako se približavaju. 64  Kad je Rebeka podigla pogled i ugledala Isaka, brzo je sišla s kamile. 65  Onda je upitala slugu: „Ko je onaj čovek koji nam preko polja ide u susret?“ A sluga je odgovorio: „To je moj gospodar.“ Tada je ona uzela veo i pokrila se. 66  Sluga je zatim ispričao Isaku sve što je učinio. 67  Zatim je Isak odveo Rebeku u šator svoje majke Sare.+ Tako ju je uzeo za ženu. Zavoleo ju je+ i našao utehu posle smrti svoje majke.+

Fusnote

Po svemu sudeći, na ovaj način se u drevno doba potvrđivala zakletva.
Sikal je težio 11,4 grama. Videti Dodatak B14.
Ili: „vernu ljubav“.
Verovatno se misli na Lavana.
Doslovno: „pred kojim hodim“.
Doslovno: „ćerku“.
Ili: „vernu ljubav“.
Ili: „da mogu krenuti desno ili levo“.
Ili: „Ne možemo ti reći ni loše ni dobro“.
Doslovno: „vrata“.