Druga Samuilova 12:1-31

  • Natan ukorava Davida (1-15a)

  • Vitsavejin sin umire (15b-23)

  • Vitsaveja rađa Solomona (24, 25)

  • Osvojen amonski grad Rava (26-31)

12  Jehova je poslao Natana+ kod Davida. Kada je došao kod njega,+ Natan mu je rekao: „U jednom gradu živela su dva čoveka. Jedan je bio bogat, a drugi siromašan.  Bogataš je imao veoma mnogo ovaca i goveda,+  a siromah nije imao ništa osim jedne ovčice koju je kupio.+ Brinuo se za nju i ona je rasla uz njega i njegovu decu. Jela je od ono malo hrane što je imao, pila iz njegove čaše i spavala mu u naručju. Bila mu je kao ćerka.  Posle nekog vremena, jedan čovek je došao kod bogataša u posetu. Bogatašu je bilo žao da od svojih ovaca ili goveda pripremi nešto za putnika koji je došao kod njega. Zato je uzeo ovčicu onog siromaha i pripremio jelo tom čoveku.“+  Tada se David žestoko razgnevio na onog čoveka, pa je rekao Natanu: „Zaklinjem se Jehovom,+ živim Bogom, čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!  Pošto je postupio tako nemilosrdno, neka za ovčicu plati četvorostruko!“+  Tada je Natan rekao Davidu: „Ti si taj čovek! Ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ’Ja sam te pomazao za kralja nad Izraelom+ i ja sam te izbavio iz Saulove ruke.+  Dao sam ti dom tvog gospodara+ i žene tvog gospodara+ i dao sam ti vlast nad Izraelom i Judom.+ Da to nije bilo dovoljno, dao bih ti još više.+  Zašto si onda prezreo Jehovinu reč i učinio ono što je zlo u njegovim očima? Uriju Hetejina si pogubio mačem.+ Ubio si ga mačem Amonaca,+ a njegovu ženu uzeo si za sebe.+ 10  Zato se mač nikada neće udaljiti od tvog doma,+ jer si me prezreo uzevši ženu Urije Hetejina da ti bude žena.‘ 11  Ovako kaže Jehova: ’Pustiću na tebe zlo koje će doći iz tvog doma.+ Uzeću tvoje žene na tvoje oči i daću ih drugom čoveku*,+ a on će spavati s tvojim ženama naočigled svih*.+ 12  Ti si to učinio tajno,+ a ja ću ovo učiniti pred celim Izraelom, tako da svi vide*.‘ “ 13  Tada je David rekao Natanu: „Zgrešio sam Jehovi.“+ Natan je odgovorio Davidu: „Jehova je oprostio tvoj greh.+ Nećeš umreti.+ 14  Ali zato što si svojim postupcima prezreo Jehovu, umreće sin koji ti se rodio.“ 15  Natan je zatim otišao svojoj kući. Jehova je učinio da se razboli dete koje je Urijina žena rodila Davidu. 16  David se molio pravom Bogu za dečaka i strogo je postio, a noću je u svojim odajama ležao na podu.+ 17  Dvorske starešine su stajale oko njega i nagovarale ga da ustane s poda, ali on nije hteo, niti je hteo da jede s njima. 18  Sedmog dana dete je umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu to kažu. Govorili su među sobom: „Dok je dete još bilo živo, nije hteo da nas posluša. Kako da mu sada kažemo da je dete umrlo? Mogao bi učiniti neko zlo.“ 19  Kada je David video da njegove sluge šapuću među sobom, shvatio je da je dete umrlo. Zato ih je upitao: „Je li dete umrlo?“ A oni su mu odgovorili: „Umrlo je.“ 20  Tada je David ustao s poda, okupao se, namazao uljem+ i obukao drugu odeću, a zatim je otišao u Jehovin dom+ i tamo se poklonio. Posle toga se vratio u svoj dvor i zatražio da mu donesu nešto da jede, pa je jeo. 21  Sluge su ga upitale: „Šta to radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sada kada je umrlo, ti si ustao da jedeš.“ 22  A on je odgovorio: „Dok je dete bilo živo, postio+ sam i plakao jer sam mislio: ’Ko zna, možda će mi se Jehova smilovati pa će dete ostati živo.‘+ 23  A sada, kada je umrlo, zašto da postim? Mogu li da ga vratim?+ Ja ću otići njemu,+ ali se ono neće vratiti meni.“+ 24  David je tešio svoju ženu Vitsaveju.+ Zatim je otišao kod nje i spavao s njom. Nakon nekog vremena, ona je rodila sina kojem su dali ime Solomon*.+ Jehova ga je voleo.+ 25  Zato je Jehova preko proroka Natana+ poručio da ga nazovu Jedidija*, jer ga je voleo. 26  Joav se i dalje borio protiv Rave,+ koja je pripadala Amoncima,+ i osvojio je kraljevski grad.+ 27  Joav je poslao glasnike Davidu i javio mu: „Napao sam Ravu+ i osvojio deo grada u kom se nalazi voda. 28  Zato okupi sada ostalu vojsku, opkoli grad i zauzmi ga, da ga ne bih ja zauzeo pa da zasluga za to pripadne meni*.“ 29  David je okupio svu vojsku i krenuo na Ravu. Napao je grad i zauzeo ga. 30  Skinuo je s Malhomove glave krunu od zlata tešku jedan talant*, ukrašenu dragim kamenjem. Tu krunu su stavili Davidu na glavu. David je odneo iz grada i veoma velik plen.+ 31  Zatim je odveo narod iz grada i postavio ga da seče kamen, da radi sa oštrim gvozdenim alatkama i gvozdenim sekirama i da izrađuje cigle. Tako je učinio u svim amonskim gradovima. Na kraju se David sa svom vojskom vratio u Jerusalim.

Fusnote

Ili: „tvom bližnjem“.
Ili: „usred bela dana“.
Ili: „usred bela dana“.
Ime „Solomon“ potiče od hebrejske reči koja znači „mir“.
„Jedidija“ znači „onaj kog Jah voli“.
Ili: „pa će grad nositi moje ime“.
Talant je težio 34,2 kilograma. Videti Dodatak B14.