Ruta 2:1-23

2  Nojemina je imala jednog rođaka+ svog muža, vrlo bogatog+ čoveka, iz Elimelehove porodice, koji se zvao Voz.+  Jednog dana Ruta Moavka reče Nojemini: „Pusti me, molim te, da idem na njivu i da pabirčim+ klasje za onim u čijim očima nađem milost.“ A ona joj reče: „Idi, kćeri moja.“  Tako je ona otišla, ušla u njivu i počela da pabirči za žeteocima.+ Došla je na njivu koja je pripadala Vozu,+ koji je bio iz Elimelehove+ porodice.  I gle, Voz je došao iz Vitlejema i rekao žeteocima: „Jehova s vama!“+ A oni su mu odgovorili: „Jehova te blagoslovio!“+  Tada je Voz+ upitao momka koji je bio nad žeteocima: „Čija je ona mlada žena?“  A momak koji je bio nad žeteocima odgovorio je: „To je mlada Moavka,+ koja se s Nojeminom vratila iz moavske zemlje.+  Ona je rekla: ’Pusti me, molim te, da pabirčim.+ Skupljaću požnjeveno klasje koje ostane iza žetelaca.‘ I tako je došla i na nogama je još od jutros, pa sve do malopre kad je samo malo sela da se odmori.“+  Zatim Voz reče Ruti: „Slušaj, kćeri moja! Nemoj da ideš da pabirčiš na drugoj njivi+ i ne odlazi odavde, nego se drži mojih devojaka.+  Gledaj na kojoj njivi one žanju, pa idi za njima. Zapovedio sam momcima da te ne diraju.+ Kad ožedniš, idi k posudama i pij što momci zahvate.“+ 10  Tada je ona pala ničice, poklonila se do zemlje+ i rekla mu: „Kako to da sam našla milost u tvojim očima, pa si obratio pažnju na mene, kad sam tuđinka?“+ 11  A Voz joj odgovori: „Čuo sam+ sve što si učinila za svoju svekrvu kad ti je umro muž,+ i kako si ostavila svog oca i svoju majku i zemlju svog roda i pošla k narodu koji ranije nisi poznavala.+ 12  Neka Jehova nagradi tvoja dela+ i neka ti potpunu platu+ da Jehova, Izraelov Bog, pod čijim si krilima došla da potražiš utočište.“+ 13  A ona reče: „Daj da nađem milost u tvojim očima, gospodaru, jer si me utešio i jer si svojim rečima umirio svoju sluškinju,+ premda nisam kao jedna od tvojih sluškinja.“+ 14  Kad je bilo vreme jela, Voz joj je rekao: „Dođi ovamo i jedi hleba+ i umoči svoj zalogaj u sirće.“ Tako je ona sela pored žetelaca, a on joj je dao pečenog zrnevlja+ i ona je jela, tako da se nasitila i još joj je preteklo. 15  Zatim je ustala da pabirči.+ A Voz je zapovedio svojim momcima: „Pustite je da pabirči i među požnjevenim klasjem i ne uznemiravajte+ je, 16  nego joj čak iz svojih rukoveti izvlačite klasje i ostavljajte za sobom da ga pokupi,+ i ne prekoravajte je.“ 17  Tako je pabirčila na njivi sve do večeri,+ a onda je izmlatila+ ono što je napabirčila, i bilo je oko efe*+ ječma. 18  Onda je to uzela i došla u grad, i njena svekrva je videla koliko je napabirčila. Tada je izvadila hranu koja joj je pretekla+ kada se nasitila, i dala joj. 19  A svekrva ju je upitala: „Gde si danas pabirčila i gde si radila? Neka je blagoslovljen+ onaj koji je obratio pažnju na tebe.“ I ona je ispričala svojoj svekrvi kod koga je radila: „Čovek kod kog sam danas radila zove se Voz.“ 20  Na to Nojemina reče svojoj snahi: „Neka ga blagoslovi Jehova,+ koji nije uskratio svoju dobrotu*+ ni živima ni umrlima.“+ I još reče: „Taj čovek nam je rod.+ On je jedan od naših otkupitelja.“+ 21  Tada Ruta Moavka reče: „Još mi je rekao: ’Drži se mojih ljudi dok ne završe celu moju žetvu.‘“+ 22  A Nojemina+ reče svojoj snahi Ruti:+ „Bolje je, kćeri moja, da ideš s njegovim devojkama, da te ne bi uznemiravali na nekoj drugoj njivi.“+ 23  I tako se ona držala Vozovih devojaka i pabirčila dok se nije završila žetva ječma+ i žetva pšenice. I živela je kod svoje svekrve.+

Fusnote

 Efa iznosi 22 litra. Vidi dodatak 13.
 Ili: „vernu ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.