Psalam 78:1-72

Maskil.* Asafov psalam.+ 78  Slušaj zakon moj, narode moj,+Prigni uho svoje k rečima usta mojih.+   U izrekama ću otvarati usta svoja,+Izviraće iz mene zagonetke davne,+   Ono što smo čuli i saznali,+I što su nam očevi naši pričali,+   Ono što ne krijemo od sinova njihovih,+Nego budućem naraštaju pričamo+O hvalama Jehovinim, o snazi njegovoj+I o čudesnim delima koja je učinio.+   Svedočanstvo* je podigao u Jakovu,+I zakon je postavio u Izraelu,+Zapovesti je dao praočevima našim+Da ih objave sinovima svojim,+   Kako bi i budući naraštaj, sinovi koji će se roditi, za njih znao,+I da bi oni ustali i o njima pričali sinovima svojim+   Da se u Boga uzdaju+I da ne zaborave dela Božja,+ nego da izvršavaju zapovesti njegove.+   Da ne budu kao praočevi njihovi,+Naraštaj tvrdoglav i buntovan,+Naraštaj koji nije pripremio srce svoje+I koji nije bio veran Bogu duhom svojim.+   Sinovi Jefremovi, vešti strelci lukom naoružani,+Povukli su se u dan boja.+ 10  Nisu se držali saveza Božjeg,+Nisu živeli* po zakonu njegovom.+ 11  Zaboravili su ono što je on činio,+Čudesna dela njegova koja im je pokazao.+ 12  Pred praočevima njihovim čudesna dela je činio+U zemlji egipatskoj,+ u polju soanskom.+ 13  Razdvojio je more da bi mogli preći,+I učinio je da vode poput zida stoje.+ 14  Oblakom ih je vodio danju,+A svetlošću vatre svu noć.+ 15  Razdvojio je stene u pustinji,+Da ih obilno napoji kao iz bezdana vodenog.+ 16  Potoke je izveo iz litice,+I učinio je da vode poteku kao reke.+ 17  A oni su mu još više grešili,+Buneći se protiv Svevišnjega u kraju bezvodnom,+ 18  Iskušavali su Boga u srcu svome,+Tražeći šta bi jela duša njihova.+ 19  Protiv Boga su počeli da govore.+Govorili su: „Može li Bog u pustoši trpezu postaviti?“+ 20  Gle! On je udario u stenu+Da bi vode potekle i bujice navrle.+„Može li nam i hleba dati,+Hranu pribaviti za svoj narod?“+ 21  Jehova je to čuo i veoma se razgnevio,+Vatra je planula na Jakova,+Gnev se podigao na Izrael.+ 22  Jer nisu verovali Bogu,+I nisu se uzdali da će ih spasti.+ 23  A on je zapovest dao oblacima nebeskim na visini,I otvorio je vrata nebeska.+ 24  Pustio je da mana kao kiša pada njima za jelo,+Dao im je žito nebesko.+ 25  Ljudi su jeli hleb onih što su silniji od ljudi,+Hrane im je do sitosti slao.+ 26  Istočni vetar podigao je s nebesa,+I južni vetar snagom svojom pustio da duva.+ 27  Zasuo ih je hranom kao prašinom,+I pticama krilatim kao peskom morskim.+ 28  Pustio je da padaju usred logora njegovog,+Svuda oko šatora njegovih.+ 29  A oni su jeli i nasitili se,+Što su želeli, to im je dao.+ 30  Ali dok ih još nije bila prošla želja njihova,I dok je hrana još bila u ustima njihovim,+ 31  Gnev se Božji na njih podigao,+I pobio snažne ljude njihove,+Oborio je mladiće Izraelove. 32  Ali, oni su još više grešili,+I nisu verovali u čudesna dela njegova.+ 33  Zato je okončao dane njihove kao da su dah,+Užasom je okončao godine njihove. 34  Kad ih je ubijao, onda su pitali za njega,+Obraćali su se i tražili Boga.+ 35  Tad su se setili da je Bog Stena njihova,+Da je Svevišnji Bog Osvetnik njihov.+ 36  Hteli su ga prevariti ustima svojim,+I lagati jezikom svojim.+ 37  Srce njihovo nije bilo postojano prema njemu,+I nisu bili verni savezu njegovom.+ 38  Ali on je bio milosrdan,+ opraštao je prestup+ njihov i nije ih uništio.+Mnogo je puta odvraćao gnev svoj,+I nije podizao svu jarost svoju. 39  Pamtio je da su telo,+Da duh* odlazi i ne vraća se.+ 40  Koliko su se puta protiv njega bunili u pustoši,+Žalostili ga u pustinji!+ 41  Uvek iznova iskušavali su Boga,+I bol nanosili Svetom Bogu Izraelovom.+ 42  Nisu se sećali ruke njegove,+Ni dana kad ih je od protivnika otkupio,+ 43  Kako je znakove svoje činio u Egiptu,+I čuda svoja u polju soanskom,+ 44  I kako je kanale Nila u krv pretvorio,+Pa nisu mogli da piju iz potoka svojih.+ 45  Poslao je na njih obade, da ih izjedaju,+I žabe, da ih pustoše.+ 46  Bubašvabama je dao letinu njihovu,I trud njihov skakavcima.+ 47  Grȁdom je pobio vinograde njihove,+I ledom divlje smokve njihove.+ 48  Grȁdu je predao stoku njihovu,+I pomoru stada njihova. 49  Slao je na njih svoj gnev plameni,+Žestoki gnev, osudu i nesreću,+Čete anđela koji nevolju donose.+ 50  Pripremio je put gnevu svome.+Dušu njihovu nije od smrti sačuvao,Život je njihov pošasti predao.+ 51  Na kraju je pobio sve prvorođeno u Egiptu,+Prvence njihove u šatorima Hamovim.+ 52  Zatim je narod svoj kao ovce izveo,+I vodio ih kao stado u pustoši.+ 53  Vodio ih je sigurno i oni se nisu bojali.+More je pokrilo neprijatelje njihove.+ 54  Doveo ih je u svoj sveti kraj,+Ovo brdovito područje koje je desnica njegova osvojila.+ 55  Zbog njih je isterao narode,+Mernim užem razdelio im je nasledstvo,+I dao je plemenima Izraelovim da stanuju u domovima svojim.+ 56  A oni su iskušavali Boga Svevišnjeg i bunili se protiv njega,+Opomena* njegovih nisu se držali.+ 57  Odstupali su od njega i bili mu neverni kao i praočevi njihovi,+Kao nenategnut luk okrenuli su se na drugu stranu.+ 58  Vređali su ga obrednim uzvišicama svojim,+I rezbarenim likovima svojim ljubomoru su njegovu izazivali.+ 59  Bog je to čuo+ i žestoko se razgnevio,+Veoma je omrznuo Izrael.+ 60  Na kraju je napustio svoj šator u Silomu,+Šator u kom je prebivao među ljudima zemaljskim.+ 61  Snagu je svoju u zarobljeništvo dao,+I lepotu svoju u ruke protivniku.+ 62  Narod je svoj maču predao,+Žestoko se razgnevio na nasledstvo svoje.+ 63  Mladiće je njegove vatra progutala,Devojkama njegovim nisu se svatovske pesme pevale.+ 64  Sveštenici su njegovi od mača pali,+I udovice njihove nisu zaplakale.+ 65  Tada se Jehova kao iz sna prenuo,+Kao junak koji se od vina trezni.+ 66  I s leđa je udario protivnike svoje,+Sramotu im je večnu naneo.+ 67  Odbacio je šator Josifov,+Pleme Jefremovo nije izabrao,+ 68  Već je izabrao pleme Judino,+Goru Sion, koju je voleo.+ 69  Počeo je da gradi svetilište svoje da stoji poput vrhovagorskih,+Kao zemlju koju je utvrdio da doveka stoji.+ 70  Izabrao je Davida, slugu svoga,+I uzeo ga od ovčijih torova.+ 71  Odveo ga je od ovaca dojilica,+I doveo ga da bude pastir nad Jakovom, narodom njegovim,+I nad Izraelom, nasledstvom njegovim.+ 72  On ih je besprekornog* srca pasao,+I veštim rukama ih vodio.+

Fusnote

 Vidi fusnotu za Ps 32, uvod.
 Ili: „opomenu“. Vidi fusnotu za Ps 119:2.
 Doslovno: „hodili“.
 Ili: „životna sila“.
 Vidi fusnotu za Ps 119:2.
 Vidi fusnotu za Pst 6:9.