Psalam 77:1-20

Upravitelju, za jedutun.* Asafov psalam.+ Pesma. 77  Glasom svojim zavapiću Bogu,+Glasom svojim zavapiću Bogu, i on će uho svoje k meni prignuti.+   U dan nevolje svoje Jehovu tražim.+Noću ruke neumorno pružam,Duša moja ne da se utešiti.+   Spominjaću Boga, i biću pun nemira;+Zamisliću se i klonuću duhom.+ (Sela).   Ti ne daš da se spuste kapci moji,+Uznemiren sam, da govorim ne mogu.+   Razmišljam o danima davnim,+O godinama prošlosti daleke.   Setiću se muzike struna svojih u noći,+U srcu svome razmišljaću,+U misli će duh moj utonuti.   Zar će nas Jehova doveka odbacivati,+I zar mu nikada više po volji nećemo biti?+   Zar je zauvek nestala ljubav* njegova?+Zar je reč njegova propala+ za sve buduće naraštaje?   Zar je Bog zaboravio milostiv biti?+Zar je u gnevu uskratio milosrđe svoje?+ (Sela) 10  Zar ću govoriti: „To me probada,+To što se promenila desnica Svevišnjega?“+ 11  Sećaću se dela koja je Jah činio,+Sećaću se čudesnih dela tvojih iz davnina.+ 12  Duboko ću razmišljati* o svim delima tvojim,+Promišljaću o postupcima tvojim.+ 13  Put se tvoj, Bože, na svetom mestu nalazi.+Koji je bog velik kao naš Bog?+ 14  Ti si istiniti Bog koji čudesna dela činiš.+Snagu si svoju obznanio među narodima.+ 15  Mišicom svojom narod si svoj izbavio,+Sinove Jakovljeve i Josifove. (Sela) 16  Vode su te videle, Bože,Vode su te videle i teške su ih boli obuzele.+I bezdani su se vodeni uzburkali.+ 17  Oblaci su gromoglasno vodu izlili,+Nebeski su oblaci glas pustili.I strele su tvoje na sve strane letele.+ 18  Gromovi su tvoji tutnjali poput točkova bojnih kola,+Munje su obasjale zemaljsko tlo,*+Zemlja se uzdrmala i zatresla.+ 19  Kroz more je išao put tvoj,+Kroz mnoge vode prolazila je staza tvoja,I trag se tvoj nije poznavao. 20  Narod svoj si kao stado vodio,+Rukom Mojsijevom i Aronovom.+

Fusnote

 Vidi fusnotu za Ps 39, uvod.
 Ili: „verna ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Ili: „Meditiraću“.
 Doslovno: „plodno tlo“.