Psalam 141:1-10

Davidova pesma. 141  O Jehova, tebe prizivam.+Požuri ka meni!+Prigni uho glasu mome kad te dozivam!+   Neka molitva moja pred tobom+ bude kao pripremljeni kâd,+Podizanje ruku mojih kao večernji prinos od žita.+   Postavi, Jehova, stražu na usta moja,+Čuvara na vrata usana mojih.+   Ne daj srcu mome da se prikloni ikakvom zlu,+Pa da u zloći sramotna dela činim+Zajedno s ljudima koji zlo čine,+I ne daj da jedem poslastica njihovih.+   Ako me udari pravednik, to je znak ljubavi,*+Ako me ukori, to je ulje za glavu moju+Koje glava moja neće odbiti.+Čak ću se i moliti za njega kad u nevolji bude.+   Sudije naroda bačene su niz liticu,+A narod je čuo reči moje, kako su prijatne.+   Kao što su drva rasuta po zemlji kad ih ko seče i cepa,Tako su i kosti naše rasute na vratima groba.*+   Ali oči su moje u tebe uprte,+ o Jehova, Suvereni Gospode.+Ti si utočište moje.+Ne daj da duša moja u smrt ode.+   Sačuvaj me da se ne uhvatim u zamku koju su mi postavili,+Čuvaj me od klopki onih koji zlo čine.+ 10  Svi će zli pasti u mrežu koju su sami postavili,+A ja ću sve to izbeći.

Fusnote

 Ili: „verne ljubavi“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Doslovno: „šeola“.