Jov 40:1-24

40  Jehova još reče Jovu:   „Zar će se prigovarač sa Svemoćnim prepirati?+Neka odgovori onaj koji Boga ukorava.“+  Tada Jov reče Jehovi:   „Evo, ja sam ništavan.+Šta da ti odgovorim?Ruku stavljam na usta svoja.+   Jednom sam govorio, i neću više odgovarati;Dvaput sam govorio, i neću više ništa dodati.“  Tada Jehova iz vihora+ reče Jovu:   „Molim te, podvij skutove haljine svoje kao čovek,+Ja ću te pitati, a ti me pouči.+   Zar ćeš obezvrediti pravdu moju?Zar ćeš mene okriviti da bi sebe opravdao?+   Zar ti imaš mišicu kao istiniti Bog?+Možeš li glasom poput njegovog zagrmeti?+ 10  Ukrasi se, molim te, veličanstvom+ i uzvišenošću,+Slavom+ i čašću+ odeni se. 11  Izlij žestoki gnev svoj,+I pogledaj sve ohole i ponizi ih. 12  Pogledaj sve ohole, ponizi ih,+I zgazi zle tamo gde jesu. 13  U prah ih sve zajedno sakrij,+Lica njihova sveži na mestu skrivenom, 14  A ja ću te hvaliti,Jer te desnica tvoja može spasti. 15  Pogledaj sada nilskog konja,* koga sam načinio kao i tebe.Travu zelenu kao bik jede.+ 16  Gle, u bedrima je snaga njegova,Velika snaga+ njegova počiva u mišićima* trbušnim. 17  Savija rep svoj kao kedar,Isprepletene su tetive bedara njegovih. 18  Kosti su njegove cevi bakarne,Jake su kosti njegove poput kovanih poluga gvozdenih. 19  On je prvo od dela Božjih.Samo Tvorac+ njegov može mač svoj k njemu primaći. 20  Gore mu daju plodove svoje,+A tamo se sve zveri poljske igraju. 21  Pod lotosima trnovitim on počiva,Na mestu skrovitom, u trsci+ i močvari.+ 22  Lotosi trnoviti zaklanjaju ga senkom svojom,Topole kraj voda okružuju ga. 23  Ako reka mnogo nabuja, on ne beži prestravljen.Miran je čak i kad Jordan+ navali u usta njegova. 24  Hoće li ga neko uhvatiti na oči njegove?Može li mu neko kukom nos probiti?

Fusnote

 Doslovno: „behemota“.
 Ili: „tetivama“.