Jov 30:1-31

30  „A sada mi se smeju ljudi,+Oni koji su od mene mlađi,+Čije očeve ne bih stavioNi sa psima stada svoga.   Od kakve bi mi koristi bila snaga ruku njihovih?Nema snage u njima.+   Od oskudice i gladi oni su iznemogli,Glođu što nađu u zemlji bezvodnoj,+Koju je juče zahvatila oluja i pustošenje.   Beru slano bilje među grmljem,Koren žutilovke hrana je njihova.   Ljudi ih izgone iz sredine svoje,+Viču za njima kao za lopovima.   Moraju da žive po strminama uz rečne doline,Po jamama u zemlji i među stenama.   Među grmovima viču,Pod koprivama čuče.   To su sinovi bezumnika,+ i sinovi bezimenog,Koji su bičem isterani iz zemlje.   A takvi sada o meni govore u pesmama svojim,+Meni se sada rugaju.+ 10  Gnušaju se nada mnom, drže se podalje od mene,+Ne ustežu se da mi u lice pljunu.+ 11  Jer on je otpustio luk moj i ponizio me,A oni su se neobuzdano na mene okomili. 12  S desne strane moje ustaju kao leglo zlikovačko,Noge moje puštaju da idu,A onda mi bedeme pogubne postavljaju.+ 13  Raskopavaju staze moje,Samo mi nevolju otežavaju,+I u tome im pomoćnik ne treba. 14  Kao kroz širok procep oni naviru,S olujom nadolaze. 15  Strahote iznenadne okreću se na mene,Dostojanstvo moje kao da vetar odnosi,Poput oblaka iščezlo je spasenje moje. 16  I sada duša moja poput vode ističe iz mene,+Dani nevolje+ stižu me. 17  Noću bol probada kosti moje,+ kao da se kidaju sa mene,Ne prestaju bolovi koji me izjedaju.+ 18  Od siline velike menja se odeća moja,Obavija me kao okovratnik duge haljine moje. 19  On me je bacio u blato,Pa sam postao kao prah i pepeo. 20  Vapim k tebi za pomoć, ali ti mi ne odgovaraš;+Stojim, da na mene pogledaš. 21  Promenio si se i okrutan prema meni postao,+Svom snagom ruke svoje ti me kao neprijatelj napadaš. 22  U vetar me podižeš da me nosi,A zatim me uz tresak razbijaš. 23  Znam dobro da ćeš me u smrt vratiti,+U kuću gde odlaze svi živi. 24  Ali niko ne diže ruku svoju na ovu ruševinu,+I dok ja propadam, niko pomoć ne doziva. 25  A ja sam plakao nad onim ko je teške dane proživljavao,+Duša je moja sažaljevala siromaha.+ 26  Dobro sam očekivao, ali zlo je došlo,+Svetlost sam čekao, ali mrak je došao. 27  Utroba je moja uzavrela i uznemirila se,Dani nevolje na mene su došli. 28  Žalostan+ sam išao kad sunca nije bilo.Ustao sam usred zbora,* pomoć sam tražio. 29  Šakalima sam brat postao,Drug kćerima nojevim.+ 30  Koža mi je pocrnela+ i otpada s mene,Kosti su mi se užarile od suvoće. 31  Harfa moja sada samo tužne pesme svira,Frula moja samo plačne glasove pušta.

Fusnote

 Hebrejski: kahal. Vidi fusnotu za Iz 12:6.