Jov 17:1-16

17  Duh je moj slomljen,+ dani se moji gase,I grob me čeka.+   Zaista su rugači svuda oko mene,+Oči moje stalno gledaju buntovništvo njihovo.   Molim te, garantuj za mene.+Ko bi drugi kao garant meni ruku dao?+   Od srca si njihovih razboritost sakrio.+ Zato ih ne uzvisuješ.   Čovek imanje svoje drugovima nudi,A sinovima njegovim oči gasnu.+   Bog je učinio da narodi podrugljivo pričaju o meni,*+Pa mi ljudi u lice pljuju.+   Od tuge su oči moje oslabile,+Svi su udovi moji kao senka postali.   Čestiti to u čudu gledaju,Nedužni se ljute na otpadnika.   Pravednik se čvrsto drži puta svoga,+I onaj kome su ruke čiste,+ sve jači biva.+ 10  A vi opet počnite. Nastavite, molim vas,Jer ne nalazim mudrog među vama.+ 11  Prošli su dani moji,+ propale su namere moje,+Želje srca moga. 12  Od noći dan pravite i govorite:+’Sada je mrak, ali svetlost je blizu.‘ 13  Ako budem čekao, grob* će biti moj dom,+U tami+ ću prostrti postelju svoju. 14  Grobu+ vičem: ’Oče moj!‘A crvima:+ ’Majko moja, sestro moja!‘ 15  Gde je, onda, nada moja?+Da li iko misli da za mene nade ima? 16  Do vrata groba* ona će otići,Kad svi zajedno u prah siđemo.“+

Fusnote

 Doslovno: „učinio od mene priču (poslovicu) narodima“.
 Doslovno: „šeol“.
 Doslovno: „šeola“.