Jov 13:1-28

13  „Eto, sve je to videlo oko moje,Uho je moje čulo i obratilo pažnju na to.   Šta vi znate, to i ja dobro znam,Nisam gori od vas.+   Ali ja bih hteo da se obratim Svemoćnom,+Zadovoljstvo bi mi bilo da se raspravim s Bogom.   A vi lažima druge ocrnjujete,+Svi ste vi bezvredni lekari.+   Kad biste barem ćutali,Pa da time mudrost pokažete!+   Čujte, molim vas, dokaze koje ću vam izneti,+Poslušajte odbranu usana mojih.   Zar ćete braneći Boga nepravdu govoriti,Zar ćete braneći ga prevaru govoriti?+   Zar ćete prema njemu pristrani biti?+Zar ćete vi braniti istinitog Boga?   Da li biste dobro prošli da vas on ispita?+Zar ćete njega varati kao što se smrtni čovek može prevariti? 10  On će vas zaista ukoriti+Ako potajno želite da budete pristrani.+ 11  Zar vas ne plaši veličanstvo njegovo,I zar vas od njega strah ne spopada?+ 12  Nezaboravne reči vaše izreke su od pepela,Štitovi su vaši štitovi od gline.+ 13  Ćutite i ostavite me, pustite me da govorim,A onda neka me snađe šta god bilo! 14  Zašto je ugrožen život moj,Zašto je u opasnosti duša moja?*+ 15  Kad bi hteo i da me ubije, ja bih čekao.+Ipak, branio bih pred licem njegovim puteve svoje. 16  I on bi bio spasenje moje,+Jer otpadnik pred njega ne može doći.+ 17  Slušajte pažljivo reči moje,+Neka vam do ušiju dopre ono što ću vam reći. 18  Poslušajte, molim vas. Parnicu sam svoju obrazložio,+I dobro znam da sam u pravu. 19  Ko će se prepirati sa mnom?+Ako i dalje budem ćutao, umreću! 20  Samo ti dve stvari tražim,Pa se neću skrivati od tebe:+ 21  Skloni ruku svoju s mene,I neka me strah tvoj ne plaši.+ 22  Ti me pozovi, a ja ću ti odgovarati,Ili me pusti da govorim, a ti mi odgovaraj. 23  Kakve sam to prestupe i grehe počinio?Pokaži mi prestup moj i greh moj. 24  Zašto okrećeš lice svoje+I neprijatelja u meni vidiš?+ 25  Zar ćeš plašiti list koji vetar nosi?Zar ćeš goniti suvu strnjiku? 26  Jer ti gorke reči pišeš protiv mene+I u nasledstvo mi daješ posledice prestupa mladosti moje.+ 27  Noge moje u kladama držiš,+I paziš na sve staze moje,Koracima mojim granicu stavljaš. 28  A ja sam* kao trulež koja se raspada,+Kao haljina koju je pojeo moljac.+

Fusnote

 Doslovno: „Zašto nosim telo (meso) svoje u zubima svojim i stavljam dušu svoju na dlan svoj?“
 Doslovno: „on je“.