Izlazak 4:1-31

4  Mojsije reče: „A šta ako mi ne poveruju i ne poslušaju moj glas,+ nego kažu: ’Nije ti se Jehova pojavio‘?“  Tada ga Jehova upita: „Šta ti je to u ruci?“ A on odgovori: „Štap.“+  On mu reče: „Baci ga na zemlju.“ I on ga baci na zemlju i štap se pretvori u zmiju,+ a Mojsije pobeže od nje.  Jehova zatim reče Mojsiju: „Pruži ruku i uhvati je za rep.“ On pruži ruku i uhvati je, i ona postade štap u njegovoj ruci.  Tada mu reče: „Tako će ti verovati da ti se pojavio+ Jehova, Bog njihovih praočeva,+ Bog Avrahamov,+ Bog Isakov+ i Bog Jakovljev.“+  Jehova mu još reče: „Stavi, molim te, ruku u nedra.“ On stavi ruku u nedra. Kad ju je izvadio, gle, ruka mu je bila gubava, bela kao sneg!+  Zatim mu reče: „Stavi opet ruku u nedra.“ On opet stavi ruku u nedra. Kad ju je izvukao iz nedara, gle, opet je bila kao i ostalo telo!+  „Ako ti ne poveruju“, reče on, „i ne poslušaju posle prvog čuda, poverovaće posle drugog čuda.+  Ipak, ako ni posle ova dva čuda ne poveruju i ne poslušaju tvoj glas,+ onda zahvati vodu iz Nila i prolij je na zemlju. Voda koju uzmeš iz Nila na zemlji će se pretvoriti u krv.“+ 10  Tada Mojsije reče Jehovi: „Oprosti, Jehova, ali ja nisam rečit čovek, nikada to nisam bio, a nisam ni sada otkako govoriš svom sluzi, jer sam sporih usta i spora jezika.“+ 11  Na to mu Jehova reče: „Ko je dao usta čoveku, ko ga čini nemim ili gluvim, ko mu daje da vidi ili da je slep? Zar nisam to ja, Jehova?+ 12  Zato sada idi i ja ću biti s tvojim ustima i naučiću te šta ćeš govoriti.“+ 13  Ali on reče: „Oprosti, Jehova, ali molim te pošalji nekog drugog.“ 14  Tada se Jehova žestoko razgnevio na Mojsija i rekao mu: „Zar nije Levit Aron tvoj brat?+ Znam da je on veoma rečit. I evo, baš ti ide u susret. Kad te vidi, obradovaće se u srcu.+ 15  Ti mu govori i stavljaj reči u njegova usta,+ a ja ću biti s tvojim ustima i s njegovim ustima,+ i naučiću vas šta ćete raditi.+ 16  I on neka umesto tebe govori narodu. On će tebi služiti kao usta,+ a ti ćeš njemu služiti kao Bog.+ 17  A ovaj štap uzmi u ruku da njime činiš čuda.“+ 18  Tako je Mojsije otišao i vratio se svom tastu Jotoru i rekao mu:+ „Pusti me, molim te, da idem kod svoje braće u Egipat, da vidim da li su još živi.“+ A Jotor odgovori Mojsiju: „Idi s mirom.“+ 19  Posle toga Jehova reče Mojsiju u Madijanu: „Idi, vrati se u Egipat, jer su pomrli svi koji su progonili tvoju dušu.“+ 20  Tada je Mojsije uzeo svoju ženu i svoje sinove i stavio ih na magarca, pa je pošao nazad u egipatsku zemlju. A u ruku je uzeo štap istinitog Boga.+ 21  Jehova je rekao Mojsiju: „Kad odeš i vratiš se u Egipat, gledaj da pred faraonom učiniš sva čuda koja sam stavio u tvoju ruku.+ A ja ću dopustiti da mu otvrdne srce,+ tako da neće pustiti narod da ode.+ 22  A ti reci faraonu: ’Ovako kaže Jehova: „Izrael je moj sin, moj prvenac.+ 23  Zato ti kažem: Pusti mog sina neka ide da mi služi. Ali ako ne budeš hteo da ga pustiš, ja ću ubiti tvog sina, tvog prvenca.“‘“+ 24  A na putu, na prenoćištu,+ Jehova je došao pred njega+ i hteo je da ga ubije.+ 25  Ali Sefora je+ uzela kremen i obrezala svog sina,+ pa je obrezak bacila na njegove noge i rekla: „Jer si mi ti krvavi mladoženja.“ 26  Tada je on otišao od njega. Ona je zbog obrezanja rekla: „Krvavi mladoženja.“ 27  A Jehova je rekao Aronu: „Idi u pustinju u susret Mojsiju.“+ Tako je on otišao i sreo ga na gori istinitog Boga+ i poljubio ga. 28  Mojsije je ispričao Aronu sve što mu je rekao Jehova, koji ga je i poslao,+ i sva čuda koja mu je zapovedio da učini.+ 29  Zatim su Mojsije i Aron otišli i sakupili sve starešine Izraelovih sinova.+ 30  Tada im je Aron preneo sve reči koje je Jehova rekao Mojsiju,+ a Mojsije je učinio čuda+ pred narodom. 31  I narod je poverovao.+ Kad su čuli da je Jehova obratio pažnju+ na Izraelove sinove i da je video njihovu nevolju,+ poklonili su se i pali ničice.+

Fusnote