Isaija 14:1-32
14 Jer Jehova će se smilovati Jakovu+ i opet će izabrati Izrael.+ Daće im da u svojoj zemlji počivaju,+ a stranci će im se pridružiti i priključiće se Jakovljevom domu.+
2 Narodi će ih uzeti i dovesti na njihovo mesto, a Izraelov dom uzeće ih u nasledstvo u Jehovinoj zemlji kao sluge i sluškinje.+ Porobiće one koji su njih porobili+ i biće gospodari nad onima koji su ih terali da rade.+
3 Tog dana, kad ti Jehova bude dao da počineš od svog bola, od svog nemira i od teškog ropstva kojim si bio pritisnut,+
4 izgovorićeš ovu podrugljivu priču* o kralju Vavilona:
„Nema više onoga koji je druge terao da rade, nema više tlačenja!+
5 Jehova je slomio štap zlih, vladalačku palicu,+
6 onoga koji je bez prestanka u jarosti udarao narode,+ koji je u gnevu pokoravao narode nemilice ih progoneći.+
7 Cela je zemlja počinula,+ smirila se. Ljudi se vesele i kliču od radosti.+
8 Stabla smreke+ i livanski kedrovi raduju se kad vide šta ti se desilo, i govore: ’Otkako si pao, drvoseče+ nas više ne seku.‘
9 „Grob*+ se dole zbog tebe uskolebao, očekujući da u njega dođeš. Zbog tebe je probudio nemoćne mrtvace,+ sve zemaljske vođe koje su bile poput jaraca.+ Kraljeve svih naroda digao je s njihovih prestola.+
10 Svi oni progovaraju i govore ti: ’Zar si i ti postao nemoćan kao i mi?+ Zar si se izjednačio s nama?+
11 U grob* je bačen tvoj ponos, zvuk tvojih žičanih instrumenata.+ Ispod tebe su crvi prostrti kao postelja, crvi su ti pokrivač.‘+
12 „S neba si pao,+ ti što svetliš, zorin sine! Na zemlju si oboren,+ ti što si gazio narode!+
13 Ti si govorio u svom srcu: ’Do nebesa ću se podići.+ Iznad Božjih zvezda+ podići ću svoj presto+ i sešću na zbornu goru+ na krajnjem severu.+
14 Podići ću se iznad oblaka.+ Izjednačiću se sa Svevišnjim.‘+
15 „Ali u grob* bićeš bačen,+ u najdublju jamu.+
16 Oni koji te vide posmatraće te i razmišljaće o tebi govoreći: ’Je li to čovek koji je tresao zemlju, koji je drmao kraljevstva,+
17 koji je plodno tlo pretvarao u pustinju i razarao gradove,+ koji svoje zatvorenike nije otpuštao kući?‘+
18 Kraljevi svih drugih naroda počivaju u slavi, svaki u svom grobu.+
19 A ti si odbačen, ni groba nemaš,+ kao prezrena mladica, pokriven pobijenim ljudima koji su mačem probodeni i bačeni u kamenu jamu,+ kao izgažen leš.+
20 Nećeš im se pridružiti u grobu, jer si svoju zemlju upropastio, svoj si narod pobio. Potomcima zlikovaca nikad se više ime neće spominjati.+
21 „Pripremite panj na kome će njegovi sinovi biti poklani zbog prestupa njihovih praočeva,+ da se ne podignu i ne osvoje zemlju i da svojim gradovima ne prekriju lice sveta.“*+
22 „Ustaću na njih“,+ govori Jehova nad vojskama.
„Zatrću Vavilonu ime+ i ostatak, porod i potomstvo“,+ govori Jehova.
23 „Učiniću ga prebivalištem bodljikavih prasića i močvarom, pomešću ga metlom uništenja“,+ govori Jehova nad vojskama.
24 Jehova nad vojskama se zakleo:+ „Zaista, kako sam zamislio, tako će i biti, što sam odlučio, to će se i ostvariti,+
25 da bih slomio Asirca u svojoj zemlji+ i zgazio ga na svojim gorama,+ da bi se njegov jaram skinuo s mog naroda i da bi se njegovo breme skinulo s njihovih leđa.“+
26 To je odluka koja je doneta protiv cele zemlje, to je ruka koja se podigla na sve narode.
27 Jer je Jehova nad vojskama doneo odluku,+ i ko je može poništiti?+ Njegova se ruka podigla, i ko je može odvratiti?+
28 Te godine kad je umro kralj Ahaz+ izrečena je ova objava:
29 „Neka se niko u tebi, zemljo filistejska,+ ne raduje+ što je slomljena palica onoga koji te je udarao.+ Jer će iz zmijskog korena+ izaći otrovnica,+ plod će njegov biti ljutica hitra.+
30 Prvenci ubogih imaće hranu, siromašni će mirno počivati.+ Glađu ću usmrtiti tvoj koren, a što ostane od tebe, biće pobijeno.+
31 Gorko plačite, vrata! Jadikuj, grade! Neka u tebi, zemljo filistejska, svi klonu duhom! Jer sa severa dim dolazi, i niko ne zaostaje u neprijateljskim četama.“+
32 Šta će se odgovoriti glasnicima+ naroda? Da je Jehova položio temelj Sionu,+ i u njemu će nevoljnici iz njegovog naroda naći utočište.
