Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Sedam saveta za bezbednu i zdravu ishranu

Sedam saveta za bezbednu i zdravu ishranu

 Zašto je važno šta jedemo

 Na naše zdravlje dosta utiče ono što jedemo. Bićemo zdravi ako pazimo na bezbednost namirnica i zdravo se hranimo. S druge strane, nebezbedno rukovanje namirnicama i nezdrava ishrana vode do ozbiljnih zdravstvenih problema, baš kao što loše gorivo može prouzrokovati kvar na automobilu. Ti problemi se možda neće videti odmah ali će se sigurno kad-tad pojaviti (Galatima 6:7).

 Svetska zdravstvena organizacija kaže da je loša ishrana problem u svim zemljama sveta. Pod lošom ishranom se ne podrazumeva samo neuhranjenost već i način ishrane koji vodi do prekomerne težine i gojaznosti. Često konzumiranje nezdrave hrane i pića povećava rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa i raka. Prema jednoj studiji, zbog loše ishrane je 2017. godine umrlo najmanje 11 miliona ljudi. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da zagađena hrana svakog dana ubije više od 1 000 ljudi i da uzrokuje zdravstvene probleme kod stotina miliona ljudi.

 Biblija nas savetuje da ovaj problem shvatimo ozbiljno. Ona kaže da je Bog „izvor života“ (Psalam 36:9). Život je dar i mi pokazujemo da ga cenimo tako što se brinemo za svoje zdravlje i za zdravlje svoje porodice. Pogledajmo kako to možemo činiti.

 Četiri saveta za bezbednu ishranu

 1. Pravilno rukujte hranom.

 Zašto je to važno? Zato što se možemo razboleti ukoliko opasni mikrobi a iz zagađene hrane i vode dospeju u naše telo.

 Preporuke zdravstvenih stručnjaka:

  •   Pre nego što počnete da pripremate hranu, operite ruke sapunom i vodom. b Trljajte ruke najmanje 20 sekundi. Istrljajte nadlanice, kao i delove između prstiju i ispod noktiju. Dobro isperite i osušite ruke.

  •   Deterdžentom i vodom operite daske za sečenje, posuđe i sve što je u kontaktu sa hranom. Osim toga, nemojte koristiti istu dasku za hranu koju ćete kuvati i za hranu koju ćete jesti sirovu.

  •   Dobro operite voće i povrće i obavezno ga dezinfikujte ukoliko se tamo gde živite usevi navodnjavaju vodom koja bi mogla biti zagađena fekalijama.

 2. Ne mešajte sirovu i kuvanu hranu.

 Zašto je to važno? Mikroorganizmi iz sirove hrane, kao što je recimo meso, kontaminiraće ostalu hranu.

 Preporuke zdravstvenih stručnjaka:

  •   Odvojte svu sirovu hranu, naročito meso, od gotove hrane kada je donosite kući s pijace i pakujete u frižider.

  •   Nakon sečenja sirovog mesa dobro operite ruke, nož i dasku pre nego što počnete da sečete drugu hranu.

 3. Dobro termički obradite hranu.

 Zašto je to važno? Zato što se štetni mikroorganizmi uništavaju samo na visokim temperaturama.

 Preporuke zdravstvenih stručnjaka:

  •   Hrana treba da se priprema na visokim temperaturama. Čak i sredina mesa mora biti izložena temperaturi od 70 stepeni Celzijusa najmanje 30 sekundi.

  •   Supe i variva treba da proključaju.

  •   Hrana koja se podgreva mora da bude vrela.

 4. Hranu čuvajte na odgovarajućim temperaturama.

 Zašto je to važno? Zato što se broj bakterija može udvostručiti ako samo 20 minuta držite hranu na temperaturi između pet i 60 stepeni Celzijusa. Pored toga, ako se sveže meso ne skladišti na odgovarajućim temperaturama, neke bakterije mogu stvoriti toksine koji se ne mogu uništiti termičkom obradom.

 Preporuke zdravstvenih stručnjaka:

  •   Da biste usporili ili zaustavili razvoj mikroorganizama, hrana koja stoji treba da bude vruća ili hladna, nikako mlaka.

  •   Nikada nemojte držati hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata ili duže od jednog sata ukoliko je sobna temperatura preko 32 stepena Celzijusa.

  •   Pripremljena hrana treba da bude vruća sve do serviranja.

 Tri saveta za zdravu ishranu

 1. Svakog dana jedite raznovrsno voće i povrće.

 Voće i povrće je važan izvor vitamina, minerala i drugih osnovnih elemenata neophodnih za dobro zdravlje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, našem telu je potrebno najmanje 400 grama voća i povrća svakog dana. U to ne spada povrće bogato skrobom kao što je krompir.

 2. Umereno koristite masti i ulja.

 Svetska zdravstvena organizacija preporučuje ograničen unos pržene i industrijski proizvedene hrane jer često sadrži nezdrave masnoće. Ako je moguće, prilikom spremanja hrane koristite biljna ulja koja sadrže nezasićene masne kiseline. c Takva ulja su zdravija od onih koja sadrže visok procenat zasićenih masti.

 3. Ograničite unos soli i šećera.

 Svetska zdravstvena organizacija preporučuje ograničenje unosa soli za odrasle osobe na najviše jednu kafenu kašičicu dnevno. Što se tiče šećera, ova organizacija preporučuje da se dnevni unos ograniči na 12 kafenih kašičica. d Šećer je nezaobilazni sastojak kod većine industrijski prerađene hrane i pića. Na primer, 355 mililitara gaziranog pića u proseku sadrži i do 50 mililitara šećera (10 kafenih kašičica). Gazirana pića sadrže dosta kalorija, ali nemaju nikakvu hranljivu vrednost.

 Sveto pismo kaže: „Pametan čovek vidi opasnost i sklanja se, a neiskusni idu dalje i trpe posledice“ (Poslovice 22:3). Ako se zdravo hranite i menjate svoje navike ishrane kada je to potrebno, pokazujete da cenite život i zdravlje koje vam je Bog dao.

 Uobičajene zablude

 Zabluda: Ako neka hrana dobro izgleda, lepo miriše i nije promenila ukus, može se jesti.

 Činjenica: Da bi litar vode izgledao zamućeno, u njemu treba da bude preko 10 milijardi bakterija, ali dovoljno je da u vodi koju pijete bude samo 15 do 20 opasnih bakterija pa da se razbolite. Da biste bili sigurni da su hrana i piće koje konzumirate bezbedni, pazite na preporučenu temperaturu i vreme pripreme, serviranja i skladištenja.

 Zabluda: Muve ne zagađuju hranu.

 Činjenica: Muve se, između ostalog, hrane i razmnožavaju na izmetu, tako da često na svojim nogama nose na milione mikroba koji prouzrokuju bolesti. Da biste zaštitili hranu od muva, držite je prekrivenom.

 Zabluda: „Ceo život se hranim nezdravo tako da mi ne vredi da sada menjam navike.“

 Činjenica: Istraživanja su pokazala da ukoliko počnete da se zdravije hranite, smanjićete rizik od prevremene smrti. A što se duže zdravo hranite, vaše celokupno zdravstveno stanje će biti bolje.

a Mikrobi, to jest mikroorganizmi su toliko sićušna živa stvorenja da se ne mogu videti golim okom. U njih spadaju bakterije, virusi i paraziti. Neki mikroorganizmi su korisni, ali oni koji su štetni mogu narušiti naše zdravlje ili čak dovesti do smrtnog ishoda.

b Sapun i voda uklanjaju više mikroorganizama nego samo voda.

c Nezasićene masti na sobnoj temperaturi ostaju u tečnom stanju.

d To se odnosi na prerađeni šećer, kao što su beli šećer, med, sirupi i voćni sokovi. U to ne spada prirodni šećer koji se nalazi u svežem voću, povrću i mleku.