Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 21. POGLAVLJE

„Grad će se zvati ’Jehova je tu‘ “

„Grad će se zvati ’Jehova je tu‘ “

JEZEKILJ 48:35

TEMA: Šta predstavljaju grad i područje koje je izdvojeno kao prilog Jehovi

1, 2. (a) Za koju je posebnu svrhu trebalo izdvojiti deo zemlje? (Videti sliku na koricama knjige.) (b) U koju je važnu činjenicu ova vizija uverila izgnanike?

JEZEKILJ je u poslednjoj viziji koju je imao saznao da jedan deo zemlje treba da bude izdvojen za posebnu svrhu. To područje nije bilo izdvojeno kao nasledstvo nekog izraelskog plemena, već kao prilog Jehovi. Jezekilj je video i jedan izuzetan grad sa zanimljivim imenom. Ovaj deo vizije uverio je izgnanike u jednu veoma važnu činjenicu: Jehova će biti s njima kada se budu vratili u svoju voljenu domovinu.

2 Jezekilj nam pruža detaljan opis tog područja. Sada ćemo razmotriti ono što je zabeležio, budući da taj zapis ima veliki značaj za nas kao prave Jehovine sluge.

„Sveti prilog“ i „grad“

3. Kojih pet delova je činilo područje koje je Jehova izdvojio i koja je bila njihova svrha? (Videti okvir „Područje koje treba da izdvojite kao prilog“.)

3 Na području (okvir 21A; A) koje je bilo izdvojeno, bio je jedan deo zemlje (B) koji se od severa do juga protezao u dužini od 13 kilometara i isto toliko od istoka do zapada. To četvorougaono područje bilo je podeljeno na tri dela. Gornji  deo bio je za Levite, a srednji deo bio je odvojen za hram i sveštenike. Ta dva dela su činila „sveti prilog“ (G). Manji, to jest „preostali deo“ (D) koristio se „za ono što nije sveto“ (Jezek. 48:15, 20).

4. Šta možemo naučiti na osnovu zapisa o području koje je izdvojeno kao prilog Jehovi?

4 Šta možemo naučiti iz ovog zapisa o području koje je izdvojeno kao prilog Jehovi? Jehova je najpre odredio deo zemlje koji treba da bude poseban prilog, a tek zatim je rekao kako zemlju treba podeliti među plemenima. Time je naglasio da je najvažniji deo zemlje onaj koji je povezan sa svetom službom (Jezek. 45:1). Nema sumnje da su izgnanici mogli mnogo da nauče na osnovu toga kojim je redom Jehova podelio zemlju. Sveta služba Jehovi trebalo je da im bude na prvom mestu u životu. Slično tome, i mi danas dajemo prioritet duhovnim aktivnostima, kao što su proučavanje Božje Reči, posećivanje naših sastanaka i učestvovanje u službi propovedanja. Kada u skladu sa ovim primerom postavljamo prioritete, onda će služenje Jehovi biti u središtu naših svakodnevnih aktivnosti.

„U sredini neka bude grad“

5, 6. (a) Kome je pripadao grad iz Jezekiljeve vizije? (b) Šta grad nije predstavljao i zašto to kažemo?

5 Pročitati Jezekilja 48:15. Šta su predstavljali grad i područje oko njega? (Jezek. 48:16-18). Jehova je u viziji rekao Jezekilju: „Grad [...] će pripadati celom izraelskom narodu“ (Jezek. 45:6, 7). Dakle, grad i područje oko njega nisu bili deo „svetog područja“ koje je trebalo da bude izdvojeno za Jehovu (Jezek. 48:9). Imajući to u mislima, pogledajmo šta mi danas možemo naučiti na osnovu onoga što se u viziji kaže o tom gradu.

6 Ali najpre moramo utvrditi šta taj grad ne predstavlja. On ne predstavlja obnovljeni Jerusalim i njegov hram. Zašto to možemo reći? Zato što unutar grada koji je Jezekilj video u viziji nije bilo hrama. Osim toga, taj grad ne predstavlja nijedan drugi grad u obnovljenom Izraelu. Na osnovu čega to možemo zaključiti? Na osnovu toga što ni izgnanici koji su se vratili u domovinu ni njihovi potomci nisu podigli neki grad koji je bio nalik gradu iz Jezekiljeve vizije. Nadalje, taj grad nije predstavljao neki „nebeski grad“. Zašto to kažemo? Zato što je izgrađen na delu zemlje koji se koristio „za ono što nije sveto“, za razliku od zdanja izgrađenih na zemlji odvojenoj isključivo za svetu službu (Jezek. 42:20).

7. O kakvom je gradu reč u Jezekiljevoj viziji i šta on po svemu sudeći predstavlja? (Videti sliku na početku poglavlja.)

7 Šta dakle predstavlja grad koji je Jezekilj video? Setimo se da je on video taj grad u istoj viziji u kojoj je video i  izraelsku zemlju (Jezek. 40:2; 45:1, 6). Božja Reč ukazuje na to da nije u pitanju doslovna, već simbolična zemlja, tako da se sigurno ne radi ni o doslovnom gradu. Na šta nas u suštini asocira reč „grad“? Na organizovanu grupu ljudi koji žive na istom mestu. Dakle, dobro organizovan grad koji je Jezekilj video – koji je prikazan kao savršeni četvorougao – po svemu sudeći predstavlja sedište dobro organizovane uprave.

8. Na kom području deluje uprava predstavljena gradom i na osnovu čega to znamo?

8 Na kom području ta uprava deluje? Jezekiljeva vizija otkriva da taj grad funkcioniše unutar simbolične zemlje. Dakle, ta uprava danas funkcioniše unutar duhovnog raja. A na šta ukazuje činjenica da se taj grad nalazi na području koje se koristi za ono što nije sveto? Na to da grad ne predstavlja nebesku već zemaljsku upravu, koja doprinosi dobrobiti svih onih koji žive u duhovnom raju.

9. (a) Ko danas sačinjava zemaljsku upravu? (b) Šta će Isus učiniti tokom Hiljadugodišnje vladavine?

9 Ko sačinjava tu zemaljsku upravu? U Jezekiljevoj viziji gradsku upravu predvodi „poglavar“ (Jezek. 45:7). On je bio nadglednik među narodom, ali nije bio ni sveštenik ni Levit. To nas podseća na današnje skupštinske starešine, naročito na one koje nisu pomazane svetim duhom. Ti brižni duhovni pastiri koji pripadaju „drugim ovcama“ ponizno služe pod vođstvom Hristove nebeske vlasti (Jov. 10:16). Isus će tokom predstojeće Hiljadugodišnje vladavine izabrati i „po celoj zemlji“ postaviti brižne starešine, to jest „knezove“ (Ps. 45:16). Oni će pod upravom nebeskog Kraljevstva brinuti o Božjem narodu tokom Hiljadugodišnje vladavine.

„Jehova je tu“

10. Kako se grad zove i šta nam to garantuje?

10 Pročitati Jezekilja 48:35. Taj grad se zove „Jehova je tu“. To ime pruža garanciju da je u pitanju grad u kome se oseća Jehovino prisustvo. Pokazavši Jezekilju taj grad smešten u centralnom delu obnovljene zemlje, Jehova je u suštini rekao izgnanicima: „Ja ću ponovo biti s vama!“ To je zaista ohrabrujuće obećanje!

11. Koje pouke možemo izvući iz Jezekiljeve vizije o gradu i značenju njegovog imena?

11 Koje pouke možemo izvući iz ovog dela Jezekiljevog proročanstva? Ime grada nas uverava u to da je Jehova oduvek bio i da će uvek biti sa svojim pravim slugama! To ime puno značenja takođe ističe jednu važnu istinu: Svrha postojanja tog grada nije da nekom čoveku pruži moć, već da se Jehovina merila koja su odraz njegove ljubavi i razumnosti sprovode u delo. Na primer, Jehova članovima te uprave nije dao vlast da dele zemlju po svom nahođenju. On je dodelio posed,  to jest mesto u simboličnoj zemlji, svim svojim slugama uključujući i one koji su smatrani neznatnima i očekuje od onih koji su deo zemaljske uprave da to poštuju (Posl. 19:17; Jezek. 46:18; 48:29).

12. (a) Koja je još jedna izuzetna odlika grada i na šta to ukazuje? (b) Na šta ovaj deo vizije podseća hrišćanske nadglednike?

12 Koja je još jedna izuzetna odlika ovog grada? Dok su gradovi u drevno doba imali zaštitne zidine i što manji broj vrata, ovaj grad ima dvanaest vrata! (Jezek. 48:30-34). Tako veliki broj vrata (po troja sa svake strane grada) ukazuje na to da će oni koji upravljaju gradom biti pristupačni i da će biti na raspolaganju svim Božjim slugama. Nadalje, to što grad ima dvanaest vrata pokazuje da je on otvoren za sve, za ceo izraelski narod (Jezek. 45:6). Činjenica da se u njega lako može ući služi kao važan podsetnik svim starešinama. Jehova želi da oni budu pristupačni i da stoje na raspolaganju svima koji žive u duhovnom raju.

Starešine su pristupačne i susretljive (Videti 12. odlomak)

Božji narod dolazi „da se pokloni“ i podupire grad

13. Šta je Jehova spomenuo što se tiče raznih vidova službe koje je narod obavljao?

13 Vratimo se u Jezekiljevo vreme i pogledajmo još neke detalje koje je on zabeležio u svojoj opsežnoj viziji o podeli zemlje. Jehova je spomenuo da narod obavlja razne vidove službe. Sveštenici su prinosili žrtve i pristupali Jehovi da mu služe, a Leviti su imali zadatak da „u [hramu] vrše službu i da rade sve što treba“ (Jezek. 44:14-16; 45:4, 5). Nadalje, Jehova je rekao da će neki ljudi raditi u blizini grada. Ko su oni?

14. Na koju priliku nas podseća činjenica da su neki svojim radom podupirali grad?

14 Oni koji su svojim radom podupirali grad poticali su „iz svih izraelskih plemena“. Oni su obrađivali zemlju čiji je prinos bio „za hranu onima koji služe u gradu“ (Jezek. 48:18, 19). Da li nas to podseća na priliku koju danas imamo? Naravno. Danas svi koji se nalaze u duhovnom raju imaju priliku da podupiru Hristovu pomazanu braću i one koji pripadaju „velikom mnoštvu“, a koje je Jehova postavio da predvode među njegovim narodom (Otkr. 7:9, 10). Takvu podršku prvenstveno pružamo kada spremno sledimo uputstva vernog roba.

15, 16. (a) Koji još detalj zapažamo u Jezekiljevoj viziji? (b) U kojim aktivnostima imamo priliku da učestvujemo?

15 Jezekiljeva vizija ima još jedan detalj na osnovu kog možemo izvući pouku što se tiče naše službe. O čemu se radi? Jehova je rekao da će oni koji čine 12 nesvešteničkih plemena služiti na dva različita mesta: u dvorištu hrama i na gradskim pašnjacima. Šta su na tim mestima radili? Sva plemena su dolazila u dvorište hrama da se poklone Jehovi i da mu prinesu žrtve (Jezek. 46:9, 24). A što se tiče zemlje koja je pripadala  gradu, pripadnici svih plemena su je obrađivali i tako podupirali grad. Šta možemo naučiti iz primera tih marljivih radnika?

16 Danas oni koji čine veliko mnoštvo imaju priliku da učestvuju u aktivnostima sličnim onima koje je Jezekilj video u viziji. Oni služe Jehovi „u njegovom hramu“ prinoseći mu žrtve hvale (Jevr. 13:15; Otkr. 7:9-15). To čine tako što učestvuju u službi propovedanja i tako što svojim komentarima i pevanjem pesama na skupštinskim sastancima izražavaju svoju veru. Oni smatraju da je njihova prvenstvena odgovornost da na taj način vrše svetu službu Jehovi (1. Let. 16:29). Osim toga, mnogi u Božjem narodu mogu da podupiru Božju organizaciju na razne načine. Na primer, neki rade na izgradnji i održavanju Dvorana Kraljevstva i podružnica i učestvuju u mnogim drugim projektima u okviru Jehovine organizacije. Drugi podupiru te projekte novčanim prilozima. Svi oni takoreći obrađuju zemlju čineći to na „Božju slavu“ (1. Kor. 10:31). Oni revno i radosno obavljaju svoje zadatke zato što  znaju da se „takvim žrtvama ugađa Bogu“ (Jevr. 13:16). Da li i ti u potpunosti koristiš takve prilike da služiš pravom Bogu?

Šta možemo naučiti na osnovu onoga što se u Jezekiljevoj viziji dešavalo u gradu i njegovoj okolini? (Videti odlomke 14-16)

„Očekujemo novo nebo i novu zemlju“

17. (a) Kako će se Jezekiljeva vizija u većoj meri ispuniti u budućnosti? (b) Ko će tokom Hiljadugodišnje vladavine imati koristi od uprave predstavljene gradom?

17 Da li ćemo u budućnosti videti veće ispunjenje Jezekiljeve vizije o području izdvojenom kao prilog Jehovi? Da! Uzmimo u obzir sledeće: Jezekilj je video da se u središnjem delu zemlje nalazilo područje koje je nazvano „sveti prilog“, gde je bilo „Jehovino svetilište“ (Jezek. 48:10). To nas uverava da će nakon Armagedona Jehova „prebivati“ među nama, gde god da budemo živeli na zemlji (Otkr. 21:3). Tokom Hiljadugodišnje vladavine, uprava predstavljena gradom obuhvatiće čitavu planetu. Oni koji na zemlji budu postavljeni da se staraju o dobrobiti Božjeg naroda pružaće vođstvo i uputstva svima koji budu sačinjavali „novu zemlju“, to jest novo ljudsko društvo (2. Petr. 3:13).

18. (a) Zašto možemo biti sigurni da uprava predstavljena gradom nikada neće odbaciti Božje vođstvo? (b) Šta nam garantuje ime grada?

18 Zašto možemo biti sigurni da ta uprava nikada neće odbaciti Božje vođstvo? Prema onome što stoji u Božjoj Reči jasno je da je taj zemaljski grad sa dvanaest vrata veoma sličan Novom Jerusalimu, nebeskom gradu koji takođe ima dvanaest vrata i koji čine Hristovih 144 000 suvladara (Otkr. 21:2, 12, 21-27). To znači da će zemaljska uprava u svemu slediti vođstvo Božjeg Kraljevstva i da će savesno sprovoditi u delo odluke te nebeske vlasti. Budući da se grad zove „Jehova je tu“, možemo biti sigurni da će prava religija opstati i da će u raju na zemlji zauvek napredovati. Pred nama je zaista predivna budućnost!