Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 13. POGLAVLJE

„Opiši izraelskom narodu hram“

„Opiši izraelskom narodu hram“

JEZEKILJ 43:10

TEMA: Značenje Jezekiljeve veličanstvene vizije hrama

1-3. (a) Zašto je vizija veličanstvenog hramskog zdanja utešila proroka Jezekilja? (Videti sliku na početku poglavlja.) (b) O čemu će biti reči u ovom poglavlju?

SA SVOJIH 50 godina, Jezekilj je već četvrt veka proveo u izgnanstvu. Hram u Jerusalimu je već dugo bio u ruševinama. Ako se Jezekilj ikada nadao da će služiti tamo kao sveštenik, sada su te nade propale. Do kraja izgnanstva ostalo je još 56 godina, tako da je Jezekilj znao da najverovatnije neće doživeti povratak Jehovinog naroda u domovinu, a kamoli obnovu hrama (Jer. 25:11). Verovatno je bio tužan dok je razmišljao o tome.

2 Kako je lepo što je Jehova baš u tom trenutku dao Jezekilju jednu detaljnu viziju koja ga je sigurno veoma utešila i ulila mu nadu! Jehova ga je u toj viziji odveo u domovinu i postavio na veoma visoku goru. Tamo je Jezekilj video „čoveka koji je izgledao kao da je od bakra“. Bio je to anđeo koji ga je zatim proveo kroz jedno veličanstveno hramsko zdanje. (Pročitati Jezekilja 40:1-4.) Sve je izgledalo tako stvarno. Na Jezekilja je ova vizija sigurno ostavila dubok utisak, ojačala mu veru, ali ga je možda pomalo i zbunila. Iako je hram iz vizije  imao mnoga prepoznatljiva obeležja, ipak se dosta razlikovao od hrama u Jerusalimu.

3 Ova zanimljiva vizija proteže se kroz poslednjih devet poglavlja Jezekiljeve knjige. Razmotrimo sada kakav pristup nam može pomoći da bolje razumemo ovu viziju. Zatim ćemo osmotriti da li je Jezekilj u viziji video veliki duhovni hram o kom je apostol Pavle detaljno govorio vekovima kasnije. Na kraju ćemo se pozabaviti time šta je ova vizija značila Jezekilju i drugim izgnanicima.

Potreba za drugačijim pristupom

4. Kako smo ranije pristupali objašnjenju vizije hrama i šta je s vremenom postalo jasno?

4 Ranije se u našim publikacijama objašnjavalo da je hram koji je Jezekilj video u viziji zapravo Jehovin veliki duhovni hram, o kom je apostol Pavle pod Božjim nadahnućem govorio u poslanici Jevrejima. * Zbog toga je bilo logično što smo mnogim obeležjima hrama iz Jezekiljeve vizije pripisivali simbolično značenje, vodeći se pritom onim što je Pavle rekao o svetom šatoru. Međutim, nakon detaljnijeg proučavanja pod molitvom i dubokog razmišljanja, postalo je jasno da treba imati jednostavniji pristup objašnjenju hrama iz Jezekiljeve vizije.

5, 6. (a) Šta je apostol Pavle rekao o nekim obeležjima svetog šatora i kako je pritom pokazao poniznost? (b) Kako i mi u načelu možemo pokazati isti stav kada je reč o Jezekiljevoj viziji hrama?

5 Izgleda da nije mudro tražiti proročansko ili simbolično značenje u svakom detalju Jezekiljeve vizije hrama. Zašto to možemo reći? Razmotrimo jedan zanimljiv primer. Kada je Pavle govorio o svetom šatoru i duhovnom hramu, on je pomenuo neke predmete iz svetog šatora, kao što su zlatna kadionica, poklopac kovčega i zlatna posuda s manom. Da li je rekao da oni imaju neko proročansko značenje? Po svemu sudeći, sveti duh ga nije pokrenuo da to učini. Naprotiv, Pavle je napisao: „Nije sada vreme da se detaljno govori o tome“ (Jevr. 9:4, 5). Bio je spreman da se podloži vođstvu svetog duha i da ponizno čeka na Jehovu (Jevr. 9:8).

6 Nešto slično se u načelu može reći i za Jezekiljevu viziju hrama. Ona takođe sadrži mnogo detalja, i izgleda da je najbolje da ponizno čekamo na Jehovu da nam razjasni njihovo značenje ukoliko to bude potrebno. (Pročitati Miheja 7:7.) Međutim, to ne znači da nam Jehova putem svog duha ne pomaže da bolje razumemo ovu viziju.

Da li je Jezekilj video veliki duhovni hram?

7, 8. (a) Do kakvog smo zaključka došli u skorije vreme? (b) Kako se hram iz Jezekiljeve vizije razlikuje od duhovnog hrama koji je Pavle opisao?

7 Kao što je ranije spomenuto, u našim publikacijama se godinama objašnjavalo da je Jezekilj video Jehovin veliki duhovni  hram, o kom je kasnije apostol Pavle pod Božjim nadahnućem pisao u poslanici Jevrejima. Međutim, detaljno proučavanje nas dovodi do zaključka da Jezekilj nije mogao videti veliki duhovni hram. Zašto to možemo reći?

8 Kao prvo, hram koji je Jezekilj video ne odgovara objašnjenju koje je apostol Pavle izneo pod Božjim nadahnućem. Razmotrimo sledeće: Apostol Pavle je jasno rekao da je sveti šator iz Mojsijevog vremena bio samo senka i prikaz nečeg većeg. Sveti šator je, poput Solomonovog a kasnije i Zorovaveljevog hrama, koji su bili izgrađeni po istom obrascu, imao prostoriju koja se zvala „Svetinja nad svetinjama“. Apostol Pavle je rekao da je to „sveto mesto koje je napravljeno ljudskim rukama, po uzoru na ono koje je stvarno“. Na šta je on ukazao kao na stvarno mesto? On je rekao da je to „samo nebo“ (Jevr. 9:3, 24). Da li je Jezekilj u viziji video nebo, to jest mesto gde Jehova prebiva? Ne, jer u samoj viziji ništa ne upućuje na taj zaključak. (Uporediti s Danilom 7:9, 10, 13, 14.)

9, 10. Kada je reč o prinošenju žrtava, kako se hram iz Jezekiljeve vizije razlikuje od velikog duhovnog hrama o kom je apostol Pavle govorio?

9 Još uočljivija razlika između Jezekiljeve vizije i Pavlovog opisa svetog šatora tiče se prinošenja žrtava. Jezekilj je u viziji čuo kako se narodu, poglavarima i sveštenicima daju detaljna uputstva za prinošenje žrtava. Svi oni su morali da prinose žrtve za svoje grehe. Takođe su morali da prinose žrtve zajedništva, koje su po svemu sudeći zajedno jeli u hramskim trpezarijama (Jezek. 43:18, 19; 44:11, 15, 27; 45:15-20, 22-25). Da li se takve žrtve, koje su se uvek iznova prinosile, takođe prinose u velikom duhovnom hramu?

Hram iz Jezekiljeve vizije ne predstavlja veliki duhovni hram

10 Odgovor na to pitanje je jasan i jednostavan. Pavle je objasnio: „Hrist je došao kao prvosveštenik i omogućio nam blagoslove koje sada imamo. Kad je postao prvosveštenik, ušao je u veći i savršeniji šator, koji nisu napravile ljudske ruke i koji se ne nalazi na zemlji. On je jednom zauvek ušao u sveto mesto, ali ne s krvlju jaraca i junaca, nego sa svojom krvlju i tako nam podario večno izbavljenje“ (Jevr. 9:11, 12). Dakle, u velikom duhovnom hramu prineta je samo jedna žrtva – i to jednom za sva vremena. To je otkupna žrtva koju je prineo uzvišeniji Prvosveštenik, Isus Hrist. Jasno je da hram iz Jezekiljeve vizije, u kome su se prinosile brojne životinjske žrtve, nije predstavljao veliki duhovni hram.

11. Zašto u Jezekiljevo vreme Bog nije svom narodu otkrio istinu o velikom duhovnom hramu?

11 To nas dovodi do drugog razloga zbog kog smatramo da Jezekilj nije video veliki duhovni hram: Tada nije bilo vreme da Bog otkrije istinu o tom hramu. Nemojmo zaboraviti da je  Jezekiljeva vizija prvenstveno bila namenjena judejskim izgnanicima u Vavilonu. Oni su bili pod Mojsijevim zakonom. Nakon izgnanstva, trebalo je da se vrate u Jerusalim i da u skladu s tim Zakonom obnove hram i podignu oltar kako bi služili Jehovi na ispravan način. U tom hramu je trebalo da prinose žrtve i, kako se ispostavilo, to je trajalo narednih skoro šest vekova. Možemo samo da pretpostavimo kako bi na Judejce uticalo da se Jezekiljeva vizija odnosila na duhovni hram – hram u kom bi prvosveštenik prineo svoj život kao žrtvu, nakon čega bi bile ukinute sve ostale žrtve. Da li bi oni uopšte mogli da razumeju tu viziju? Da li bi izgubili želju da se drže Mojsijevog zakona? Kao i uvek, Jehova otkriva istinu u pravo vreme i onda kada je njegov narod u stanju da je prihvati.

12-14. Koja veza postoji između Jezekiljeve vizije hrama i onoga što je apostol Pavle govorio o duhovnom hramu? (Videti okvir „Različiti hramovi, različite pouke“.)

12 Koja onda veza postoji između Jezekiljeve vizije hrama i onoga što je apostol Pavle govorio o duhovnom hramu? Imajmo na umu da Pavle svoje razmatranje nije temeljio na hramu iz Jezekiljeve vizije, već na svetom šatoru iz Mojsijevog vremena. Tačno je da je spomenuo neka obeležja hrama koja su postojala kako u Solomonovom, tako i u Zorovaveljevom hramu,  a takođe i u hramu iz Jezekiljeve vizije. Međutim, Jezekilj i Pavle su se u suštini usredsredili na različite stvari. * Njihovi zapisi nisu identični, već se međusobno dopunjuju. U kom smislu?

13 Vezu između ova dva dela Biblije možemo sebi predstaviti na sledeći način: Apostol Pavle nam otkriva šta je Jehova učinio da bi nam omogućio da mu služimo na ispravan način, a Jezekilj nam otkriva kakva su Jehovina merila kada je reč o svetoj službi. Da bi nam predočio šta je Jehova učinio kako bi ljudi mogli da mu služe onako kako on želi, Pavle govori o značenju nekih obeležja duhovnog hrama, kao što su služba prvosveštenika, žrtve, oltar i Svetinja nad svetinjama. S druge strane, u Jezekiljevoj viziji hrama dobijamo detaljnu sliku koja nam na upečatljiv način pomaže da razumemo koliko su visoka Jehovina merila što se tiče svete službe.

14 Da li novo objašnjenje Jezekiljeve vizije znači da ona nije toliko važna za nas danas? Naravno da ne znači. Da bismo videli kako nam ova vizija može koristiti, razmotrimo kako je ona koristila vernim Judejcima u prošlosti.

 Šta je vizija značila judejskim izgnanicima?

15. (a) Koju proročansku poruku u suštini prenosi Jezekiljeva vizija? (b) Koja suprotnost postoji između onoga što je zabeleženo u osmom poglavlju knjige proroka Jezekilja i u poglavljima od 40 do 48?

15 Da bismo dobili biblijski odgovor na to pitanje, osmotrimo niz povezanih pitanja koja će nam pomoći da steknemo kompletnu sliku. Kao prvo, koju proročansku poruku u suštini prenosi Jezekiljeva vizija? Jednostavno rečeno, ta poruka glasi: prava religija će biti obnovljena. Jezekilj je to sigurno dobro razumeo. Do tada je već zapisao reči koje se danas nalaze u osmom poglavlju njegove knjige, gde je Jehova na upečatljiv način prikazao strašno stanje u hramu u Jerusalimu. Nema sumnje da je Jezekilju bilo veoma drago što je mogao da zapiše nešto sasvim suprotno od toga. Te njegove reči su zabeležene u poglavljima od 40 do 48. On ovde ne govori o lošem duhovnom stanju naroda, već o tome kako treba služiti Bogu na ispravan način – o savršenom primeru svete službe Jehovi u skladu s Mojsijevim zakonom.

16. Kako je Jezekiljevom vizijom potvrđeno ono što je Isaija prorekao sto godina ranije?

16 Da bi prava religija bila na mestu koje joj s pravom pripada, morala je biti uzvišena. Više od sto godina pre nego što je Jezekilj zabeležio svoju viziju, prorok Isaija je pod Božjim nadahnućem napisao: „U poslednjim danima gora na kojoj je Jehovin dom biće utvrđena iznad gorskih vrhova, uzdizaće se iznad bregova“ (Is. 2:2). Isaija je prorekao da će prava religija biti obnovljena i uzvišena, kao da je postavljena na neku veoma visoku goru. A gde se nalazio Jehovin dom u Jezekiljevoj viziji? Nalazio se na veoma visokoj gori (Jezek. 40:2). Tako je Jezekiljevom vizijom potvrđeno da će prava religija biti obnovljena.

Hram koji je Jezekilj video nalazio se na uzvišenom mestu (Videti 16. odlomak)

17. O čemu Jezekilj govori u poglavljima od 40 do 48?

17 Pogledajmo ukratko šta je Jezekilj video i čuo, prema onome što je zabeleženo u poglavljima od 40 do 48. Posmatrao je kako anđeo meri vrata, zid, dvorišta i svetilište hrama (Jezek. 40–42). Zatim je video nešto veličanstveno: Jehovin slavni dolazak u hram! Jehova je opomenuo svoj buntovni narod, sveštenike i poglavare i rekao im šta očekuje od njih (Jezek. 43:1-12; 44:10-31; 45:9-12). Jezekilj je video reku koja izvire iz svetilišta i donosi život i blagoslove dok teče prema Mrtvom moru u koje se uliva (Jezek. 47:1-12). Takođe je video kako je zemlja precizno podeljena na delove, kao i svetilište koje se nalazilo u sredini (Jezek. 45:1-8; 47:13–48:35). Kakvu je poruku sve to prenosilo? Jehova je uverio svoj narod da će prava religija biti obnovljena i uzvišena. On će blagosloviti hram svojim prisustvom i učiniće da iz hrama poteku blagoslovi koji donose izlečenje, život i mir obnovljenoj zemlji.

Hram koji je Jezekilj video na veličanstven način je predočavao kako će Jehova obnoviti pravu religiju (Videti 17. odlomak)

18. Da li je viziju hrama trebalo doslovno shvatiti? Objasni.

 18 Kao drugo, da li je ovu viziju trebalo shvatiti doslovno? Ne. Jezekilj i drugi izgnanici kojima je ispričao šta je video u viziji verovatno su odmah razumeli da je ne treba shvatiti doslovno. Zašto? Setimo se da je Jezekilj video hram na veoma visokoj gori. Premda je to bilo u skladu sa Isaijinim proročanstvom, doslovan hram se nije nalazio na nekoj visokoj gori. Solomonov hram se nalazio na brdu Moriji u Jerusalimu i na istom mestu je trebalo i da se obnovi. Da li je Morija mogla biti ta veoma visoka gora? Nije. Zapravo, oko brda Morije nalazila su se druga uzvišenja koja su bila iste visine ili čak i viša. Pored toga, hramsko zdanje koje je Jezekilj video bilo je ogromno. Celo njegovo područje ograđeno zidinama bilo je preveliko da bi moglo da stane na brdo Moriju. Bilo je veće čak i od Jerusalima u Solomonovo vreme. Takođe, izgnanici sigurno nisu očekivali da će doslovna reka poteći iz hramskog svetilišta, uliti se u Mrtvo more i učiniti da morska voda postane zdrava i da vrvi životom. I na kraju, pošto je Obećana zemlja bila brdovita, nije bilo moguće da granice među plemenima budu u vidu paralelnih i pravih linija, kao što je opisano u viziji. Iz svega toga je jasno da viziju nije trebalo shvatiti doslovno.

19-21. Na šta je Jehova želeo da navede narod putem Jezekiljeve vizije i kako je to postigao?

 19 Kao treće, kako je trebalo da ova vizija utiče na Jezekiljev narod? Razmišljanje o visokim merilima za svetu službu Jehovi trebalo je da navede narod da se postidi zbog svojih dela. Jehova je rekao Jezekilju: „Opiši izraelskom narodu hram.“ Trebalo je da Jezekilj Izraelcima opiše hram toliko detaljno da oni praktično mogu da „prouče njegov nacrt“. Zašto je bilo važno da narod razmišlja o tom hramu? Kao što smo videli, ne zato da bi ga sagradili, već kao što je Jehova rekao, da bi se postideli „zbog svojih prestupa“. (Pročitati Jezekilja 43:10-12.)

20 Zašto je, po svemu sudeći, ova vizija uticala na savest onih koji su bili iskrenog srca i navela ih da se postide zbog svojih dela? Zapazimo šta je Jezekilju bilo rečeno: „Sine čovečji, obrati pažnju, gledaj i pažljivo slušaj sve što ću ti reći o odredbama i zakonima Jehovinog hrama“ (Jezek. 44:5). Jezekilj je u viziji više puta čuo da se govori o zakonima i odredbama (Jezek. 43:11, 12; 44:24; 46:14). Takođe mu je u više navrata skrenuta pažnja na Jehovina merila – čak mu je bilo rečeno koliko treba da iznosi lakat, kao i mere za težinu (Jezek. 40:5; 45:10-12; uporediti s Poslovicama 16:11). Jezekilj u ovoj viziji više od 50 puta koristi izvorne reči za „mere“ i „merenje“.

21 Mere, zakoni, odredbe – šta je Jehova time hteo da poruči svom narodu? Po svemu sudeći ih je na slikovit način podsećao na jednu važnu istinu: Samo Jehova postavlja merila za svetu službu. Trebalo je da se oni koji se nisu pridržavali tih merila postide zbog toga. Međutim, kako je ova vizija Judejcima prenela te pouke? U narednom poglavlju ćemo detaljnije govoriti o tome. To će nam pomoći da jasnije vidimo šta ova izuzetna vizija znači za nas danas.

Zašto je trebalo da vizija hrama navede one koji su bili iskrenog srca da se postide zbog svojih dela? (Videti odlomke 19-21)

^ odl. 4 Duhovni hram predstavlja sve što je Jehova putem žrtve Isusa Hrista omogućio kako bi mu ljudi služili na ispravan način. Verujemo da je taj hram nastao 29. n. e.

^ odl. 12 Na primer, Pavle je govorio o prvosvešteniku i njegovoj ulozi na Dan očišćenja (Jevr. 2:17; 3:1; 4:14-16; 5:1-10; 7:1-17, 26-28; 8:1-6; 9:6-28). Ali u Jezekiljevoj viziji se ne spominju ni prvosveštenik, ni Dan očišćenja.