Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 14. POGLAVLJE

„Ovo je zakon u vezi s hramom“

„Ovo je zakon u vezi s hramom“

JEZEKILJ 43:12

TEMA: Vizija hrama – pouke za Božje sluge u Jezekiljevo vreme i njeno značenje za nas danas

1, 2. (a) Šta smo u prethodnom poglavlju saznali o Jezekiljevoj viziji hrama? (b) Koja dva pitanja ćemo razmotriti u ovom poglavlju?

U PRETHODNOM poglavlju smo saznali da hram koji je Jezekilj video u viziji nije bio veliki duhovni hram, o kom je vekovima kasnije govorio apostol Pavle. Osim toga, videli smo da je svrha te vizije bila da pouči Božji narod koliko su važna merila koja je Bog postavio što se tiče svete službe. Jehovin narod bi ponovo stekao njegovu naklonost jedino ako bi se držao tih merila. Imajući to u vidu, možemo razumeti zašto je Jehova samo u jednom stihu dvaput istakao tu važnu misao kada je rekao: „Ovo je zakon u vezi s hramom“. (Pročitati Jezekilja 43:12.)

2 Bilo bi dobro da razmotrimo dva pitanja. Prvo: Šta su na osnovu vizije hrama Judejci u Jezekiljevo vreme mogli da nauče o Jehovinim merilima za svetu službu? Odgovor na to pitanje će nam pomoći da dođemo do odgovora na sledeće pitanje: Šta ta vizija znači za nas u ovim teškim poslednjim danima?

 Pouka za Božje sluge u Jezekiljevo vreme

3. Zašto su se neki iz Božjeg naroda postideli kada su shvatili da se u Jezekiljevoj viziji Božji hram nalazi na jednoj visokoj gori?

3 Da bismo odgovorili na prvo pitanje, treba da se usredsredimo na neka jedinstvena obeležja vizije hrama. Visoka gora. Božji narod je verovatno uvideo da postoji određena veza između Jezekiljeve vizije i Isaijinog ohrabrujućeg proročanstva o obnovi (Is. 2:2). Šta su mogli razumeti na osnovu toga što se u viziji Jehovin hram nalazi na jednoj visokoj gori? Razumeli su da prava religija treba da bude uzvišena iznad svega drugog. Naravno, ona je sama po sebi uzvišena jer potiče od Boga koji je „daleko uzvišeniji od svih drugih bogova“ (Ps. 97:9). Međutim, Božji narod nije činio ono što se očekivalo od njega. Tokom vekova, oni su u više navrata zapostavili, prezreli, pa čak i oskrnavili svetu službu. Kada su shvatili da je Božji sveti hram uzvišen i da ponovo ima slavu koju zaslužuje, oni koji su bili iskrenog srca sigurno su se postideli zbog svojih prestupa.

4, 5. Šta su oni koji su slušali Jezekiljevo proročanstvo mogli da nauče iz toga što su hramska vrata bila veoma visoka?

4 Visoka vrata. Na početku vizije, Jezekilj je video da anđeo koji ga je vodio kroz hramsko zdanje meri hramska vrata. Ona su bila visoka oko 30 metara (Jezek. 40:14). Sva vrata su imala stražarnice. Na šta je sve to ukazivalo onima koji su proučavali nacrt ovog hrama? Jehova je rekao Jezekilju: „Dobro pazi na ulaz u hram.“ Zašto je to trebalo da čini? Zato što je narod u Božji sveti hram dovodio strance koji su bili „neobrezanog srca i tela“. S kakvim ishodom? Jehova je rekao: „Oni skrnave moj hram“ (Jezek. 44:5, 7).

5 Oni koji su bili „neobrezanog [...] tela“ nisu se obazirali na nedvosmislenu zapovest koju je Bog dao još u Avrahamovo vreme (Post. 17:9, 10; Lev. 12:1-3). Međutim, ljudi koji su bili „neobrezanog srca“ imali su još veći problem. Oni su bili tvrdoglavi i buntovni i nisu se obazirali na Jehovine savete i vođstvo. Takvim ljudima nije trebalo dozvoliti da uđu u Jehovin sveti hram! Jehova mrzi licemerstvo, a njegov narod je dozvolio da se ono ukoreni u njegovom domu. Vrata i stražarnice iz vizije na upečatljiv način su naglašavale da će se takvom skrnavljenju stati na put. Oni koji ulaze u Božji hram moraju da se drže njegovih visokih merila. Jedino tada mogu računati na Jehovin blagoslov.

6, 7. (a) Šta je Jehovin narod mogao da nauči iz toga što je hramsko područje u viziji ograđeno velikim zidom? (b) Kako je Jehovin narod ranije gledao na hram? (Videti fusnotu.)

6 Zid oko hramskog područja. Još jedno upečatljivo obeležje hrama iz Jezekiljeve vizije bio je zid kojim je sa sve četiri strane bilo ograđeno hramsko područje. Jezekilj je rekao da je taj zid sa svake strane bio dug 500 trski, to jest 1 555 metara (Jezek. 42:15-20). Hram i predvorje su formirali kvadrat čije su  stranice bile duge svega 500 lakata, to jest 259 metara. Dakle, oko hrama se nalazila ogromna površina koja je bila ograđena zidom. * Čemu je ona služila?

7 Jehova je rekao: „Sada neka mi više ne budu neverni i neka sklone leševe svojih kraljeva daleko od mene, pa ću doveka prebivati među njima“ (Jezek. 43:9). Kada je govorio o „leševima kraljeva“, Jehova je po svemu sudeći mislio na beživotne idole. Dakle, veliko područje oko hrama je ukazivalo na to da Jehova želi da ono što je nečisto bude što dalje od njegovog svetilišta. Ako mu budu služili onako kako on to želi, on će ih blagosloviti svojim prisustvom.

8, 9. Šta je narod mogao naučiti iz toga što je Jehova oštro ukorio one kojima je poverio autoritet?

8 Bog opominje one kojima je poverio autoritet. Jehova je oštro, ali ipak u duhu ljubavi, ukorio ljude koji su imali velike odgovornosti u njegovom narodu. On je ozbiljno opomenuo Levite koji su se prilično udaljili od njega kada je narod pao u zamku idolopoklonstva, ali je pohvalio Sadokove potomke „koji su brinuli o [njegovom] svetilištu“. Jehova je bio pravedan i milosrdan i prema jednima i prema drugima, u skladu sa njihovim postupcima (Jezek. 44:10, 12-16). On je oštro ukorio i izraelske poglavare (Jezek. 45:9).

9 Jehova je tako nedvosmisleno pokazao da oni kojima je poveren autoritet moraju njemu da polože račun za to kako ispunjavaju svoje odgovornosti. I njima su bili potrebni savet, opomena i ukor. Štaviše, trebalo je da spremno prihvataju sve Jehovine savete i da tako budu primer drugima što se tiče poštovanja Jehovinih merila.

10, 11. Šta ukazuje na to da su neki izgnanici koji su se vratili u domovinu primenili pouke iz Jezekiljeve vizije?

10 Da li su izgnanici koji su se vratili u domovinu primenili pouke iz Jezekiljeve vizije? Ne možemo sa sigurnošću reći šta su bogobojazni muškarci i žene u to vreme mislili o ovoj veličanstvenoj viziji. Međutim, Božja Reč nam ipak mnogo govori o tome šta su radili nakon povratka u domovinu i kako su gledali na svetu službu Jehovi. Da li su postupali u skladu sa načelima na koja je ukazivala Jezekiljeva vizija? U izvesnoj meri jesu, posebno ako se uzme u obzir kako su postupali njihovi buntovni preci pre nego što su odvedeni u Vavilon.

11 Verne Božje sluge poput proroka Ageja i Zaharije, sveštenika i pisara Jezdre i namesnika Nemije vredno su radile na tome da pouče narod načelima poput onih iz Jezekiljeve vizije hrama (Jezd. 5:1, 2). Učili su narod da sveta služba mora biti uzvišena i važnija od materijalnih stvari i ličnih ciljeva (Ag. 1:3, 4). Insistirali su na tome da se poštuju merila koja je pravi  Bog postavio za one koji mu služe. Na primer, Jezdra i Nemija su oštro ukorili ljude koji su uzimali žene iz drugih naroda. Rekli su im da se odvoje od njih budući da su one u duhovnom pogledu predstavljale loš uticaj. (Pročitati Jezdru 10:10, 11; Nem. 13:23-27, 30.) Kakva je bila situacija što se tiče idolopoklonstva? Po svemu sudeći, narod je nakon izgnanstva napokon omrzao taj greh, u čiju je zamku često upadao tokom svoje istorije. Šta se moglo reći za sveštenike i za poglavare, to jest knezove? Kao što Jezekiljeva vizija nagoveštava, Jehova je i njih ukorio (Nem. 13:22, 28). Mnogi od njih su to ponizno prihvatili (Jezd. 10:7-9, 12-14; Nem. 9:1-3, 38).

Dok je sa sunarodnicima radio rame uz rame, Nemija ih je poučavao kako da služe pravom Bogu (Videti 11. odlomak)

12. Kako je Jehova blagoslovio svoj narod nakon povratka iz izgnanstva?

12 Jehova je zbog toga blagoslovio svoj narod. Bili su bliski s njim i uživali su u dobrom zdravlju, a u zemlji je nakon mnogo godina ponovo vladao mir (Jezd. 6:19-22; Nem. 8:9-12; 12:27-30, 43). Zašto su se njihove okolnosti promenile nabolje? Zato što su napokon počeli da se drže merila koja je Jehova postavio za one koji mu služe. Pouke iz vizije hrama doprle su do srca mnogih ljudi. Dakle, može se reći da je Jezekiljeva vizija hrama koristila izgnanicima na dva načina. (1) Naglasila je praktične pouke o tome kako su se mogli držati merila koja je Bog postavio za svoje sluge. (2) Imala je i proročansko  značenje koje je bilo izvor utehe. Jezekiljeva vizija je ukazivala na to da će prava religija biti obnovljena i da će Jehova blagosiljati svoj narod sve dok mu on bude služio na ispravan način. Međutim, sve nas sigurno interesuje da li se ova vizija ispunjava i u naše vreme.

Pouka za nas danas

13, 14. (a) Na osnovu čega znamo da se Jezekiljeva vizija hrama odnosi na naše vreme? (b) Na koja nam dva načina danas koristi ta vizija? (Videti i okvir 13A, „Različiti hramovi, različite pouke“.)

13 Možemo li sa sigurnošću reći da se Jezekiljeva vizija odnosi na naše vreme? Svakako. Nemojmo zaboraviti na sličnost koja postoji između Jezekiljeve vizije koja govori o Božjem svetom hramu na veoma visokoj gori i Isaijinog proročanstva koje kaže da će „gora na kojoj je Jehovin dom“ biti „utvrđena iznad gorskih vrhova“. Isaija je rekao da će se njegovo proročanstvo ispuniti u „poslednjim danima“ (Jezek. 40:2; Is. 2:2-4; videti i Miheja 4:1-4). Ova proročanstva se odnose na poslednje dane, i to na vreme od 1919, kada je prava religija uzvišena i obnovljena, kao da je postavljena na neku visoku goru. *

14 Dakle, nema sumnje da se Jezekiljeva vizija odnosi na pravu religiju u naše vreme. Kao što je koristila judejskim izgnanicima u Jezekiljevo doba, ona i nama danas koristi na dva načina. (1) Ističe praktične pouke o tome kako se možemo držati merila koja je Bog postavio za svoje sluge. (2) Uverava nas da će prava religija biti obnovljena i da će Jehova blagosloviti svoj narod.

Merila za svetu službu u naše vreme

15. Šta ne smemo zaboraviti dok razmišljamo o poukama iz Jezekiljeve vizije hrama?

15 Razmotrimo sada neka specifična obeležja Jezekiljeve vizije. Zamislimo da smo sa Jezekiljem dok obilazi veličanstveni hram iz vizije. Nemojmo zaboraviti da ono što vidimo ne predstavlja veliki duhovni hram već samo ukazuje na pouke koje se tiču svete službe u naše vreme. Koje su neke od tih pouka?

16. Šta možemo naučiti na osnovu detaljnog merenja hrama? (Videti sliku na početku poglavlja.)

16 Detaljno merenje hrama. Jezekilj je posmatrao kako anđeo koji je izgledao kao da je od bakra detaljno meri hram, uključujući i zidove, vrata, stražarnice, dvorište i oltar. Navedeno je toliko detalja da čitaocu može biti teško da sve to isprati (Jezek. 40:1–42:20; 43:13, 14). Međutim, razmislimo o vrednim poukama do kojih možemo doći na osnovu tih detalja. Jehova je pomoću njih naglasio važnost svojih merila. On ih je postavio, a ne ljudi. Oni koji tvrde da nije važno kako služimo Bogu u velikoj su zabludi. Osim toga, Jehova nam detaljnim merenjem hrama garantuje da je obnova prave religije apsolutno sigurna. Kao što su te mere precizne, tako je i ispunjenje  Božjeg obećanja pouzdano. Dakle, Jehova nam je preko Jezekilja potvrdio da će u poslednjim danima prava religija nesumnjivo biti obnovljena.

Šta možemo naučiti na osnovu detaljnog merenja hrama? (Videti 16. odlomak)

17. Na šta nas može podsetiti zid koji se nalazi oko hramskog područja?

17 Zid oko hramskog područja. Kao što je bilo rečeno, Jezekilj je video da je čitavo hramsko područje ograđeno jednim zidom. Bio je to upečatljiv podsetnik da Božji narod treba da sve što je u duhovnom pogledu nečisto drži što dalje od prave religije i da ničim ne uprlja Božji hram. (Pročitati Jezekilja 43:7-9.) Ta pouka je važna i za nas danas. Nakon što su Božje sluge oslobođene iz vekovnog duhovnog zarobljeništva u Vavilonu Velikom, Hrist je 1919. postavio vernog i razboritog roba. Božji narod se posebno od tada trudi da se oslobodi lažnih doktrina i nečistih postupaka koji su povezani sa idolopoklonstvom i paganskim običajima. Želimo da budemo što dalje od svega što je u duhovnom pogledu nečisto. Nadalje, na Dvorane Kraljevstva ne gledamo kao na mesta gde možemo promovisati posao kojim se bavimo, već nastojimo da takve stvari ne mešamo s našom službom Bogu (Mar. 11:15, 16).

18, 19. (a) Šta možemo naučiti iz toga što hram u Jezekiljevoj viziji ima visoka vrata? (b) Kako treba da reagujemo ako neko omalovažava Jehovina visoka merila? Navedi primer.

18 Visoka vrata. Šta možemo naučiti iz toga što hram u Jezekiljevoj viziji ima visoka vrata? Judejski izgnanici su na osnovu tog detalja shvatili da Jehova ima veoma visoka moralna merila. Ako je tako bilo u Jezekiljevo doba, šta možemo reći za naše vreme? Mi služimo Jehovi u velikom duhovnom hramu. Slobodno možemo reći da je čestito i nelicemerno ponašanje danas još važnije (Rimlj. 12:9; 1. Petr. 1:14, 15). U ovim poslednjim danima Jehova pomaže svom narodu da se sve čvršće drži njegovih moralnih merila. * Na primer, oni koji se ne pokaju za svoje grehe moraju biti isključeni iz skupštine (1. Kor. 5:11-13). Nadalje, stražarnice koje se nalaze pored vrata ukazuju na to da niko ko nema Božje priznanje ne može ući u duhovni hram da bi služio Bogu. Recimo, neko ko vodi dvostruki život može ući u Dvoranu Kraljevstva, ali ako ne počne da radi ono što Jehova očekuje od njega ne može imati njegovu naklonost i samim tim ne može ući u njegov duhovni hram (Jak. 4:8). Jehova zaista štiti pravu religiju u ovim vremenima koja su obeležena iskvarenošću i nemoralom.

19 Biblija je prorekla da će se ovaj svet sasvim iskvariti pre nego što mu dođe kraj. U njoj piše: „Zli ljudi i varalice napredovaće od zla na gore. Zavodiće druge, a i sami će biti zavedeni“ (2. Tim. 3:13). Danas je većina ljudi zavedena razmišljanjem da su Jehovina visoka merila preterano stroga, zastarela ili naprosto pogrešna. Da li ćemo i mi upasti u tu zamku? Na  primer, ako neko bude pokušao da nas uveri da su Božja merila o homoseksualnosti pogrešna, da li ćemo se složiti s tim? Ili ćemo zastupati gledište Jehove Boga, čija Reč jasno pokazuje da oni koji tako postupaju „čine ono što je besramno“? Bog nas upozorava na to da možemo upasti u zamku da odobravamo nemoralne postupke (Rimlj. 1:24-27, 32). Ukoliko se nađemo u takvoj situaciji, dobro je da se prisetimo Jezekiljeve vizije hrama s visokim vratima i da ne zaboravimo sledeću činjenicu: Jehova ne snižava svoja pravedna merila bez obzira na ono što se dešava u ovom zlom svetu. Da li delimo gledište našeg nebeskog Oca i zastupamo ono što je ispravno?

Mi prinosimo „žrtvu hvale“ kada učestvujemo u svetoj službi

20. Koje ohrabrujuće smernice u Jezekiljevoj viziji mogu naći pripadnici velikog mnoštva?

20 Hramsko dvorište. Kada je Jezekilj ugledao prostrano spoljašnje dvorište hrama, možda se obradovao pomislivši da se na tom prostoru može okupiti mnoštvo srećnih Jehovinih slugu. Hrišćani danas služe Bogu na mnogo uzvišenijem mestu. Oni koji čine „veliko mnoštvo“ Božjih slugu, koje se nalazi u spoljašnjem dvorištu Jehovinog duhovnog hrama, mogu naći ohrabrujuće smernice u Jezekiljevoj viziji (Otkr. 7:9, 10, 14, 15). On je video da se u dvorištu nalaze trpezarije u kojima su Božje sluge mogle jesti deo žrtve zajedništva koju su prinele (Jezek. 40:17). U izvesnom smislu, oni su delili taj obrok  s Jehovom Bogom, što je predočavalo mir i prijateljstvo s njim. Mi danas ne prinosimo žrtve kao što su to činili Judejci pod Mojsijevim zakonom, već prinosimo „žrtvu hvale“ kada dajemo komentare na sastancima, kada govorimo o svojoj veri u službi propovedanja ili učestvujemo u nekom drugom vidu svete službe (Jevr. 13:15). Osim toga, uzimamo duhovnu hranu koju nam on obezbeđuje. Sasvim je razumljivo što delimo osećanja Korejevih potomaka koji su u pesmi rekli Jehovi: „Jedan dan u dvorištima tvog doma bolji je nego hiljadu dana na drugom mestu“ (Ps. 84:10).

21. Šta pomazani hrišćani mogu naučiti iz onoga što se u Jezekiljevoj viziji kaže o sveštenstvu?

21 Sveštenstvo. Jezekilj je video da su sveštenici i Leviti imali pristup unutrašnjem dvorištu kroz vrata koja su bila istih dimenzija kao i ona kroz koja su nesveštenička plemena ulazila u spoljašnje dvorište. Bio je to upečatljiv podsetnik sveštenicima i Levitima da i oni moraju udovoljavati Jehovinim merilima. Šta se može reći za naše vreme? U Božjem narodu danas ne postoji svešteničko pleme, ali pomazanim hrišćanima je rečeno: „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo‘“ (1. Petr. 2:9). U drevnom Izraelu, sveštenici su služili Bogu u posebnom dvorištu. Danas pomazani hrišćani nisu fizički odvojeni od drugih Božjih slugu, ali ipak imaju poseban odnos s Jehovom kao njegova usvojena deca (Gal. 4:4-6). S druge strane, oni mogu naučiti nešto veoma važno iz Jezekiljeve vizije. Poput sveštenika iz drevnog doba, pomazani hrišćani nisu izuzeti od saveta i ukora. Nemojmo zaboraviti da smo svi mi „jedno stado“ koje služi pod „jednim pastirom“. (Pročitati Jovana 10:16.)

22, 23. (a) Šta današnje starešine mogu naučiti iz onoga što se u Jezekiljevoj viziji kaže o poglavaru? (b) Šta možemo očekivati u budućnosti?

22 Poglavar. U Jezekiljevoj viziji poglavar predstavlja istaknutu ličnost u Božjem narodu. On ne dolazi iz svešteničkog plemena i zato se od njega očekuje da u hramu bude podložan sveštenicima. Međutim, očigledno je da služi kao nadglednik i da je zadužen za neke žrtve koje se prinose u korist naroda (Jezek. 44:2, 3; 45:16, 17; 46:2). Dakle, on predstavlja primer za muškarce kojima su u okviru skupštine poverene određene odgovornosti. U stvari, od svih starešina, uključujući i putujuće nadglednike, očekuje se da budu podložni vernom robu (Jevr. 13:17). Starešine se trude da pomažu drugim Božjim slugama da prinose žrtvu hvale na sastancima i u službi propovedanja (Ef. 4:11, 12). Oni takođe imaju na umu da je Jehova ukoravao izraelske poglavare kada su zloupotrebljavali svoj autoritet (Jezek. 45:9). Slično tome, starešine ne misle da njima nisu potrebni savet i ukor. Naprotiv, oni cene sve što Jehova  čini da bi ih pročistio i time im pomogao da budu još bolji pastiri i nadglednici. (Pročitati 1. Petrovu 5:1-3.)

23 Jehova će se i u raju na zemlji postarati da imamo zrele i brižne nadglednike. Zapravo, starešine već danas primaju pouku zahvaljujući kojoj će mnogi od njih u raju moći da služe kao pastiri (Ps. 45:16). Zaista je lepo razmišljati o tome koliko će nam služba tih ljudi značiti u novom svetu. Naravno, sasvim je moguće da će nam u pravo vreme Jehova pomoći da još bolje razumemo ovu Jezekiljevu viziju, kao i druga proročanstva o obnovi. Možda će se neka obeležja ove vizije ispuniti onako kako ne možemo ni zamisliti. Vreme će pokazati.

Šta nam visoka vrata i hramsko dvorište otkrivaju o pravoj religiji? (Videti odlomke 18-21)

Jehova blagosilja one koji mu služe na ispravan način

24, 25. Kako je u Jezekiljevoj viziji prikazano da će Jehova blagosiljati svoje sluge sve dok se budu držale njegovih merila?

24 Na kraju možemo razmotriti jedan veličanstven događaj o kom se govori u Jezekiljevoj viziji. Jehova dolazi u svoj hram i obećava svojim slugama da će tamo i ostati sve dok se oni budu držali njegovih merila (Jezek. 43:4-9). Kako će Jehovina prisutnost uticati na njegove sluge i njihovu zemlju?

25 Jezekiljeva vizija opisuje Božje blagoslove pomoću dve ohrabrujuće proročanske slike: (1) Jedna reka izvire iz hramskog svetilišta i donosi život i plodnost zemlji i (2) zemlja je podeljena na uredan i precizan način, a u njenom središtu se nalaze hram i hramsko područje. Kako to treba razumeti danas? Na kraju krajeva, mi živimo u vremenu kada je Jehova ušao u jedan mnogo uzvišeniji hram – svoj veliki duhovni hram – i pročistio ga kako bi u potpunosti odgovarao njegovim merilima (Mal. 3:1-4). Te dve proročanske slike razmatraćemo od 19. do 21. poglavlja ove knjige.

^ odl. 6 Jehova je tako pokazao koliko je velika razlika između onoga što očekuje od svojih slugu i toga kako su oni u prošlosti gledali na hram. On je rekao: „Time što su svoje pragove stavljali do mog praga i svoje dovratke do mojih dovrataka, tako da je bio samo zid između mene i njih, oskrnavili su moje sveto ime gadostima koje su činili“ (Jezek. 43:8). U drevnom Jerusalimu je samo jedan zid odvajao Jehovin hram od kuća u kojima je živeo običan narod. Dakle, kada su zanemarili Jehovina pravedna merila, njihova nečistoća i idolopoklonstvo našli su se takoreći na pragu Jehovinog doma. Takva situacija je bila nepodnošljiva.

^ odl. 13 Jezekiljeva vizija hrama je povezana i s drugim proročanstvima o obnovi koja se ispunjavaju tokom poslednjih dana. Na primer, zapazimo sličnosti između Jezekilja 43:1-9 i Malahije 3:1-5; Jezekilja 47:1-12 i Joila 3:18.

^ odl. 18 Duhovni hram je nastao 29. n. e., kada se Isus krstio i kada je počeo da služi kao Prvosveštenik. Međutim, nakon smrti Isusovih apostola, prava religija je vekovima bila zanemarena širom sveta. Ona je počela da se uzvisuje naročito od 1919. godine.