Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 2. POGLAVLJE

Bog je prihvatio njihove darove

Bog je prihvatio njihove darove

JEVREJIMA 11:4

TEMA: Kako je Jehova tokom istorije pokazao šta očekuje od svojih slugu

1-3. (a) Koja pitanja ćemo razmotriti? (Videti sliku na početku poglavlja.) (b) Koja četiri uslova moramo ispuniti ako želimo da služimo Bogu na ispravan način?

AVELJ je pažljivo posmatrao ovce iz svog stada, o kojima je predano brinuo još otkako su došle na svet. Izabrao je neke od njih i prineo ih kao žrtvu Jehovi. Da li je Jehova prihvatio dar jednog nesavršenog čoveka?

2 Govoreći o Avelju, apostol Pavle je pod Božjim nadahnućem rekao da je „Bog prihvatio njegove darove“. Međutim, Jehova nije prihvatio Kainovu žrtvu. (Pročitati Jevrejima 11:4.) Zbog toga se postavljaju neka važna pitanja: Zašto je Bog prihvatio Aveljev dar, a Kainov nije? Šta možemo naučiti iz primera Kaina i Avelja, kao i od drugih koji su spomenuti u 11. poglavlju poslanice Jevrejima? Odgovori na ta pitanja pomoći će nam da još bolje razumemo šta znači služiti Bogu na ispravan način.

3 Dok budemo razmatrali događaje od Aveljevog vremena do Jezekiljevih dana, zapazićemo četiri važna uslova koja moramo ispuniti ako želimo da ugodimo Jehovi. Naime,  moramo služiti samo Jehovi, davati mu najbolje što imamo, činiti to na način koji on smatra ispravnim i raditi to iz čistih motiva.

Zašto Jehova nije prihvatio Kainov dar?

4, 5. Na osnovu čega je Kain zaključio da svoj dar treba da prinese Jehovi?

4 Pročitati Postanak 4:2-5. Kain je znao da svoj dar treba da prinese Jehovi. Sigurno je dosta toga znao o Jehovi, budući da je imao dovoljno vremena i brojne prilike da uči o njemu. Moguće je da su on i njegov brat Avelj imali blizu 100 godina kada su prineli darove Bogu. * Odrasli su znajući za ono što se desilo u edenskom vrtu. Možda su čak izdaleka mogli da vide taj vrt i heruvime koji su stajali na njegovom ulazu (Post. 3:24). Roditelji su im sigurno pričali o tome da je Jehova stvorio sav živi svet i da nije nameravao da ljudi stare i umiru (Post. 1:24-28). Na osnovu svega toga, Kain je mogao da zaključi da svoj dar treba da prinese Bogu.

5 Šta je još možda navelo Kaina da prinese žrtvu? Jehova je prorekao da će se pojaviti „potomstvo“ koje će zdrobiti glavu „zmiji“ koja je navela Evu da donese katastrofalnu odluku (Post. 3:4-6, 14, 15). Kain je kao prvenac možda mislio da je on to obećano „potomstvo“ (Post. 4:1). Pored toga, Jehova nije prestao da komunicira sa grešnim ljudima. Čak i nakon što je Adam zgrešio, Bog mu se obraćao, po svemu sudeći preko anđela (Post. 3:8-10). Jehova je razgovarao i sa Kainom nakon što mu je prineo žrtvu (Post. 4:6). Kain je bez sumnje znao da treba služiti samo Jehovi.

6, 7. Da li je problem bio u samom daru koji je Kain prineo Jehovi ili načinu na koji je to učinio? Objasni.

6 Zašto Jehova nije pogledao s naklonošću na Kainov prinos? Da li zato što mu Kain nije dao najbolje što je imao? Biblija ne govori o tome. U njoj jednostavno stoji da je Kain prineo Bogu „prinos od plodova zemlje“. Iz Zakona koji je kasnije dat Mojsiju može se videti da je Jehova prihvatao takvu vrstu prinosa (Br. 15:8, 9). Pored toga, treba da uzmemo u obzir da su ljudi u to vreme jeli samo bilje (Post. 1:29). A pošto je Bog prokleo zemlju van edenskog vrta, Kain je morao naporno da radi da bi ona donela rod (Post. 3:17-19). Dakle, kada je Bogu prineo plodove zemlje, on mu je zapravo dao nešto u šta je uložio ogroman trud i što mu je bilo neophodno za život. Pa ipak, Jehova nije prihvatio Kainov dar.

7 Da li je možda Kain prineo dar na neki pogrešan način? Po svemu sudeći, problem nije bio u tome. Zašto to možemo reći? Kada je Jehova odbacio Kainov dar, on mu nije zamerio zbog načina na koji mu je prineo taj dar. Zapravo, u Bibliji se uopšte  ne govori o tome na koji su način Kain i Avelj prineli svoje darove. U čemu je onda bio problem?

Kain nije imao ispravne motive (Videti 8. i 9. odlomak)

8, 9. (a) Zašto Jehova nije s naklonošću pogledao na Kaina i njegov prinos? (b) Šta je zanimljivo u vezi s tim koliko Biblija otkriva o Kainu i Avelju?

8 Reči koje je apostol Pavle pod Božjim nadahnućem napisao u poslanici Jevrejima pokazuju da Kainov motiv nije bio ispravan. On nije imao pravu veru (Jevr. 11:4; 1. Jov. 3:11, 12). Zato Jehova nije s naklonošću pogledao na Kaina, pa samim tim ni na njegov prinos (Post. 4:5-8). Poput brižnog Oca, Jehova je pokušao da pomogne Kainu da ispravi svoj stav. Ali Kain je to odbio. Njegovo srce je bilo zatrovano delima tela kao što su „neprijateljstva, svađe, ljubomora“ (Gal. 5:19, 20). Zbog njegovog zlog srca, sve drugo što je radio za Boga bilo je bezvredno. Iz njegovog primera učimo da ako želimo da služimo Bogu na ispravan način, nije dovoljno samo da uradimo ono što znamo da on očekuje od nas.

9 Biblija nam govori dosta o Kainu. U njoj je zapisano kako je Jehova razgovarao s njim, šta mu je Kain odgovorio i čak su zabeležena imena njegovih potomaka i neke stvari iz njihovog života (Post. 4:17-24). S druge strane, u Bibliji ne piše ništa o tome da li je Avelj imao potomke niti je u njoj zabeležena ijedna njegova reč. Pa ipak, njegov primer nam i dan-danas mnogo govori. U kom smislu?

Aveljev primer pokazuje šta znači služiti pravom Bogu

10. Šta iz Aveljevog primera učimo o tome kako treba služiti pravom Bogu?

10 Avelj je svoj dar prineo Jehovi, znajući da jedino on to zaslužuje. Dao mu je najbolje što je imao – prineo je žrtvu „od prvina svog stada“. Iako se ne kaže da li je prineo žrtvu na oltaru ili nije, očigledno je to učinio na ispravan način. Ali ono što je posebno značajno kod Avelja jeste njegov motiv. Zato je njegov primer važan za nas i posle 6 000 godina. Avelj je imao pravu veru u Boga i voleo je njegova pravedna merila. Kako to znamo?

Iz Aveljevog primera učimo šta je neophodno da bismo ugodili Bogu (Videti 10. odlomak)

11. Zašto je Isus za Avelja rekao da je pravedan?

11 Osmotrimo najpre šta je Isus rekao o Avelju, čoveku koga je dobro znao. Isus je bio duhovno stvorenje na nebu u vreme kada je Avelj živeo i nesumnjivo je bio veoma zainteresovan za njega (Posl. 8:22, 30, 31; Jov. 8:58; Kol. 1:15, 16). Dakle, kad je rekao da je Avelj bio pravedan čovek, Isus je govorio o nečemu što je znao iz prve ruke (Mat. 23:35). Pravedan čovek priznaje da Jehova ima pravo da odredi šta je ispravno a šta pogrešno. Ali on ide i korak dalje – svojim rečima i delima pokazuje da se slaže s tim. (Uporediti s Lukom 1:5, 6.) Potrebno je vreme da bi neko dospeo na glas kao pravedna osoba. Dakle, Avelj je i pre nego što je prineo dar Bogu verovatno bio  poznat kao čovek koji živi po Jehovinim merilima. To sigurno nije uvek bilo lako. Njegov stariji brat Kain, čije je srce bilo iskvareno, svakako nije bio neko na koga se Avelj mogao ugledati (1. Jov. 3:12). Njegova majka nije poslušala jasnu Božju zapovest, a njegov otac se pobunio protiv Boga i želeo je da sam odlučuje šta je dobro, a šta zlo (Post. 2:16, 17; 3:6). Avelj je zaista pokazao veliku hrabrost time što je odlučio da postupa drugačije od članova svoje porodice.

12. U čemu su se Kain i Avelj razlikovali?

12 Zapazimo takođe kako je apostol Pavle povezao veru i pravednost. On je napisao: „Verom je Avelj prineo Bogu vredniju žrtvu nego Kain, i zbog te vere je dobio svedočanstvo da je pravedan“ (Jevr. 11:4). Pavlove reči pokazuju da je za razliku od Kaina, Avelja motivisala postojana i iskrena vera u Jehovu i u to da je ono što on čini uvek ispravno.

13. Šta učimo iz Aveljevog primera?

13 Iz Aveljevog primera učimo da je neophodno da imamo čiste motive ako želimo da na ispravan način služimo Jehovi. To znači da moramo imati jaku veru u njega i u potpunosti prihvatati njegova pravedna merila. Pored toga, učimo da nije dovoljno da samo u jednoj situaciji pokažemo koliko smo odani Jehovi. Moramo mu biti verni u svemu, tokom čitavog života.

Patrijarsi drevnog doba su išli Aveljevim stopama

14. Zašto je Jehova prihva­tio Nojev, Avrahamov i Jakovljev dar?

14 Avelj je bio prvi nesavršeni čovek koji je na ispravan način služio Jehovi, ali svakako nije bio poslednji. Apostol Pavle spominje i druge, kao što su Noje, Avraham i Jakov. (Pročitati Jevrejima 11:7, 8, 17-21.) Sva trojica su barem u jednoj prilici prinela žrtvu Jehovi, koju je on prihvatio. Zašto je Jehova prihvatio njihove darove? Zato što mu nisu služili na formalan način. Svi oni su ispunjavali četiri uslova koja su neophodna da bi neko ugodio Bogu. Osmotrimo kakav su nam primer pružili.

Šta je Noje pokazao time što je prineo žrtve? (Videti 15. i 16. odlomak)

15, 16. Kako je Noje ispunio četiri uslova koja su neophodna da bi Bog prihvatio nečiju službu?

15 Noje se rodio 126 godina nakon Adamove smrti, a do tada su se ljudi već iskvarili do krajnje mere i udaljili od pravog Boga * (Post. 6:11). Od svih na zemlji koji su živeli pre Potopa, samo su Noje i njegova porodica služili Jehovi onako kako on to želi (2. Petr. 2:5). Nakon što su preživeli Potop, Noje je iz zahvalnosti podigao oltar, prvi koji se spominje u Bibliji, i na njemu prineo žrtve Jehovi. Tako je svojoj porodici i svim svojim budućim potomcima pokazao da treba služiti samo Jehovi. Od svih životinja koje je mogao da prinese na žrtvu, Noje je izabrao neke od „čistih životinja“ i od „čistih ptica“ (Post. 8:20). Sam Jehova je ranije rekao da su te životinje čiste, tako  da se može reći da je Noje dao Jehovi najbolje što je imao (Post. 7:2).

16 Noje je prineo te žrtve paljenice na oltaru koji je sagradio. Da li je to bio ispravan način? Jeste. U Bibliji se kaže da je Jehovi bio ugodan miris tih prinosa i da je nakon toga blagoslovio Noja i njegove sinove (Post. 8:21; 9:1). Međutim, Jehova je taj prinos prihvatio prvenstveno zbog toga što je Noje imao ispravan motiv. Kada je prineo te žrtve, Noje je pokazao da ima jaku veru u Jehovu i u to da je ono što on čini uvek ispravno. Pošto je Noje u svemu slušao Jehovu i pridržavao se njegovih merila, Biblija kaže da je „živeo po Božjoj volji“. Zato je ostao zapamćen kao pravedan čovek (Post. 6:9; Jezek. 14:14; Jevr. 11:7).

17, 18. Kako je Avraham ispunio četiri uslova koja su neophodna da bi Bog prihvatio nečiju službu?

17 Avraham je bio okružen ljudima koji nisu služili pravom Bogu. U Uru, gradu u kom je živeo, postojao je ogroman hram koji je bio podignut u čast boga meseca, Nane. * Čak je i Avrahamov otac jedno vreme služio lažnim bogovima (Is. Nav. 24:2). Međutim, Avraham je odlučio da služi Jehovi. On je za Jehovu verovatno čuo od svog pretka Sima, jednog od Nojevih sinova. Njihov životni vek se preklapao 150 godina.

18 Avraham je tokom svog života prinosio mnoge žrtve, ali uvek samo Jehovi, koji to i zaslužuje (Post. 12:8; 13:18; 15:8-10). Da li je bio spreman da Jehovi prinese najbolje što je imao? U to nije bilo nikakve sumnje, budući da je bio spreman da prinese na žrtvu svog voljenog sina Isaka. Tom prilikom je Jehova jasno rekao na koji način treba prineti žrtvu (Post. 22:1, 2). Avraham je bio spreman da sledi ta uputstva do detalja, ali mu Jehova ipak nije dozvolio da oduzme život svom sinu (Post. 22:9-12). Jehova je prihvatao Avrahamove darove jer ih je on davao iz čistih motiva. Apostol Pavle je napisao: „Avraham je verovao Jehovi i on ga je zbog toga smatrao pravednim“ (Rimlj. 4:3).

Jakov je pružio primer svojoj porodici (Videti 19. i 20. odlomak)

19, 20. Kako je Jakov ispunio četiri uslova koja su neophodna da bi Bog prihvatio nečiju službu?

19 Jakov je veći deo života proveo u Hananu, zemlji koju je Jehova obećao Avrahamu i njegovim potomcima (Post. 17:1, 8). Verovanja i običaji ljudi u toj zemlji bili su toliko iskvareni da je Jehova rekao da će zemlja „izbljuvati“ svoje stanovnike (Lev. 18:24, 25). Kada je imao 77 godina, Jakov je otišao iz Hanana, oženio se i kasnije se vratio tamo s velikom porodicom (Post. 28:1, 2; 33:18). Međutim, neki članovi njegove porodice bili su pod uticajem religije koja se nije dopadala Jehovi. Pa ipak, kada je Jehova rekao Jakovu da ide u  Vetilj i sagradi oltar, on je to bez oklevanja učinio. Pre toga je rekao svojoj porodici: „Uklonite kipove tuđih bogova koje imate kod sebe, očistite se.“ Zatim je savesno uradio ono što mu je Jehova rekao (Post. 35:1-7).

20 Jakov je sagradio nekoliko oltara u Obećanoj zemlji, ali svaki od njih bio je posvećen samo Jehovi (Post. 35:14; 46:1). Nema sumnje da je kao žrtve prinosio najbolje što je imao i da je to činio na ispravan način. Činio je to iz ispravnih motiva i zato Biblija za njega kaže da je bio „besprekoran čovek“, što znači da je imao Božju naklonost (Post. 25:27, fusn.). Čitavim svojim životom Jakov je pružio odličan primer izraelskom narodu, narodu koji je potekao od njega (Post. 35:9-12).

21. Šta možemo naučiti iz primera Noja, Avrahama i Jakova?

21 Šta možemo naučiti iz primera Noja, Avrahama i Jakova? Možda i nama članovi porodice ili drugi iz našeg okruženja otežavaju da budemo potpuno odani Jehovi. Da ne bismo podlegli takvom pritisku, moramo imati jaku veru u Jehovu i biti uvereni u to da su njegova merila najbolja. Tu veru pokazujemo tako što smo poslušni Jehovi i tako što svoje vreme, snagu i sredstva posvećujemo tome da mu služimo (Mat. 22:37-40; 1. Kor. 10:31). Zaista je ohrabrujuće znati da nas Jehova smatra pravednima kada mu služimo najbolje što možemo, na način na koji on želi i iz čistih motiva. (Pročitati Jakovljevu 2:18-24.)

Narod koji je služio pravom Bogu

22-24. Kako je u Zakonu bilo istaknuto da Jehova očekuje od Izraelaca da služe samo njemu, da mu prinose najbolje žrtve i da to čine na način koji on prihvata?

22 Jehova je Jakovljevim potomcima dao Zakon, na osnovu kog su mogli jasno razumeti šta on očekuje od njih. Ako bi bili poslušni Jehovi, postali bi njegovo „dragoceno vlasništvo“ i „sveti narod“ (Izl. 19:5, 6). Pogledajmo kako su u Zakonu bila naglašena četiri uslova koja su morali da ispune.

23 Iz Zakona je bilo jasno da Izraelci treba da služe samo Jehovi. On je rekao: „Nemoj imati drugih bogova osim mene“ (Izl. 20:3-5). Trebalo je da kao žrtvu daju najbolje što su imali. Na primer, životinjske žrtve su morale biti zdrave i bez ikakve mane (Lev. 1:3; Pon. zak. 15:21; uporediti s Malahijom 1:6-8). Levitima je pripadao jedan deo darova koje su ostali Izraelci namenili Jehovi, ali i oni su davali određeni prilog. Od svih darova koje su dobijali davali su kao prilog Jehovi „ono što je najbolje“ (Br. 18:29). Što se tiče načina na koji je trebalo da služe Jehovi, Izraelci su dobili konkretne smernice o tome koje žrtve treba da prinose, gde i kako to treba da čine. Ukupno su dobili 600 zakona koji su se ticali njihovog ponašanja i bilo im  je rečeno: „Savesno postupajte po onome što vam je zapovedio Jehova, vaš Bog. Nemojte odstupati od toga ni desno ni levo“ (Pon. zak. 5:32).

24 Da li je zaista bilo važno gde su Izraelci prinosili žrtve? Jeste. Jehova je svom narodu rekao da napravi šator sastanka i on je bio središte prave religije (Izl. 40:1-3, 29, 34). U to vreme, ako bi Izraelci želeli da Jehova prihvati njihove darove, morali bi da ih donesu u šator sastanka * (Pon. zak. 12:17, 18).

25. Šta je bilo najvažnije kod prinošenja žrtava? Objasni.

25 Međutim, najvažnije je bilo da Izraelci prinose žrtve iz ispravnih motiva. Trebalo je da ih motiviše iskrena ljubav prema Jehovi i njegovim merilima. (Pročitati Ponovljene zakone 6:4-6.) Kada su Izraelci samo formalno služili Jehovi, on nije prihvatao njihove žrtve (Is. 1:10-13). Jehova je preko proroka Isaije rekao da ga time nisu mogli zavarati: „Ovaj narod [...] slavi me svojim usnama, ali srce mu je daleko od mene“ (Is. 29:13).

 Prinošenje darova u hramu

26. Šta je predstavljao hram koji je Solomon sagradio?

26 Vekovima nakon što su se Izraelci nastanili u Obećanoj zemlji, kralj Solomon je sagradio hram koji je bio mnogo veći od šatora sastanka i koji je takođe služio kao središte prave religije (1. Kralj. 7:51; 2. Let. 3:1, 6, 7). U početku su se žrtve u hramu prinosile samo Jehovi. Solomon i narod su prineli mnogo žrtava, dajući najbolje što su imali na način koji je propisan Božjim Zakonom (1. Kralj. 8:63). Međutim, Jehovi nije bila najvažnija materijalna vrednost hramskog zdanja niti mnoštvo prinetih žrtava. Njemu je bio važan motiv onih koji su prinosili te žrtve. Solomon je to istakao prilikom posvećenja hrama, kada je rekao: „Svim svojim srcem budite odani Jehovi, našem Bogu, tako što ćete živeti po njegovim propisima i izvršavati njegove zapovesti kao danas“ (1. Kralj. 8:57-61).

27. Šta su izraelski kraljevi i njihovi podanici dozvolili da se desi i kako je Jehova reagovao na to?

27 Nažalost, Izraelci nisu primenili taj mudar savet kralja Solomona. Nisu ispunjavali uslove koji su bili neophodni da bi ugodili Jehovi. Izraelski kraljevi i njihovi podanici su dozvolili da im se srce iskvari, izgubili su veru u Jehovu i prestali da se drže njegovih pravednih merila. Jehova je uvek iznova slao proroke da ih opominju i upozoravaju na posledice njihovih postupaka (Jer. 7:13-15, 23-26). Među tim prorocima isticao se Jezekilj, verni Božji sluga. On je živeo u vreme koje je bilo veoma teško za one koji su služili pravom Bogu.

Jezekiljevi sunarodnici okreću leđa Jehovi

28, 29. Šta znamo o Jezekilju? (Videti okvir „Jezekilj – njegov život i vreme“.)

28 Jezekilj je bio dobro upoznat sa službom u Solomonovom hramu. Njegov otac je bio sveštenik i po svemu sudeći je služio u hramu kada je bio njegov red (Jezek. 1:3). Jezekilj je verovatno imao srećno detinjstvo. Otac ga je sigurno učio o Jehovi i o Zakonu. Zapravo, u vreme kad se Jezekilj rodio, knjiga Zakona je pronađena u hramu. * Na kralja Josiju, koji je tada vladao, toliko je uticalo ono što je pisalo u toj knjizi da se još više trudio da pomogne narodu da služi Bogu na ispravan način (2. Kralj. 22:8-13).

Jezekilja je otac sigurno učio o Jehovi i njegovom Zakonu (Videti 28. odlomak)

29 Poput vernih Božjih slugu pre njega, i Jezekilj je ispunjavao četiri uslova koja su bila neophodna da bi ugodio Bogu. Dok proučavamo knjigu proroka Jezekilja, možemo videti da je služio samo Jehovi, da je uvek davao svoje najbolje i da je poslušno radio ono što je Jehova očekivao od njega na način koji je bio po njegovoj volji. U svemu tome, motivisala ga je prava vera koja dolazi iz srca. Ali to se ne bi moglo reći za većinu njegovih savremenika. Dok je Jezekilj odrastao, imao je  priliku da čuje proročanstva koja je objavljivao prorok Jeremija, koji je svoju službu započeo 647. pre n. e. i koji je revno upozoravao na predstojeće izvršenje Jehovine presude.

30. (a) Šta nam otkrivaju proročanstva koja je zapisao Jezekilj? (b) Šta je proročanstvo i kako treba razumeti Jezekiljeva proročanstva? (Videti okvir „Neka obeležja Jezekiljevih proročanstava“.)

30 Ono što je Jezekilj pod Božjim nadahnućem zapisao u svojoj knjizi otkriva nam koliko je Božji narod zastranio. (Pročitati Jezekilja 8:6.) Kada je došlo vreme da Jehova kazni svoj narod u Judi, Jezekilj je bio među onima koji su odvedeni u zarobljeništvo u Vavilon (2. Kralj. 24:11-17). Jehova je dozvolio da Jezekilj bude odveden u Vavilon, ali ne zato da bi ga kaznio. On mu je poverio važnu službu među judejskim izgnanicima. Upečatljive vizije i proročanstva koja je Jezekilj zapisao ukazivali su na to kako će se u Jerusalimu ponovo služiti Bogu na ispravan način. Ali ona ukazuju i na nešto od još većeg značaja – kako će u budućnosti svi na zemlji služiti samo Jehovi.

31. U čemu će nam pomoći ova knjiga?

31 Ova knjiga je podeljena na nekoliko delova. U prvom delu ćemo steći uvid u duhovno područje, gde Jehova prebiva. Zatim ćemo videti kako je Jehovin narod u duhovnom pogledu zastranio. Posle će biti reči o tome kako je Jehova pomagao svom narodu da mu ponovo služi na ispravan način i kako ga je branio. Takođe ćemo zaviriti u budućnost, kada će svaki čovek na zemlji služiti Jehovi. U narednom poglavlju ćemo osmotriti prvu viziju koju je Jezekilj zapisao. Ta vizija na upečatljiv način prikazuje Jehovu i nebeski deo njegove organizacije, i time naglašava da je samo on dostojan toga da mu odajemo čast i da mu služimo.

^ odl. 4 Avelj je verovatno bio rođen ubrzo nakon što su Adam i Eva isterani iz Edena (Post. 4:1, 2). U Postanku 4:25 piše da im je Bog „umesto Avelja“ dao drugog sina, koji se zvao Sit. Sit se rodio kada je Adam imao 130 godina, i to je bilo nakon što je Avelj ubijen (Post. 5:3). Dakle, moguće je da je Avelj imao oko 100 godina kada ga je Kain ubio.

^ odl. 15 U Postanku 4:26 kaže se da su u vreme Adamovog unuka Enosa ljudi „počeli da prizivaju Jehovino ime“. Po svemu sudeći su to činili s nepoštovanjem, verovatno tako što su nazivali idole Božjim imenom.

^ odl. 17 Ovo božanstvo je takođe bilo poznato po imenu Sin. Iako su stanovnici Ura verovali u mnoge bogove, hramovi i oltari u tom gradu prvenstveno su bili posvećeni ovom bogu.

^ odl. 24 Kada sveti kovčeg više nije bio u šatoru sastanka, Jehova je po svemu sudeći prihvatao i žrtve koje su se prinosile na drugim mestima (1. Sam. 4:3, 11; 7:7-9; 10:8; 11:14, 15; 16:4, 5; 1. Let. 21:26-30).

^ odl. 28 Izgleda da je Jezekilj imao 30 godina kada je počeo da prorokuje 613. pre n. e., što znači da se verovatno rodio oko 643. pre n. e. (Jezek. 1:1). Josija je počeo da vlada 659. pre n. e. a knjiga Zakona, po svemu sudeći originalni primerak, pronađena je oko 18. godine njegove vladavine, to jest oko 642–641. pre n. e.