Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 15. POGLAVLJE

Isus ’postavlja pravdu na zemlji‘

Isus ’postavlja pravdu na zemlji‘

1, 2. Kojom se prilikom Isus razgnevio, i zašto?

ISUS je bio vidno ljut — i to s dobrim razlogom. Možda ti je teško da ga zamisliš kao takvog, jer je bio vrlo blag čovek (Matej 21:5). Naravno, on se i dalje savršeno kontrolisao, jer je njegov gnev bio pravedan. * Ali šta je toliko iznerviralo ovog miroljubivog čoveka? Jedna velika nepravda.

2 Isus je voleo hram u Jerusalimu. To je bilo jedino sveto mesto na celom svetu koje je bilo posvećeno obožavanju njegovog nebeskog Oca. Jevreji iz mnogih zemalja prevaljivali su velike razdaljine da bi tamo vršili obožavanje. Čak su dolazili i bogobojazni neznabošci, koji su ulazili u hramsko dvorište koje je bilo odvojeno za njih. Ali na početku svoje službe, Isus je došao u hram i naišao na užasan prizor. To mesto je više ličilo na pijacu nego na dom za obožavanje! Vrvelo je od trgovaca i menjača novca. Međutim, šta je tu bilo nepravedno? Za te ljude, Božji hram je bio samo jedno mesto na kom treba iskoristiti ljude — čak ih opljačkati. Kako to? (Jovan 2:14).

3, 4. Koje je pohlepno iskorištavanje postojalo u Jehovinom domu, i šta je Isus preduzeo da bi to ispravio?

3 Religiozne vođe su uvele pravilo da se za plaćanje hramskog poreza mogla koristiti samo specifična vrsta novčića. Posetioci su morali da zamene svoj novac kako bi došli do tih novčića. Zato su menjači novca postavili svoje stolove u samom hramu, naplaćujući taksu za svaku  transakciju. Na prodaji životinja se takođe puno zarađivalo. Posetioci koji su želeli da prinesu žrtvu mogli su da kupe životinju od bilo kog trgovca u gradu, ali hramski službenici su lako mogli odbaciti njihove životinje kao nepodesne. Međutim, životinje kupljene u hramu sigurno su se prihvatale. Pošto su ljudi tako bili prepušteni njima na milost i nemilost, trgovci su ponekad određivali preterano visoke cene. * To je bilo gore od neumesne trgovine. To se graničilo s pljačkom!

„Nosite to odavde!“

4 Isus nije mogao trpeti takvu nepravdu. To je bio dom njegovog Oca! Napravio je bič od užadi i isterao goveda i ovce iz hrama. Zatim je krenuo ka menjačima novca i prevrnuo im stolove. Zamisli kako se sav taj novac rasuo po mermernom podu! On je strogo naredio ljudima koji su prodavali golubove: „Nosite to odavde!“ (Jovan 2:15, 16). Izgleda da se niko nije usudio da se suprotstavi ovom hrabrom čoveku.

„Kakav otac, takav sin“

5-7. (a) Kako je Isusovo predljudsko postojanje uticalo na njegov osećaj za pravdu, i šta možemo naučiti kada proučavamo njegov primer? (b) Kako se Hrist borio protiv nepravdi u vezi s Jehovinim suverenitetom i Njegovim imenom?

5 Naravno, trgovci su ponovo došli. Oko tri godine kasnije, Isus se suočio sa istom nepravdom, i ovog puta je citirao lično Jehovine reči u vezi s onima koji su od Njegovog doma napravili „razbojničku pećinu“ (Matej 21:13; Jeremija 7:11). Da, kada je video pohlepno iskorištavanje naroda i skrnavljenje Božjeg hrama, Isus se osećao poput  svog Oca. I to uopšte ne čudi! Isusa je njegov nebeski Otac poučavao bezbroj miliona godina. Kao rezultat toga, on je bio ispunjen Jehovinim osećajem za pravdu. Pokazao se kao živi primer izreke: „Kakav otac, takav sin“. Zato, ako želimo da imamo jasnu predstavu o Jehovinoj osobini pravde, najbolje je da razmišljamo o primeru Isusa Hrista (Jovan 14:9, 10).

6 Jehovin jedinorođeni Sin je bio prisutan kada je Satana nepravedno nazvao Jehovu Boga lažovom i kada je doveo u pitanje pravednost Njegovog vladanja. Kakav klevetnik! Sin je čuo i kada je Satana kasnije tvrdio da Jehovi niko neće služiti nesebično, iz ljubavi. Sigurno je Sin zbog ovih lažnih optužbi osećao bol u svom pravednom srcu. Mora da je bio uzbuđen kada je saznao da će igrati ključnu ulogu u ispravljanju tih stvari! (2. Korinćanima 1:20). Kako će on to uraditi?

7 Kao što smo saznali u 14. poglavlju, Isus Hrist je dao konačni, završni odgovor na Satanino osporavanje besprekornosti Jehovinih stvorenja. Isus je time položio temelj za konačno opravdanje Jehovinog suvereniteta i posvećenje Njegovog imena. Kao Jehovin Zastupnik, Isus će uspostaviti Božju pravdu u celom svemiru (Dela apostolska 5:31). Njegov život na Zemlji je isto tako odražavao Božju pravdu. Jehova je ovako rekao o njemu: „Staviću svoj duh na njega, i on će nacijama jasno pokazati šta je pravda“ (Matej 12:18). Kako je Isus ispunio te reči?

Isus razjašnjava „šta je pravda“

8-10. (a) Kako su usmene tradicije jevrejskih religioznih vođa podsticale na prezir prema nejevrejima i ženama? (b) Na koji su način usmeni zakoni pretvorili Jehovin zakon o sabatu u breme?

8 Isus je voleo Jehovin Zakon i živeo je po njemu. Ali religiozne vođe njegovog vremena su iskrivile i pogrešno  primenjivale taj Zakon. Isus im je rekao: „Teško vama, pismoznalci i fariseji, licemeri... zanemarili ste ono što je u Zakonu važnije, naime pravdu i milosrđe i vernost“ (Matej 23:23). Nesumnjivo, ti učitelji Božjeg Zakona nisu jasno pokazali „šta je pravda“. Umesto toga, zamaglili su Božju pravdu. Kako? Osmotri nekoliko primera.

9 Jehova je uputio svoj narod da se drži odvojeno od paganskih naroda koji su ga okruživali (1. Kraljevima 11:1, 2). Međutim, neke fanatične religiozne vođe su podsticale narod da na sve nejevreje gledaju s prezirom. U Mišni se čak nalazilo ovo pravilo: „Stoka se ne sme ostaviti u gostionicama neznabožaca pošto se sumnja da su bestijalni.“ Takve sveobuhvatne predrasude protiv svih nejevreja bile su nepravedne i potpuno suprotne duhu Mojsijevog zakona (Levitska 19:34). Druga ljudska pravila su ponižavala žene. Usmeni zakon je govorio da žena treba da ide iza, a ne ispred muža. Čovek je bio upozoren da ne razgovara sa ženom na javnom mestu, čak ni sa svojom suprugom. Kao i robovima, ženama nije bilo dozvoljeno da svedoče na sudu. Čak je postojala jedna javna molitva u kojoj su muškarci zahvaljivali Bogu što nisu žene.

10 Religiozne vođe su zatrpale Božji Zakon gomilom ljudskih pravila i odredbi. Recimo, zakon o sabatu je jednostavno zabranjivao rad na sabat, i time je odvajao taj dan za obožavanje, duhovnu okrepu i odmor. Ali fariseji su od tog zakona napravili breme. Oni su dali sebi za pravo da odlučuju šta tačno znači „rad“. Kao rad su okarakterisali 39 različitih aktivnosti, kao što su žetva ili lov. Te kategorije su pokrenule bezbroj pitanja. Ako bi čovek ubio buvu na sabat, da li je lovio? Ako bi kidao klasje žita kako bi jeo dok je u prolazu, da li je žnjeo? Ako bi izlečio nekoga ko je bolestan, da li je radio? Takva pitanja su se osmatrala uz kruta, detaljna pravila.

11, 12. Kako je Isus izrazio svoje protivljenje nebiblijskim tradicijama fariseja?

 11 Kako će Isus u takvoj atmosferi pomoći ljudima da shvate šta je pravda? On je u svojim učenjima i u načinu na koji je živeo zauzeo hrabar stav protiv tih religioznih vođa. Osmotri najpre neka njegova učenja. On je direktno osudio njihova bezbrojna ljudska pravila, govoreći: „Obezvređujete Božju reč svojim predanjem koje ste preneli“ (Marko 7:13).

12 Isus je snažnim rečima poučavao da fariseji nisu bili u pravu u vezi sa zakonom o Sabatu — da su zapravo promašili svrhu tog zakona. On je objasnio da je Mesija „Gospodar sabata“ i da stoga ima svako pravo da leči ljude na sabat (Matej 12:8). Da bi to naglasio, javno je vršio čudesna izlečenja na sabat (Luka 6:7-10). Takva izlečenja su bila predslika izlečenja koja će on izvršavati širom sveta tokom svoje Hiljadugodišnje vladavine. Taj Milenijum će biti najveći Sabat, kada će se celo čovečanstvo najzad odmoriti od vekova rada pod teretom greha i smrti.

13. Koji je zakon uspostavljen kao rezultat Hristove zemaljske službe, i kako se on razlikuje od prethodnog zakona?

13 Isus je jasno pokazao šta je pravda i putem jednog novog zakona, ’Hristovog zakona‘, koji je uspostavljen nakon što je on završio svoju zemaljsku službu (Galatima 6:2). Za razliku od svog prethodnika, Mojsijevog zakona, ovaj novi zakon se dosta zasnivao na načelima, a ne na niz pisanih zapovesti. Međutim, on ima i neke direktne zapovesti. Jednu od njih Isus je nazvao ’nova zapovest‘. Isus je sve svoje učenike poučavao tome da vole jedni druge kao što je on njih voleo (Jovan 13:34, 35). Da, samopožrtvovana ljubav treba da bude oznaka svih koji žive po ’Hristovom zakonu‘.

 Živi primer pravde

14, 15. Kako je Isus pokazao da je svestan granica svog autoriteta, i zašto je to ohrabrujuće?

14 Isus nije samo poučavao o ljubavi. On je živeo po ’Hristovom zakonu‘. Ceo njegov život je bio prožet tim zakonom. Osmotri tri načina na koja je Isus svojim životom jasno pokazao šta je pravda.

15 Kao prvo, Isus je savesno izbegavao da počini neku nepravdu. Možda si primetio da do mnogih nepravdi dolazi kada nesavršeni ljudi postanu arogantni ili kada prekorače ispravne granice svog autoriteta. Isus nije to uradio. Jednom prilikom je Isusu prišao jedan čovek i rekao: „Učitelju, reci mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo.“ Kakav je bio Isusov odgovor? „Čoveče, ko je mene postavio za sudiju ili za delitelja nad vama?“ (Luka 12:13, 14). Nije li ovo zadivljujuće? Isusov intelekt, njegovo prosuđivanje, pa čak i stepen autoriteta koji je dobio od Boga bili su veći nego kod bilo koga drugog na Zemlji; pa ipak, on je odbio da se umeša u tu stvar, pošto nije dobio poseban autoritet za to. Isus je uvek bio skroman u tome, čak i tokom hiljada godina svog predljudskog postojanja (Juda 9). To jasno pokazuje da Isus ponizno prepušta Jehovi da On odredi šta je pravedno.

16, 17. (a) Kako je Isus pokazivao pravdu kada je propovedao dobru vest o Božjem Kraljevstvu? (b) Kako je Isus poučio tome da je istinska pravda propraćena milosrđem?

16 Kao drugo, Isus je pokazivao pravdu u načinu na koji je propovedao dobru vest o Božjem Kraljevstvu. On nije pokazivao nikakvu pristranost. Umesto toga, iskreno je nastojao da dođe do svih ljudi, bili oni bogati ili siromašni. Nasuprot tome, fariseji su odbacili siromašan, običan narod i označili ga prezrivim izrazom amharec, to jest „narod zemlje“. Isus je hrabro ispravio tu nepravdu. Kada je poučavao ljude dobroj vesti — ili kada je u povezanosti  s time jeo s njima, hranio ih, lečio ili ih čak uskrsavao — on je podupirao pravdu Boga koji želi da se dođe do ’svih vrsta ljudi‘ * (1. Timoteju 2:4).

17 Kao treće, Isusov osećaj za pravdu je bio propraćen osećajem milosrđa. On se trudio da pomogne grešnicima (Matej 9:11-13). Spremno je priskakao u pomoć ljudima koji nisu imali moć da se zaštite. Na primer, Isus se nije pridružio religioznim vođama u unapređivanju nepoverenja prema svim neznabošcima. Milosrdno je pomagao nekima od njih i poučavao ih, iako je njegova misija bila prvenstveno među Jevrejima. Pristao je da izvrši čudesno izlečenje za jednog rimskog oficira, rekavši: „Ni kod koga u Izraelu nisam našao tako veliku veru“ (Matej 8:5-13).

18, 19. (a) Na koje je načine Isus unapređivao dostojanstvo žena? (b) Kako nam Isusov primer pomaže da vidimo vezu između hrabrosti i pravde?

18 Slično tome, Isus nije podržavao raširena gledišta o ženama. Umesto toga, hrabro je radio ono što je pravedno. Smatralo se da su Samarićanke nečiste poput neznabožaca. Pa ipak, Isus se nije ustezao da propoveda jednoj Samarićanki na bunaru kod Sihara. U stvari, to je prva žena kojoj je Isus otvoreno kazao da je obećani Mesija (Jovan 4:6, 25, 26). Fariseji su govorili da žene ne treba poučavati Božjem zakonu, ali Isus je ulagao puno vremena i snage u poučavanje žena (Luka 10:38-42). I premda se po tradiciji ženama nije moglo verovati da će dati pouzdano svedočanstvo, Isus je uzvisio nekoliko žena davši im prednost da budu prve osobe koje su ga videle nakon uskrsenja. Čak im je rekao da idu i o ovom najvažnijem događaju  ispričaju njegovim učenicima koji su bili muškarci! (Matej 28:1-10).

19 Da, Isus je jasno pokazao nacijama šta je pravda. On je to u mnogim slučajevima činio uz lični rizik. Isusov primer nam pomaže da vidimo da podupiranje pravde zahteva hrabrost. Na mestu je što je nazvan ’lavom koji je iz Judinog plemena‘ (Otkrivenje 5:5). Seti se da je lav simbol hrabrog iskazivanja pravde. Međutim, Isus će u bliskoj budućnosti ostvariti još veću pravdu. On će u najpotpunijem smislu postaviti ’pravdu na zemlji‘ (Isaija 42:4).

Mesijanski Kralj ’postavlja pravdu na zemlji‘

20, 21. Kako Mesijanski Kralj u naše vreme unapređuje pravdu širom Zemlje i u hrišćanskoj skupštini?

20 Otkad je 1914. godine postao Mesijanski Kralj, Isus unapređuje pravdu na Zemlji. Kako? On radi na ispunjenju svog proročanstva koje se nalazi u Mateju 24:14. Isusovi sledbenici na Zemlji poučavaju ljude iz svih nacija istini o Jehovinom Kraljevstvu. Oni kao i Isus propovedaju na nepristran i pravedan način, gledajući da svakome — mladima ili starima, bogatima ili siromašnima, muškarcima ili ženama — pruže priliku da upoznaju Jehovu, Boga pravde.

21 Isus postavlja pravdu i u hrišćanskoj skupštini, čiji je Poglavar. Kao što je prorečeno, on pruža „darove [u obliku] ljudi“, verne hrišćanske starešine koji predvode u skupštini (Efešanima 4:8-12). Takvi ljudi slede primer Isusa Hrista u postavljanju pravde dok pasu dragoceno Božje stado. Oni uvek imaju na umu da Isus želi da se s njegovim ovcama pravedno postupa — bez obzira na položaj, uticaj ili materijalno stanje.

22. Šta Jehova misli o raširenoj nepravdi u današnjem svetu, i u koju svrhu je postavio svog Sina?

22 Međutim, Isus će u bliskoj budućnosti postaviti pravdu na Zemlji na jedan način bez presedana. Nepravda je  u ovom pokvarenom svetu veoma raširena. Svako dete koje umre od gladi žrtva je neoprostive nepravde, naročito kada pomislimo na novac i vreme koji se troše na proizvodnju oružja i udovoljavanje sebičnim hirovima onih koji teže za zadovoljstvima. Milioni bespotrebnih smrtnih slučajeva svake godine samo su jedan oblik nepravde koja izaziva Jehovin pravedan gnev. Da bi trajno okončao svu nepravdu, On je postavio svog Sina da vodi pravedan rat protiv celog ovog zlog sistema stvari (Otkrivenje 16:14, 16; 19:11-15).

23. Kako će Hrist nakon Armagedona unapređivati pravdu u svu večnost?

23 Međutim, Jehovina pravda zahteva još nešto osim uništenja zlih. On je svog Sina postavio i da bi vladao kao „Knez mira“. Nakon rata od Armagedona, Isusova vladavina će uspostaviti mir na celoj Zemlji, i on će vladati „pravdom“ (Isaija 9:6, 7). Isus će tada uživati u ispravljanju svih nepravdi koje su prouzrokovale toliko bola i patnji u svetu. On će u svu večnost verno podupirati Jehovinu savršenu pravdu. Zato je jako važno da gledamo da sada oponašamo Jehovinu pravdu. Hajde da vidimo kako to možemo činiti.

^ odl. 1 Isus je u ispoljavanju pravednog gneva bio poput Jehove, koji je ’pun gneva‘ na sve što je zlo (Naum 1:2). Na primer, nakon što je svom svojeglavom narodu kazao da su od njegove kuće napravili ’pećinu hajdučku‘, Jehova je rekao: „Gnev moj i jarost se moja na to mesto raspaljuju“ (Jeremija 7:11, 20).

^ odl. 3 Prema Mišni, nekoliko godina kasnije je izbio protest zbog visoke cene po kojoj su se prodavali golubovi u hramu. Cena je odmah spuštena skoro 99 posto! Ko je profitirao iz te unosne trgovine? Neki istoričari ukazuju na to da je hramsku trgovinu držao dom prvosveštenika Ane, što je toj svešteničkoj porodici donosilo ogromno bogatstvo (Jovan 18:13).

^ odl. 16 Fariseji su smatrali da je taj ubogi narod, koji nije poznavao Zakon, bio „proklet“ (Jovan 7:49). Govorili su da čovek ne treba čak ni da poučava takve ljude, niti da posluje s njima, niti da jede s njima, niti da se moli s njima. Dozvoliti ćerki da se uda za nekoga od njih bilo bi gore nego je dati divljim zverima. Smatrali su da takvi neznatni ljudi nemaju pravo na nadu u uskrsenje.