Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 17. POGLAVLJE

’O dubino Božje mudrosti!‘

’O dubino Božje mudrosti!‘

1, 2. Koja je bila Jehovina namera za sedmi dan, i kako je Božja mudrost stavljena na ispit na početku tog dana?

PROPALO JE! Čovečanstvo, kruna šestog dana stvaranja, odjednom se sručilo s visina u ponor. Jehova je rekao da je „sve što je stvorio“, uključujući i ljude, bilo „dobro“ (Postanje 1:31). Ali, Adam i Eva su na samom početku sedmog dana odlučili da slede Satanu koji se pobunio. Potpali su pod greh, nesavršenost i smrt.

2 Možda je izgledalo kao da je Jehovina namera za sedmi dan zauvek osujećena. Trebalo je da i taj dan, poput prethodnih šest, traje hiljade godina. Jehova ga je proglasio svetim, i na kraju tog dana bi cela Zemlja bila pretvorena u raj u kome žive savršeni ljudi (Postanje 1:28; 2:3). Ali nakon te katastrofalne pobune, kako bi to uopšte moglo biti? Šta će Bog učiniti? Bio je to ogroman ispit Jehovine mudrosti — možda i najveći ispit.

3, 4. (a) Zašto je Jehovina reakcija na pobunu u Edenu jedan strahopoštovanja vredan primer njegove mudrosti? (b) Šta ponizno treba da zadržimo na umu dok proučavamo Jehovinu mudrost?

3 Jehova je odmah reagovao. Izrekao je kaznu buntovnicima u Edenu i istovremeno pružio letimičan uvid u nešto čudesno — u svoju nameru da otkloni nevolje koje su oni upravo izazvali (Postanje 3:15). Jehovina dobro promišljena namera obuhvata vreme od Edena, preko svih hiljada godina ljudske istorije, pa sve do daleke budućnosti. Ona je izuzetno jednostavna, a ipak toliko duboka da bi osoba koja čita Bibliju mogla ceo život da je sa zadovoljstvom proučava i da razmišlja o njoj. Osim toga, Jehovina namera će sasvim sigurno uspeti. Jehova će potpuno okončati zlo, greh i smrt. Vratiće verne ljude do savršenstva. Sve će se to desiti pre kraja sedmog  dana, tako da će, uprkos svemu, Jehova na vreme ispuniti svoju nameru za Zemlju i čovečanstvo!

4 Takva mudrost budi osećaj strahopoštovanja, zar ne? Apostol Pavle je bio podstaknut da napiše: ’O dubino Božje mudrosti!‘ (Rimljanima 11:33). Dok budemo proučavali različite aspekte ove Božje osobine, poniznost treba da nas navede da zadržimo na umu jednu vrlo važnu stvar — da mi u najboljem slučaju možemo videti samo obrise Jehovine ogromne mudrosti (Jov 26:14). Hajde najpre da definišemo tu strahopoštovanja vrednu osobinu.

Šta je Jehovina mudrost?

5, 6. Koja nit postoji između znanja i mudrosti, i koliko je obimno Jehovino znanje?

5 Mudrost nije isto što i znanje. U kompjutere se može uneti ogromna količina znanja, ali teško je zamisliti da bi iko rekao da su te mašine mudre. Međutim, znanje i mudrost imaju zajedničku nit (Poslovice 10:14). Na primer, ako ti treba mudar savet o tome kako da se lečiš u slučaju da imaš neku ozbiljnu bolest, da li bi se savetovao s nekim ko samo malo poznaje medicinu ili je nimalo ne poznaje? Teško! Dakle, za pravu mudrost je neophodno tačno poznavanje stvari.

6 Jehova ima beskrajno znanje. Kao ’Kralj večnosti‘, jedino je on oduvek živ (Otkrivenje 15:3). Tokom svih tih nebrojenih vekova, on je svestan svega što se događa. Biblija kaže: „Nema stvarstva skrivenog pred njim, nego je sve golo i otkriveno pred očima onoga kome moramo položiti račun“ (Jevrejima 4:13; Poslovice 15:3). Kao Stvoritelj, Jehova tačno zna šta je stvorio, i on od početka posmatra sve što ljudi rade. On ispituje svačije srce, i ništa mu ne promiče (1. Letopisa 28:9). Budući da nas je stvorio sa slobodnom voljom, drago mu je kada vidi  da donosimo mudre odluke u životu. Kao Onaj koji ’sluša molitve‘, on u svakom trenutku sluša bezbroj molitvi! (Psalam 65:3). Suvišno je reći da Jehova ima savršeno pamćenje.

7, 8. Kako Jehova pokazuje razumevanje, razboritost i mudrost?

7 Jehova ne poseduje samo znanje. On takođe vidi kako su činjenice međusobno povezane i zapaža celokupnu sliku koja je sačinjena od bezbroj detalja. On procenjuje i prosuđuje, razlikujući dobro od lošeg, važno od nevažnog. Štaviše, on gleda ispod površine i prozire sve do srca (1. Samuilova 16:7). Dakle, Jehova ima razumevanje i razboritost, osobine koje nadmašuju znanje. Ali mudrost je nešto još više od toga.

8 Mudrost je primena znanja, razboritosti i razumevanja. U stvari, neke izvorne reči iz Biblije prevedene sa „mudrost“ doslovno znače „uspešan rad“ ili „praktična mudrost“. Dakle, Jehovina mudrost nije samo teoretska. Ona je praktična, i ona deluje. Koristeći svoje veliko znanje i svoje duboko razumevanje, Jehova uvek donosi najbolje moguće odluke i izvršava ih na najbolji mogući način. To je prava mudrost! Jehova pokazuje da je istinita Isusova izjava: „Mudrost opravdavaju njena dela“ (Matej 11:19). Jehovina dela u celom svemiru snažno svedoče o njegovoj mudrosti.

Dokazi Božje mudrosti

9, 10. (a) Koju vrstu mudrosti ispoljava Jehova, i kako ju je on pokazao? (b) Kako ćelija pruža dokaz o Jehovinoj mudrosti?

9 Da li si se ikada divio genijalnosti nekog majstora koji pravi prelepe stvari koje lepo funkcionišu? To je jedna upečatljiva vrsta mudrosti (Izlazak 31:1-3). Sam Jehova je izvor i najveći posednik takve mudrosti. Kralj David je ovako rekao o Jehovi: „Hvalim te što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja“  (Psalam 139:14). Da, što više saznajemo o ljudskom telu, to više imamo strahopoštovanja prema Jehovinoj mudrosti.

10 Da to prikažemo: ti si u početku bio jedna jedina ćelija — jajna ćelija tvoje majke, oplođena spermom tvog oca. Ubrzo je ta ćelija počela da se deli. Ti si, kao krajnji rezultat toga, sastavljen od oko 100 biliona ćelija. One su veoma sićušne. Oko 10 000 ćelija prosečne veličine stalo bi na glavu čiode. Pa ipak, svaka ćelija je zapanjujuće složena tvorevina. Ćelija je daleko komplikovanija od bilo koje mašine ili fabrike koju su napravili ljudi. Naučnici kažu da je ćelija poput nekog grada opasanog zidinama — grada u kojem se kontroliše ko ulazi i ko izlazi, grada s transportnim sistemom, mrežom komunikacija, elektranama, fabrikama, objektima za odlaganje i reciklažu otpada, odbrambenim mehanizmima, pa čak i nekom vrstom centralne uprave u njenom jedru. Osim toga, ćelija može napraviti svoju potpunu kopiju za samo nekoliko sati!

11, 12. (a) Zašto se diferenciraju ćelije u embrionu koji se razvija, i kako je to u skladu sa Psalmom 139:16? (b) Na koje načine ljudski mozak pokazuje da smo ’divno sazdani‘?

11 Naravno, nisu sve ćelije iste. Dok se ćelije embriona i dalje dele, one preuzimaju veoma različite funkcije. Neke će biti nervne ćelije; druge pak koštane, mišićne, krvne ćelije ili ćelije oka. Sva ta raznovrsnost je programirana u „biblioteci“ genetskog plana ćelije, u DNK. Zanimljivo je što je David bio nadahnut da Jehovi kaže sledeće: „Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano“ (Psalam 139:16DK).

12 Neki delovi tela su izuzetno komplikovani. Osmotri, recimo, ljudski mozak. Neki za njega kažu da je najkomplikovanija stvar koja je do sada otkrivena u svemiru. U njemu se nalazi oko 100 milijardi nervnih ćelija — što  je broj koji je otprilike jednak broju zvezda u našoj galaksiji. Svaka od tih ćelija se grana u hiljade veza s drugim ćelijama. Naučnici kažu da u ljudski mozak mogu stati informacije iz svih biblioteka ovoga sveta i da je, u stvari, njegov kapacitet možda i neograničen. Uprkos decenijama proučavanja tog ’divno sazdanog‘ organa, naučnici priznaju da možda nikada neće u potpunosti razumeti kako on funkcioniše.

13, 14. (a) Kako mravi i druga stvorenja pokazuju da su ’instinktivno mudra‘, i šta nas to uči o njihovom Stvoritelju? (b) Zašto bismo mogli reći da su tvorevine kao što je paukova mreža „mudro“ stvorene?

13 Međutim, ljudi su samo jedan primer Jehovine stvaralačke mudrosti. Psalam 104:24 kaže: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga!“ Jehovina mudrost je očigledna u svem stvarstvu koje nas okružuje. Na primer, mrav je ’instinktivno mudar‘ (Poslovice 30:24NW). Kolonije mrava su zaista izvanredno organizovane. Neke kolonije mrava brinu o insektima zvanim lisne vaši, čuvaju ih i dobijaju hranu od njih kao da su im domaće životinje. Drugi mravi rade kao ratari, uzgajajući i obrađujući „useve“ nekih gljivica. Mnoga druga stvorenja su programirana da pomoću instinkta obavljaju izvanredne stvari. Obična muva izvodi akrobacije u letu koje većina savremenih aviona ne može kopirati. Ptice selice se orijentišu pomoću zvezda, pomoću zemljinog magnetnog polja ili pomoću nekog oblika unutrašnje karte. Biolozi godinama proučavaju složeno ponašanje koje je uprogramirano u ta stvorenja. Koliko tek Bog kao Programer mora da je mudar!

14 Naučnici su puno toga naučili iz Jehovine stvaralačke mudrosti. Čak postoji jedna oblast u inženjeringu, zvana bionika, pomoću koje se nastoji da se oponašaju  tvorevine koje se nalaze u prirodi. Na primer, možda si s divljenjem gledao lepotu paukove mreže. Ali inženjer na nju gleda kao na projektantsko čudo. Neka vlakna koja deluju jako slabašno proporcionalno su jača od čelika, čvršća od vlakana u pancirnom prsluku. A koliko su jaka? Zamisli da je paukova mreža uvećana do dimenzija mreže koju koriste ribarski brodovi. Takvom mrežom bi se mogao uhvatiti putnički avion u letu! Da, Jehova je sve te stvari „mudro“ stvorio.

Ko je programirao stvorenja na Zemlji da budu ’instinktivno mudra‘?

Mudrost van Zemlje

15, 16. (a) Koji dokaz o Jehovinoj mudrosti pruža zvezdano nebo? (b) Kako položaj koji Jehova ima kao Vrhovni Zapovednik nad ogromnim brojem anđela govori o mudrosti tog Upravitelja?

15 Jehovina mudrost je očigledna u njegovim delima u celom svemiru. Zvezde, koje smo u izvesnoj meri razmotrili u 5. poglavlju, nisu nasumice rasute po svemiru. Zahvaljujući mudrosti Jehovinih ’nebeskih zakona‘, nebesa su prelepo organizovana u uredne galaksije koje su dalje grupisane u jata, koja na još većem nivou sačinjavaju superjata (Jov 38:33). Nije nikakvo čudo što Jehova ukazuje na nebeska tela kao na „vojsku“! (Isaija 40:26). Međutim, postoji još jedna vojska koja još jasnije demonstrira Jehovinu mudrost.

16 Kao što smo zapazili u 4. poglavlju, Bog nosi titulu „Jehova nad vojskama“ zbog položaja koji ima kao Vrhovni Zapovednik ogromne vojske sačinjene od stotina miliona duhovnih stvorenja. To je dokaz Jehovine moći. Međutim, kako je u to uključena i mudrost? Osmotri sledeće: Jehova i Isus nikada nisu besposleni (Jovan 5:17). Stoga je logično da su i anđeoske sluge  Svevišnjeg uvek zaposlene. I seti se, oni su viši oblik života u odnosu na ljude, inteligentniji su i moćniji (Jevrejima 1:7; 2:7). Pa ipak, Jehova i dalje svim tim anđelima daje da budu zaposleni, da s radošću učestvuju u obavljanju posla — ’izvršavajući reč njegovu‘ i ’čineći volju njegovu‘ — i to milijarde godina (Psalam 103:20, 21). Mudrost tog Upravitelja mora da je strahovita!

Jehova je ’jedini mudar‘

17, 18. Zašto Biblija kaže da je Jehova ’jedini mudar‘, i zašto njegova mudrost treba da nas ispunjava strahopoštovanjem?

17 S obzirom na takve dokaze, da li je uopšte čudno što Biblija uzdiže Jehovinu mudrost? Na primer, ona kaže da je Jehova ’jedini mudar‘ (Rimljanima 16:27). Jedino Jehova poseduje mudrost u apsolutnom smislu. On je izvor sve prave mudrosti (Poslovice 2:6). Eto zašto se Isus, iako je najmudriji od svih Jehovinih stvorenja, nije oslanjao na sopstvenu mudrost, nego je govorio onako kako mu je rekao njegov Otac (Jovan 12:48-50).

18 Zapazi kako se apostol Pavle izrazio o jedinstvenosti Jehovine mudrosti: „O dubino Božjeg bogatstva i mudrosti i spoznanja! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (Rimljanima 11:33). Započinjući ovaj stih uzvikom „O“, Pavle je pokazao snažnu emociju — u ovom slučaju, duboko strahopoštovanje. Grčka reč koju je izabrao za ’dubinu‘ veoma je srodna s rečju za „bezdan“. Dakle, njegove reči stvaraju živu sliku. Kada razmišljamo o Jehovinoj mudrosti, to je kao da gledamo u ogroman ponor bez dna, nešto što je toliko duboko, toliko prostrano da nikada ne bismo mogli da razumemo taj beskraj, a kamoli da ga opišemo ili ucrtamo u mape (Psalam 92:6). Zar nas to ne čini poniznima?

19, 20. (a) Zašto je orao odgovarajući simbol Božje mudrosti? (b) Kako je Jehova pokazao da može zaviriti u budućnost?

 19 Jehova je ’jedini mudar‘ u još jednom smislu — samo on može videti budućnost. Seti se, Jehova koristi dalekovidog orla kao simbol svoje mudrosti. Crni orao može biti težak samo 5 kilograma, ali njegove oči su veće od očiju odraslog čoveka. Orao ima začuđujuće oštar vid, tako da može spaziti sićušnu žrtvu s nekoliko stotina metara udaljenosti, možda čak i s više od jednog kilometra! Sam Jehova je jednom rekao o orlu: ’Nadaleko pogled baca‘ (Jov 39:32). Slično tome i Jehova može vremenski gledati ’nadaleko‘ — u budućnost!

20 Biblija je puna dokaza koji govore u prilog tome. U njoj se nalazi na stotine proročanstava, to jest unapred napisana istorija. Ishod ratova, uspon i pad svetskih sila, pa čak i konkretne ratne strategije vojnih zapovednika, sve je to prorečeno u Bibliji — u nekim slučajevima i stotinama godina unapred (Isaija 44:25–45:4; Danilo 8:2-8, 20-22).

21, 22. (a) Zašto je neosnovano zaključiti kako Jehova unapred vidi sve odluke koje ćeš doneti u životu? Prikaži. (b) Kako znamo da Jehovina mudrost nije hladna niti bezosećajna?

 21 Međutim, da li to znači da je Bog već predvideo koje ćeš odluke doneti u životu? Neki zagovornici doktrine o predodređenosti tvrde da je odgovor potvrdan. Međutim, ta ideja zapravo potkopava poverenje u Jehovinu mudrost, jer bi to značilo da on ne može upravljati svojom sposobnošću da vidi budućnost. Da to prikažemo: kada bi imao neuporedivo lep glas, znači li to da onda ne bi imao drugog izbora nego da stalno pevaš? To je apsurdno! Slično tome, Jehova ima moć da unapred zna budućnost, ali je ne koristi sve vreme. Kada bi to radio, onda bi zadirao u našu slobodnu volju, što je vredan dar koji nam Jehova nikada neće oduzeti (Ponovljeni zakoni 30:19, 20).

22 Što je još gore, ideja o predodređenosti praktično govori da je Jehovina mudrost hladna, bez ljubavi, osećanja ili saosećanja. Ali to sigurno nije tačno! Biblija naučava da je Jehova „mudar u srcu“ (Jov 9:4NW). To ne znači da on ima doslovno srce, već Biblija često koristi taj izraz u povezanosti s nečim što je u samoj osobi, što uključuje njene poticaje i osećanja, kao recimo ljubav. Dakle, Jehovina mudrost se, kao i njegove druge osobine, vodi ljubavlju (1. Jovanova 4:8).

23. Na šta treba da nas podstakne superiornost Jehovine mudrosti?

23 Naravno, Jehovina mudrost je savršeno pouzdana. Ona je toliko iznad naše mudrosti da nas Božja Reč s ljubavlju podstiče: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (Poslovice 3:5, 6). Zato istražujmo Jehovinu mudrost kako bismo se približili našem svemudrom Bogu.