Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 5. POGLAVLJE

Stvaralačka moć — ’stvoritelj neba i zemlje‘

Stvaralačka moć — ’stvoritelj neba i zemlje‘

1, 2. Kako Sunce pokazuje Jehovinu stvaralačku moć?

DA LI si ikada stajao kraj vatre u hladnoj noći? Možda si držao ruke taman toliko od plamena da bi uživao u toploti koja se širi. Ako si se nagnuo previše napred, toplota je postajala nepodnošljiva. Ako si se previše udaljio, uvlačio se hladan noćni vazduh i bilo ti je zima.

2 Postoji jedna „vatra“ koja nas greje preko dana. Ta „vatra“ gori na oko 150 miliona kilometara od nas! * Koliko li je onda Sunce jako, kad s tolike udaljenosti možeš osetiti njegovu vrelinu! Pa ipak, Zemlja kruži oko te strahovite termonuklearne peći baš na pravoj udaljenosti. Kad bi bila preblizu, voda sa Zemlje bi isparila; kad bi bila predaleko, sva njena voda bi se zaledila. U slučaju bilo koje od ove dve krajnosti, naša planeta bi bila beživotna. Osim što je neophodna za život na Zemlji, sunčeva svetlost je čist i delotvoran izvor energije, a o užitku koji pruža da i ne govorimo (Propovednik 11:7).

Jehova je „sunce i mesec postavio“

3. U prilog kojoj važnoj istini svedoči Sunce?

3 Međutim, većina ljudi shvata Sunce kao nešto što je samo po sebi razumljivo, iako im od njega zavisi život. Tako propuštaju ono čemu nas Sunce može naučiti. Biblija kaže o Jehovi: „Ti si i sunce i mesec postavio“ (Psalam 74:16). Da, Sunce donosi čast Jehovi, „stvoritelju neba i zemlje“ (Psalam 19:2; 146:6). Ono je samo jedno od bezbroj nebeskih tela koja nas uče o Jehovinoj ogromnoj  stvaralačkoj moći. Hajde da pobliže ispitamo neke od njih i da potom obratimo pažnju na Zemlju i život kojeg ima svuda na njoj.

„Podignite oči svoje i gledajte“

4, 5. Koliku energiju i veličinu ima Sunce, i koliko je ono u poređenju s drugim zvezdama?

4 Kao što ti je možda poznato, naše Sunce je zvezda. Ona izgleda veća od zvezda koje vidimo noću zato što je u poređenju s njima prilično blizu. Koliku energiju ono ima? Temperatura u jezgru Sunca iznosi oko 15 000 000 stepeni Celzijusa. Kada bi iz jezgra Sunca mogao uzeti zrno veličine glave čiode i staviti ga ovde na Zemlju, ne bi mogao da staneš bliže od 140 kilometara od tog sićušnog izvora toplote! Sunce svake sekunde emituje energiju kao u eksploziji više stotina miliona nuklearnih bombi.

5 Sunce je toliko ogromno da bi u njega moglo stati preko 1 300 000 planeta veličine naše Zemlje. Da li je Sunce neka neuobičajeno velika zvezda? Ne, astronomi je nazivaju  žutim patuljkom. Apostol Pavle je pisao da se ’zvezda razlikuje od zvezde po slavi‘ (1. Korinćanima 15:41). On nije mogao znati koliko su istinite te nadahnute reči. Postoji zvezda koja je toliko velika da kada bi stajala tamo gde stoji Sunce, naša Zemlja bi se našla unutar nje. Jedna druga džinovska zvezda na tom istom mestu prostirala bi se sve do Saturna — iako je ta planeta toliko daleko od Zemlje da svemirskom brodu treba četiri godine da bi stigao do nje, a on putuje preko 40 puta većom brzinom nego metak ispaljen iz pištolja većeg kalibra!

6. Kako Biblija pokazuje da je, gledano iz ljudskog ugla, broj zvezda ogroman?

6 Ono što je još vrednije strahopoštovanja nego što je veličina zvezda jeste njihov broj. U stvari, Biblija ukazuje da  se zvezde praktično ne mogu izbrojati, kao što se ne može izbrojati ni „pesak morski“ (Jeremija 33:22). Ta izjava znači da postoji daleko više zvezda nego što se može videti golim okom. Na kraju krajeva, da je neki biblijski pisac, kao što je Jeremija, pogledao u noćno nebo i probao da izbroji zvezde koje se vide, izbrojao bi svega oko tri hiljade, jer u vedroj noći ljudsko oko može videti toliko zvezda. Taj broj bi se mogao uporediti s brojem zrna peska u jednoj jedinoj šaci. Međutim, broj zvezda je u stvarnosti poražavajuće velik, poput morskog peska. * Ko bi to mogao izbrojati?

„On svakoga [od njih] po imenu zove“

7. (a) Koliko otprilike ima zvezda u našoj galaksiji, u Mlečnom putu, i koliko je velik taj broj? (b) Zašto je značajno to što je astronomima teško da izbroje galaksije, i šta nas to uči o Jehovinoj stvaralačkoj moći?

7 Isaija 40:26 odgovara: „Podignite oči svoje i gledajte! Ko je sve to stvorio? Ko li vojsku vodi njihovu? On svakoga po imenu zove.“ Psalam 147:4 kaže: „[On] izbraja zvezde mnoge.“ Koliki je ’broj zvezda‘? To nije jednostavno pitanje. Astronomi procenjuju da samo u našoj galaksiji, Mlečni put, ima preko 100 milijardi zvezda. * Ali naša galaksija je samo jedna od mnogih galaksija — od kojih mnoge imaju još i više zvezda. A koliko ima galaksija? Neki astronomi procenjuju da ih ima 50 milijardi. Drugi su izračunali da ih možda ima i 125 milijardi. Dakle, čovek ne može da utvrdi ni broj galaksija, a kamoli tačan broj milijardi zvezda koje su u njima. Pa  ipak, Jehova zna taj broj. Štaviše, on svakoj zvezdi daje ime!

8. (a) Kako bi objasnio veličinu galaksije Mlečni put? (b) Pomoću čega Jehova određuje kretanje nebeskih tela?

8 Kada razmišljamo o veličini galaksija, naše strahopoštovanje može samo da raste. Procenjuje se da galaksija Mlečni put ima u prečniku oko 100 000 svetlosnih godina. Zamisli jedan zrak svetlosti koji putuje ogromnom brzinom od 300 000 kilometara u sekundi. Tom zraku bi trebalo 100 000 godina da prođe našu galaksiju! A postoje galaksije koje su mnogo puta veće od naše. Biblija kaže da je Jehova „razapeo“ ta ogromna nebesa kao da su neko obično platno (Psalam 104:2). On takođe određuje i kako će se ta nebeska tela kretati. Od najsitnijih trunki međuzvezdane prašine do moćnih galaksija, sve se kreće prema fizičkim zakonima koje je formulisao i pokrenuo Bog (Jov 38:31-33). Zato su naučnici uporedili precizna kretanja nebeskih tela s koreografijom nekog komlikovanog baleta! Razmisli i o Onome ko je stvorio te stvari. Nisi li ispunjen strahopoštovanjem prema Bogu koji ima tako ogromnu stvaralačku moć?

Onaj koji je „svojom silom zemlju načinio“

9, 10. Kako je Jehovina moć očigledna s obzirom na položaj našeg Sunčevog sistema, Jupitera, Zemlje i Meseca?

9 Jehovina stvaralačka moć je očigledna i po našem domu, Zemlji. On ju je vrlo pažljivo postavio u ovom beskrajnom svemiru. Neki naučnici veruju da su mnoge galaksije negostoljubive za planetu na kojoj ima života, kao što je naša. Veći deo naše galaksije Mlečni put očigledno nije predviđen za život. Centar galaksije je krcat zvezdama. Radijacija je velika, a uobičajeno je i da se zvezde skoro sudaraju. Na rubovima galaksije nedostaju mnogi elementi koji su neophodni za život. Naš Sunčev sistem je na idealnom mestu između takvih krajnosti.

 10 Zemlja ima koristi od jednog udaljenog ali džinovskog zaštitnika — planete Jupiter. Budući da je preko hiljadu puta veći od Zemlje, Jupiter vrši ogroman gravitacioni uticaj. S kojim rezultatima? On privlači ili skreće s putanje objekte koji jure kroz svemir. Naučnici računaju da bi bez Jupitera kiša masivnih projektila koji lete ka Zemlji bila 10 000 puta veća nego sada. Malo bliže, naša planeta je blagoslovljena jednim neobičnim satelitom — Mesecom. On je više od jednog lepog objekta i „noćnog svetla“; Mesec pomaže u tome da Zemlja bude pod konstantnim, stalnim nagibom. Taj nagib omogućuje Zemlji stabilna, predvidiva godišnja doba — što je još jedna važna blagodat za život na njoj.

11. Kako je Zemljina atmosfera oblikovana da služi kao zaštitni omotač?

11 Jehovina stvaralačka moć je očigledna u svakom detalju vezanom za Zemlju. Osmotri atmosferu, koja služi kao zaštitni omotač. Sunce emituje i zdrave i smrtonosne zrake. Kada smrtonosni zraci udare u gornji sloj Zemljine atmosfere, oni prouzrokuju da se obični kiseonik pretvori u ozon. A onda taj ozonski omotač apsorbuje većinu tih zraka. Dakle, naša planeta je stvorena sa sopstvenim suncobranom!

12. Kako atmosferski kružni tok vode govori o Jehovinoj stvaralačkoj moći?

12 To je samo jedan aspekt naše atmosfere, kompleksne mešavine gasova koja je idealno podešena za podržavanje živih stvorenja na Zemljinoj površini ili blizu njene površine. Jedno od čuda u atmosferi jeste kružni tok vode. Sunce svake godine putem isparavanja podigne preko 400 000 kubnih kilometara vode iz okeana i mora na Zemlji. Te vode formiraju oblake, koje atmosferski vetrovi nose posvuda. Ta voda, sada profiltrirana i pročišćena, pada u obliku kiše, snega i leda, ponovo puneći zalihe vode. Baš kao što se i kaže u Propovedniku 1:7: „Sve reke  u more teku, a more nikako da se prepuni; i one i dalje teku kud su tekle.“ Samo je Jehova mogao pokrenuti takav kružni tok.

13. Koji dokaz Stvoriteljeve moći vidimo u vegetaciji i zemlji na našoj planeti?

13 Gde god da vidimo život, mi vidimo dokaze Stvoriteljeve moći. Jehovina stvaralačka moć se može zapaziti od impozantnih sekvoja koje su više od tridesetospratnica do mikroskopskih biljnih životnih oblika kojih su puni okeani i koji obezbeđuju veliki deo kiseonika koji udišemo. Čak je i sama zemlja puna živih stvorenja — crva, gljiva i mikroba, koji zajedno rade na složene načine kojima se potpomaže rast biljaka. Na mestu je što Biblija govori o zemlji kao da ima moć (Postanje 4:12NW).

14. Koja skrivena snaga postoji čak i u sićušnom atomu?

14 Bez sumnje, Jehova je „svojom silom zemlju načinio“ (Jeremija 10:12). Božja moć je očigledna čak i u njegovim najmanjim stvarstvima. Na primer, kad bi se milion atoma stavilo jedan uz drugi, oni ne bi bili deblji od ljudske dlake. I čak i kada bi se atom uvećao sve do veličine jedne trinaestospratnice, njegovo jezgro bi bilo veličine običnog zrnca soli na šestom spratu. Pa ipak, to beskonačno malo jezgro je izvor strahovite snage koja se oslobađa pri nuklearnoj eksploziji!

„Sve što diše“

15. Čemu je Jehova poučio Jova govoreći o raznim divljim životinjama?

15 Još jedan jasan dokaz Jehovine stvaralačke moći leži u velikoj raznovrsnosti faune na Zemlji. U 148. Psalmu se navodi mnogo toga što hvali Jehovu, a 10. stih uključuje ’zveri i svu stoku‘ (DK). Da bi pokazao zašto čovek treba da ima strahopoštovanje pred Stvoriteljem, Jehova je jednom razgovarao s Jovom o životinjama kao što su lav, zebra, divlji bik, behemot (to jest, nilski konj) i  levijatan (izgleda krokodil). S kojim ciljem? Ako se čovek plaši tih moćnih, strašnih i neukrotivih stvorenja, šta tek treba da oseća pred Stvoriteljem? (Jov, poglavlja 38-41).

16. Šta te impresionira kod nekih ptica koje je Jehova stvorio?

16 Psalam 148:10 pominje i „ptice krilate“. Pomisli samo na njihovu raznolikost! Jehova je govorio Jovu o noju, koji se ’smeje konju a i konjaniku‘. Zaista, ova 2,5 metara visoka ptica ne leti, ali zato može da trči 65 kilometara na sat, i da u jednom koraku pređe i po 4,5 metara! (Jov 39:16, 21). S druge strane, albatros većinu svog života provede u vazduhu nad morima. Kao prirodna jedrilica, ova ptica ima raspon krila od oko 3 metra. Ona može satima jedriti a da nijednom ne zamahne krilima. Za razliku od njega, kolibri je sa samo 5 centimetara dužine najmanja ptica na svetu. On svojim krilima može zamahnuti i do 80 puta u sekundi! Kolibri, koji blistaju kao neki krilati dragulji, mogu lebdeti poput helikoptera i čak leteti unazad.

17. Koliko je velik plavi kit, i do kog zaključka jednostavno moramo doći nakon razmišljanja o životinjama koje je Jehova stvorio?

17 Psalam 148:7 kaže da Jehovu hvale čak i „morske aždaje“. Osmotri plavog kita, životinju za koju se često smatra da je najveća od svih životinja koje su ikada živele na ovoj planeti. Ovaj div iz dubina može biti dugačak 30 pa i više metara. Može biti težak kao krdo od 30 odraslih slonova. Samo njegov jezik može biti težak koliko i jedan slon. Srce mu je veliko kao neki manji auto. Ovaj ogromni organ kuca samo 9 puta u minuti — za razliku od srca kolibrija, koje kuca oko 1 200 puta u minuti. Bar jedan krvni sud plavog kita je toliko velik da bi neko dete moglo da puzi kroz njega. Sigurno nas srce pokreće da ponovimo poziv kojim se završava knjiga Psalama: „Sve što diše neka hvali Jehovu!“ (Psalam 150:6).

 Učimo iz Jehovine stvaralačke moći

18, 19. Koliko su raznolika živa stvorenja koja je Jehova stvorio na Zemlji, i čemu nas stvarstvo uči što se tiče njegove suverenosti?

18 Šta učimo iz toga kako Jehova koristi svoju stvaralačku moć? Raznolikost njegovog stvarstva nas ispunjuje strahopoštovanjem. Jedan psalmista je uskliknuo: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova!... Puna je zemlja blaga tvoga!“ (Psalam 104:24). Koliko je to samo tačno! Biolozi su identifikovali preko milion vrsta živih stvorenja na Zemlji; međutim, variraju mišljenja u tome da li postoji 10 miliona, 30 miliona ili još i više. Neki ljudski umetnik može ustanoviti kako njegova kreativnost ponekad presahne. Za razliku od toga, Jehovina kreativnost — njegova moć da osmisli i stvori nove i raznolike stvari — očigledno je neiscrpna.

19 Način na koji Jehova koristi svoju stvaralačku moć uči nas o njegovoj suverenosti. Sama reč „Stvoritelj“ izdvaja Jehovu od bilo čega drugog u svemiru, od svega što je „stvarstvo“. Čak ni Jehovin jedinorođeni Sin, koji je služio kao „majstor“ tokom stvaranja, nikada u Bibliji nije nazvan Stvoritelj (Poslovice 8:30NW; Matej 19:4). Umesto  toga, on je „prvorođenac svega stvarstva“ (Kološanima 1:15). To što Jehova ima položaj kao Stvoritelj daje mu suštinsko pravo da iskazuje isključivu suverenu moć nad celim svemirom (Rimljanima 1:20; Otkrivenje 4:11).

20. U kom smislu je Jehova počinuo od kada je završio stvaranje na Zemlji?

20 Da li je Jehova prestao da iskazuje svoju stvaralačku moć? Pa, Biblija kaže da Jehova, kada je završio sa stvaranjem šestog stvaralačkog dana, „počinu u sedmi dan od svih dela svojih koja učini“ (Postanje 2:2). Apostol Pavle je ukazao da taj sedmi „dan“ traje hiljadama godina, jer je u njegovo vreme još uvek trajao (Jevrejima 4:3-6). Ali da li to što je Jehova ’počinuo‘ znači da je skroz prestao da radi? Ne, Jehova nikada ne prestaje da radi (Jovan 5:17). Zato njegov počinak jednostavno mora da ukazuje na prestanak njegovog rada što se tiče stvaranja fizičkih stvari na Zemlji. Međutim, njegov rad u pogledu izvršenja njegovih namera nastavlja se bez prekida. Takav rad je uključivao nadahnuće Svetog pisma. U njegov rad je uključeno i stvaranje ’novog stvarstva‘, koje će se osmatrati u 19. poglavlju (2. Korinćanima 5:17).

21. Kako će Jehovina stvaralačka moć u svu večnost uticati na verne ljude?

21 Kada Jehovin dan odmora konačno bude priveden kraju, on će za sav svoj posao na Zemlji moći da kaže da je ’dobar‘, kao što je to mogao reći i posle šest stvaralačkih dana (Postanje 1:31). Kako će nakon toga odlučiti da pokazuje svoju neograničenu stvaralačku moć ostaje da se vidi. U svakom slučaju, možemo biti uvereni da ćemo i dalje biti oduševljeni načinom na koji će Jehova koristiti svoju stvaralačku moć. U svu večnost ćemo još više učiti o Jehovi preko njegovog stvarstva (Propovednik 3:11). Što više budemo učili o njemu, to će dublje biti naše strahopoštovanje — i to ćemo se više približiti našem Veličanstvenom Stvoritelju.

^ odl. 2 Da bi sebi predstavio koliko je to daleko, razmisli o sledećem: da bi tu razdaljinu prešao kolima — čak i kada bi se kretao brzinom od 150 kilometara na sat, i to 24 sata dnevno — trebalo bi ti preko sto godina!

^ odl. 6 Neki misle da su antički narodi u biblijskim vremenima sigurno koristili neki primitivan oblik teleskopa. Jer, prema njihovom mišljenju, kako bi drugačije ljudi tog doba mogli znati da je broj zvezda tako ogroman, s ljudskog gledišta neizbrojiv? Takvim neosnovanim razmišljanjima zaboravlja se na Jehovu, Autora Biblije (2. Timoteju 3:16).

^ odl. 7 Osmotri koliko bi ti trebalo samo da izbrojiš 100 milijardi zvezda. Kada bi svake sekunde mogao da nabrojiš po jednu novu zvezdu — i da tako nastaviš 24 sata dnevno — trebala bi ti 3 171 godina!