Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 6. POGLAVLJE

Razorna moć — „Jehova je veliki ratnik“

Razorna moć — „Jehova je veliki ratnik“

1-3. (a) Koja je opasnost pretila Izraelcima od Egipćana? (b) Kako se Jehova borio za svoj narod?

IZRAELCI su bili u klopci — stisnuti između nepristupačnih planinskih litica i mora koje se nije moglo preći. Egipatska vojska, nemilosrdna mašinerija za ubijanje, žestoko ih je gonila, čvrsto rešena da ih pobije. * Međutim, Mojsije je podsticao Božji narod da ne gubi nadu. „Jehova će se boriti za vas“, hrabrio ih je on (Izlazak 14:14).

2 Pa ipak, Mojsije je očigledno prizvao Jehovu, i Bog je odgovorio: „Šta je ta vika?... Digni štap svoj i pruži ruku svoju na more i rascepi ga“ (Izlazak 14:15, 16). Zamisli ono što se zatim događalo. Jehova odmah zapoveda svom anđelu i stub od oblaka prelazi iza Izraelaca, možda se širi kao zid i blokira egipatsku liniju napada (Izlazak 14:19, 20; Psalam 105:39). Mojsije pruža svoju ruku. Pred snažnim vetrom, more se razdvaja. Vode se nekako stvrdnjavaju i stoje uspravno poput zidova, otvarajući put koji je dovoljno širok da njime prođe sav narod! (Izlazak 14:21; 15:8).

3 Budući da je faraon naišao na ovakvo ispoljavanje moći, trebalo bi da naredi povlačenje svojih trupa. Umesto toga, ponosni faraon naređuje napad (Izlazak 14:23). Egipćani u poteri jure ka morskom dnu, ali njihov juriš se uskoro pretvara u pometnju dok im otpadaju točkovi  s kočija. Kada su Izraelci sigurni na drugoj strani, Jehova zapoveda Mojsiju: „Pruži ruku na more, i vratiće se voda na Egipćane, na kola njihova i na konjanike njihove.“ Vodeni zidovi se ruše, prekrivajući faraona i njegove trupe! (Izlazak 14:24-28; Psalam 136:15).

Jehova je kod Crvenog mora pokazao da je „veliki ratnik“

4. (a) Kakvim se Jehova pokazao kod Crvenog mora? (b) Kako bi neki mogli da reaguju na ovaj opis Jehove?

4 Oslobođenje izraelske nacije kod Crvenog mora bio je značajan događaj što se tiče Božjeg postupanja s čovečanstvom. Tu se Jehova pokazao kao „veliki ratnik“ (Izlazak 15:3). Međutim, kako ti reaguješ na ovakvu sliku o Jehovi? Da budemo iskreni, rat je čovečanstvu doneo mnogo bola i patnje. Da li je možda Božja upotreba razorne moći nešto što te odvraća od njega, umesto da te približava njemu?

Božji ratovi naspram ljudskih sukoba

5, 6. (a) Zašto je na mestu što se Bog zove „Jehova nad vojskama“? (b) Kako se Božji ratovi razlikuju od ljudskih ratova?

5 Bogu se skoro trista puta u Hebrejskim spisima i dvaput u Hrišćanskim grčkim spisima daje titula ’Jehova nad vojskama‘ (1. Samuilova 1:11DK). Kao Suvereni Vladar, Jehova komanduje ogromnom vojskom anđeoskih snaga (Isus Navin 5:13-15; 1. Kraljevima 22:19). Razorni potencijal te vojske je strahovit (Isaija 37:36). Nije prijatno kada se razmišlja o uništenju ljudi. Međutim, moramo se setiti da Božji ratovi nisu poput sebičnih ljudskih sukoba. Vojni i politički lideri pokušavaju da pripišu uzvišene poticaje svojoj agresiji. Ali u ljudske ratove su bez izuzetka uključeni pohlepa i sebičnost.

6 Za razliku od toga, Jehova se ne vodi slepim emocijama. U Ponovljenim zakonima 32:4 se kaže: „On je  stena naša! Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit.“ Božja Reč osuđuje neobuzdan bes, okrutnost i nasilje (Postanje 49:7; Psalam 11:5). Dakle, Jehova nikada ne deluje bez razloga. On odmereno koristi svoju razornu moć, i to tek kao poslednje sredstvo. Kao što je i sam rekao preko proroka Jezekilja: „Ono što ja želim je li da bezdušnik umre?, govori Jehova, a ne da se odvrati od puteva svojih i da živi?“ (Jezekilj 18:23).

7, 8. (a) Do kakvog je pogrešnog zaključka došao Jov što se tiče njegovih patnji? (b) Kako je Elijuj ispravio Jovovo razmišljanje u toj stvari? (c) Koju pouku možemo izvući iz onoga što je Jov doživeo?

7 Zašto onda Jehova koristi svoju razornu moć? Pre nego što odgovorimo, mogli bismo se prisetiti pravednog čoveka Jova. Satana je doveo u pitanje da li će Jov — zapravo, svaki čovek — sačuvati svoju besprekornost pod kušnjom. Jehova je odgovorio na taj izazov tako što je dozvolio Satani da ispita Jovovu besprekornost. Kao posledica toga, Jov se razboleo, izgubio je bogatstvo i decu (Jov 1:1–2:8). Ne znajući za sporna pitanja koja su u to bila uključena, Jov je pogrešno zaključio da je njegova patnja bila nepravedna kazna od Boga. Pitao je Boga zašto ga je učinio ’belegom‘ i „neprijateljem“ (Jov 7:20; 13:24).

8 Mladić po imenu Elijuj otkrio je u čemu je bilo pogrešno Jovovo rezonovanje, govoreći: „Misliš li da si pravo rekao: moja je pravda veća od Božije?“ (Jov 35:2DK). Da, nije mudro da mislimo kako znamo bolje od Boga ili da zaključimo kako on nepravedno postupa. „Daleko je od Boga zloća i nepravda od Svemogućega“, rekao je Elijuj. Kasnije je rekao: „Svemoguć je, ne možemo ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muči“ (Jov 34:10; 36:22, 23;  37:23DK). Kad Bog ratuje, možemo biti sigurni da ima dobre razloge za to. S tim na umu, istražimo neke razloge zbog čega Bog mira ponekad uzima ulogu ratnika (1. Korinćanima 14:33).

Zašto je Bog mira prinuđen da ratuje

9. Zašto Bog mira ratuje?

9 Nakon što je hvalio Boga kao ’velikog ratnika‘, Mojsije je rekao: „Ko je kao ti među bogovima; Jehova? Ko je kao ti slavan u svetosti“ (Izlazak 15:11). Slično je napisao i prorok Avakum: „Oči tvoje suviše su čiste da bi zlo gledati mogle; ti ne možeš bezdušnost gledati“ (Avakum 1:13). Iako je Jehova Bog ljubavi, on je i Bog svetosti, pravednosti i pravde. Ponekad ga te osobine pokreću da upotrebi svoju razornu moć (Isaija 59:15-19; Luka 18:7). Dakle, Bog ne narušava svoju svetost kada ratuje. Baš naprotiv, on ratuje zato što je svet (Izlazak 39:30).

10. (a) Kada i kako se prvi put pojavila potreba da Bog vodi rat? (b) Kako će jedino moći da se reši neprijateljstvo koje je prorečeno u Postanju 3:15, i kakvu će korist od toga imati pravedni ljudi?

10 Osmotri situaciju koja se pojavila nakon što su se Adam i Eva kao prvi ljudski par pobunili protiv Boga (Postanje 3:1-6). Da je tolerisao njihovu nepravednost, Jehova bi potkopao sopstveni položaj Suverena svemira. On je kao pravedan Bog bio obavezan da ih osudi na smrt (Rimljanima 6:23). U prvom biblijskom proročanstvu, prorekao je da će vladati neprijateljstvo između njegovih slugu i sledbenika ’zmije‘, Satane (Otkrivenje 12:9; Postanje 3:15). Na kraju će to neprijateljstvo moći da se reši samo tako što će Satana biti satrt (Rimljanima 16:20). Ali ta presuda će dovesti do velikih blagoslova za pravedne ljude, jer će na Zemlji prestati Satanin uticaj i otvoriće se put za raj na celoj planeti (Matej 19:28). Do tada, oni koji budu na Sataninoj  strani predstavljaće stalnu pretnju za fizičko i duhovno dobro Božjeg naroda. Jehova će povremeno morati da interveniše.

Bog deluje da bi uklonio zlo

11. Zašto se Bog osećao obaveznim da prouzrokuje jedan sveopšti potop?

11 Jedan slučaj takve intervencije bio je Potop u Nojevo vreme. U Postanju 6:11, 12 stoji: „Zemlja beše pokvarena pred Bogom, zemlja beše puna nasilja. Bog pogleda na zemlju, i, gle, ona beše pokvarena; jer je svaka put pokvarila bila put svoj na zemlji.“ Da li će Bog dozvoliti da zli iskorene i poslednji trag morala na Zemlji? Ne. Jehova se osećao obaveznim da prouzrokuje jedan sveopšti potop kako bi očistio planetu od onih koji su bili naklonjeni nasilju i nemoralu.

12. (a) Šta je Jehova prorekao u pogledu Avrahamovog ’semena‘? (b) Zašto je trebalo da Amorejci budu istrebljeni?

12 Slično je bilo i s Božjom presudom protiv Hananaca. Jehova je otkrio da će od Avrahama doći „seme“ preko kojeg će se blagosloviti sve porodice na Zemlji. U skladu s tom namerom, Bog je objavio da će Avrahamovom potomstvu biti data hananska zemlja, zemlja u kojoj su živeli ljudi zvani Amorejci. Kako bi Bog mogao da se opravda za prisilno proterivanje tih ljudi iz njihove zemlje? Jehova je prorekao da to proterivanje neće doći još nekih 400 godina — dok ’zloća Amorejaca ne dođe do vrhunca‘ * (Postanje 12:1-3; 13:14, 15; 15:13, 16; 22:18). Tokom tog perioda, Amorejci su sve dublje i dublje tonuli u moralnu iskvarenost. Hanan je postao zemlja idolopoklonstva, krvoprolića i ponižavajućih seksualnih običaja (Izlazak 23:24; 34:12, 13; Brojevi  33:52). Stanovnici te zemlje su čak ubijali decu prinoseći ih na vatru kao žrtve. Da li bi sveti Bog mogao izložiti svoj narod takvoj zloći? Ne! On je rekao: „Cela se je ta zemlja... oskvrnila; kazniću zlodela njena i zemlja će izbljuvati stanovnike svoje“ (Levitska 18:21-25). Međutim, Jehova nije bez razlike poubijao te ljude. Hananci koji su imali ispravan stav, kao što su Rava i Gavaonjani, bili su pošteđeni (Isus Navin 6:25; 9:3-27).

Ratovanje u korist svog imena

13, 14. (a) Zašto je Jehova bio obavezan da posveti svoje ime? (b) Kako je Jehova očistio svoje ime od sramote?

13 Pošto je Jehova svet, sveto je i njegovo ime (Levitska 22:32). Isus je poučio svoje učenike da se mole: „Neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Pobunom u Edenu oskrnavljeno je Božje ime, čime su dovedeni u pitanje Božje dobro ime i njegov način vladanja. Jehova nikada ne bi mogao da oprosti takvu klevetu i pobunu. Bio je obavezan da očisti svoje ime od sramote (Isaija 48:11).

14 Osmotri još jednom Izraelce. Dok su bili robovi u Egiptu, Božje obećanje Avrahamu da će se preko njegovog Semena blagosloviti svi narodi na Zemlji delovalo je isprazno. Ali time što ih je oslobodio i od njih osnovao naciju, Jehova je očistio svoje ime od sramote. Zato se prorok Danilo setio u molitvi: „Jehova, Bože naš, [ti] si izveo narod svoj iz zemlje egipatske rukom krepkom i stekao si sebi ime“ (Danilo 9:15).

15. Zašto je Jehova oslobodio Jevreje iz ropstva u Vavilonu?

15 Zanimljivo je što se Danilo ovako molio u vreme kada je Jevrejima bilo potrebno da Jehova još jednom deluje radi Svog imena. Neposlušni Jevreji su se nalazili u ropstvu, ovog puta u Vavilonu. Njihova prestonica, Jerusalim, ležala je u ruševinama. Danilo je znao  da bi povratak Jevreja u njihovu domovinu uzveličao Jehovino ime. Zato se Danilo molio: „Jehova, oprosti, Jehova, pazi i delaj. Ne časi, radi svoje ljubavi, Bože moj, jer je tvoje ime prizvano na ovaj grad i na tvoj narod“ (Danilo 9:18, 19, kurziv naš).

Ratovanje u korist svog naroda

16. Objasni zašto to što je Jehova zainteresovan za odbranu svog imena ne znači da je hladan i koncentrisan samo na sebe.

16 Da li to što je Jehova zainteresovan za odbranu svog imena znači da je on hladan i koncentrisan samo na sebe? Ne, jer time što deluje u skladu sa svojom svetošću i ljubavlju prema pravdi, on štiti i svoj narod. Osmotri 14. poglavlje Postanja. Tamo čitamo kako su četiri kralja prilikom jednog napada otela Avrahamovog bratanca Lota i njegovu porodicu. Uz Božju pomoć, Avraham je odneo neverovatnu pobedu nad daleko brojnijim snagama! Izveštaj o ovoj pobedi je verovatno bio prvi koji je unesen u ’knjigu o ratovima Jehovinim‘, što je očigledno bila neka knjiga u kojoj su bili zabeleženi i neki vojni okršaji koji nisu zabeleženi u Bibliji (Brojevi 21:14). Tek je trebalo da uslede još mnoge pobede.

17. Šta pokazuje da se Jehova borio za Izraelce nakon što su ušli u hanansku zemlju? Navedi primere.

17 Kratko pre nego što su Izraelci ušli u hanansku zemlju, Mojsije ih je uverio u sledeće: „Jehova, Bog naš, koji ide pred vama, on će biti za vas onako kako vam je učinio u Egiptu“ (Ponovljeni zakoni 1:30; 20:1). Počevši od Mojsijevog naslednika, Isusa Navina, i nastavljajući tokom perioda sudija i vladanja vernih judejskih kraljeva, Jehova se zaista borio za svoj narod, i dao mu mnoge sjajne pobede nad neprijateljima (Isus Navin 10:1-14; Sudije 4:12-17; 2. Samuilova 5:17-21).

18. (a) Zašto možemo biti zahvalni što se Jehova nije promenio? (b) Šta će se desiti kada neprijateljstvo iz Postanja 3:15 dostigne svoj vrhunac?

 18 Jehova se nije promenio; niti se promenila njegova namera da ovu planetu pretvori u raj u kom će vladati mir (Postanje 1:27, 28). Bog i dalje mrzi zlo. U isto vreme, on jako voli svoj narod i uskoro će delovati u njegovu korist (Psalam 11:7). U stvari, očekujemo da se u bliskoj budućnosti neprijateljstvo koje je opisano u Postanju 3:15 preokrene na dramatičan i nasilan način. Da bi posvetio svoje ime i zaštitio svoj narod, Jehova će još jednom postati „veliki ratnik“! (Zaharija 14:3; Otkrivenje 16:14, 16).

19. (a) Objasni zašto možemo biti privučeni Bogu zbog toga što koristi svoju razornu moć. (b) Kako na nas treba da utiče to što je Bog spreman da ratuje za nas?

19 Osmotri jedno poređenje: pretpostavimo da je porodicu nekog čoveka napala neka opasna životinja i da se taj čovek umešao i ubio tu krvoločnu zver. Da li bi očekivao da taj postupak odbije njegovu ženu i decu od njega? Ne, očekivao bi da oni budu dirnuti njegovom nesebičnom ljubavlju prema njima. Slično ni nas ne treba  da odbija Božja upotreba razorne moći. Njegova spremnost da ratuje da bi nas zaštitio treba da poveća našu ljubav prema njemu. Još dublje treba da bude i naše poštovanje njegove bezgranične moći. Zato možemo „vršiti Bogu svetu službu sa strahom pred Bogom i strahopoštovanjem“ (Jevrejima 12:28).

Približi se ’velikom ratniku‘

20. Kako treba da reagujemo kada čitamo biblijske izveštaje o Božjim ratovima koje možda ne razumemo u potpunosti, i zašto?

20 Naravno, Biblija ne objašnjava detaljno svaku Jehovinu odluku u vezi s njegovim ratovima. Ali uvek možemo biti uvereni u sledeće: Jehova nikada ne ispoljava razornu moć na nepravedan, neopravdan ili okrutan način. Često nam za ispravno postavljanje stvari može koristiti osmatranje konteksta biblijskog izveštaja ili nekih propratnih informacija (Poslovice 18:13). Čak i kada ne znamo sve detalje, često nam jednostavno veće saznanje o Jehovi i razmišljanje o njegovim dragocenim osobinama može pomoći da odagnamo bilo koje sumnje koje bi se mogle pojaviti. Kada tako radimo, uviđamo da imamo dovoljno razloga da se uzdamo u našeg Boga, Jehovu (Jov 34:12DK).

21. Iako je ponekad „veliki ratnik“, kakav je Jehova u srcu?

21 Iako je Jehova „veliki ratnik“ kada to zahteva situacija, to ne znači da on u svom srcu voli rat. U Jezekiljevoj viziji nebeske kočije, Jehova je prikazan kako se priprema da ratuje protiv svojih neprijatelja. Pa ipak, Jezekilj je video Boga okruženog dugom — koja je simbol mira (Postanje 9:13; Jezekilj 1:28; Otkrivenje 4:3). Sasvim jasno, Jehova je miran i miroljubiv. „Bog je ljubav“, pisao je apostol Jovan (1. Jovanova 4:8). Sve Jehovine osobine stoje u savršenoj ravnoteži. Zaista je prednost što možemo da se približimo Bogu koji poseduje takvu moć, a ipak je pun ljubavi!

^ odl. 1 Prema jevrejskom istoričaru Josifu, Jevreje je „gonilo 600 kočija sa 50 000 konjanika i velika pešadija od možda i 200 000 vojnika“ (Jewish Antiquities, II, 324 [xv, 3]).

^ odl. 12 Ovde se izraz ’Amorejci‘ očigledno odnosi na sve hananske narode (Ponovljeni zakoni 1:6-8, 19-21, 27; Isus Navin 24:15, 18).