Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 25. POGLAVLJE

’Nežna samilost našeg Boga‘

’Nežna samilost našeg Boga‘

1, 2. (a) Koja je majčina prirodna reakcija na plač njene bebe? (b) Koje je osećanje još jače od majčine samilosti?

U GLUVO doba noći, čuje se bebin plač. Majka se istog trena budi. Ona više nema čvrst san kao nekad — bar ne od kad se beba rodila. Naučila je da prepozna različite vrste plača svoje bebe. Zato uglavnom zna da li njena prinova traži da jede, da se uzme u ruke ili nešto drugo. Ali, bez obzira zašto beba plače, majka se odaziva. Ona jednostavno ne može da se ne obazire na potrebe svog deteta.

2 Samilost koju majka oseća prema svom detetu predstavlja jedno od najnežnijih osećanja za koja ljudi znaju. Međutim, postoji osećanje koje je daleko jače, a to je nežna samilost našeg Boga Jehove. Osmatranje ove divne osobine može nam pomoći da se približimo Jehovi. Zato hajde da osmotrimo šta je samilost i kako je naš Bog pokazuje.

Šta je samilost?

3. Koje je značenje hebrejskog glagola prevedenog sa ’činiti milosrđe‘ i ’smilovati se‘?

3 U Bibliji postoji tesna veza između samilosti i milosrđa. Dosta hebrejskih i grčkih reči prenosi misao o nežnoj samilosti. Osmotri recimo hebrejski glagol raham, koji se često prevodi sa ’činiti milosrđe‘ ili ’smilovati se‘. Jedan priručnik objašnjava da glagol raham „izražava duboko i nežno osećanje samilosti, kakvo recimo može izazvati prizor slabosti ili patnje onih koji su nam dragi ili kojima je potrebna naša pomoć“. Ovaj hebrejski  izraz, koji Jehova primenjuje na sebe, povezan je s rečju za ’matericu‘ i može se opisati kao „majčinska samilost“ * (Izlazak 33:19; Jeremija 33:26).

„Zaboravlja li mati... plod utrobe svoje?“

4, 5. Da bi nam se pomoglo da razumemo Jehovinu samilost, kako se u Bibliji spominju osećanja koja majka ima prema svojoj bebi?

Da bi nam se pomoglo da razumemo Jehovinu samilost, u Bibliji se spominju osećanja koja majka ima prema svojoj bebi. U Isaiji 49:15 čitamo: „Zaboravlja li mati čedo koje je dojila? Ne smiluje li se [raham] na plod utrobe svoje? A kad bi ga i zaboravila neću tebe ja zaboraviti.“ Ovaj dirljiv opis naglašava dubinu Jehovine samilosti prema njegovom narodu. Na koji način?

5 Teško je zamisliti da bi majka zaboravila da podoji svoju bebu i da se pobrine oko nje. Na kraju krajeva, beba je bespomoćna; danonoćno joj je potrebna majčina pažnja i ljubav. Ipak, žalosno je što zapostavljanje od strane majke nije nešto nepoznato, pogotovo u ovim ’kritičnim vremenima‘ koja se odlikuju nedostatkom „prirodne naklonosti“ (2. Timoteju 3:1, 3). Međutim, Jehova kaže: „Neću tebe ja zaboraviti.“ Nežna samilost koju Jehova ima prema svojim slugama apsolutno je pouzdana. Ona je neuporedivo jača od najnežnijeg prirodnog osećanja koje možemo i zamisliti — samilosti koju majka oseća prema svojoj bebi. Uopšte ne čudi što je jedan stručnjak rekao o Isaiji 49:15: „To je jedan od najjačih, ako ne i najjači izraz Božje ljubavi u Starom zavetu.“

6. Na koji su način mnogi nesavršeni ljudi gledali na nežnu samilost, ali u šta nas Jehova uverava?

6 Da li je nežna samilost znak slabosti? Mnogi nesavršeni ljudi imaju takvo gledište. Na primer, rimski filozof  Seneka, koji je bio Isusov savremenik i jedna od vodećih ličnosti u intelektualnim krugovima Rima, poučavao je da je „sažaljenje slabost uma“. Seneka je zastupao stoicizam, filozofiju koja je naglašavala hladnokrvnost koja je lišena osećanja. Mudra osoba može pomoći onima koji su u nevolji, govorio je Seneka, ali ne sme dozvoliti sebi da oseti sažaljenje, jer bi je takvo osećanje lišilo spokoja. Takav egoističan pogled na život nije ostavljao mesta za iskrenu samilost. Međutim, Jehova uopšte nije takav! On nas u svojoj Reči uverava da je „vrlo nežan u naklonosti i milosrdan [doslovno, „samilostan“]“ (Jakov 5:11). Kao što ćemo videti, samilost nije neka slabost, već snažna, vrlo poželjna osobina. Hajde da razmotrimo kako Jehova, poput nekog roditelja ispunjenog ljubavlju, pokazuje tu osobinu.

Kada je Jehova pokazivao samilost jednoj naciji

7, 8. Kako su Izraelci patili u drevnom Egiptu, i kako je Jehova reagovao na njihovu patnju?

7 Jehovina samilost se jasno vidi u načinu na koji je postupao sa izraelskom nacijom. Do kraja 16. veka pre n. e., milioni Izraelaca su postali robovi u Egiptu, gde su bili strahovito tlačeni. Egipćani su im ’zagorčavali život teškim radovima gline i opeka‘ (Izlazak 1:11, 14). U svojoj teskobi, Izraelci su zavapili ka Jehovi za pomoć. Kako je reagovao Bog koji ima nežnu samilost?

8 Jehovino srce je bilo dirnuto. On je rekao: „Video sam nevolju naroda svoga u Egiptu i čuo sam vapaj njegov od zla što mu čine mučitelji njegovi, jer znam muke njegove“ (Izlazak 3:7). Jehova ne bi mogao videti patnju svog naroda niti čuti njihove vapaje da nije imao neka  osećanja prema njima. Kao što smo videli u 24. poglavlju ove knjige, Jehova Bog je saosećajan. A saosećanje — sposobnost da se oseti bol drugih — veoma je blisko samilosti. Međutim, Jehova nije samo osetio patnju svog naroda; on je bio i pokrenut da nešto učini za njih. Isaija 63:9 kaže: „On ih sam ljubavlju svojom i milošću svojom izbavi.“ Jehova je „krepkom rukom“ izbavio Izraelce iz Egipta (Ponovljeni zakoni 4:34). Nakon toga im je čudom dao hranu i doveo ih do plodne zemlje koja je postala njihova.

9, 10. (a) Zašto je Jehova uvek iznova oslobađao Izraelce nakon što su se naselili u Obećanoj zemlji? (b) Od kakvog je tlačenja Jehova oslobodio Izraelce u Jeftajevo vreme, i šta ga je na to navelo?

9 Jehovina samilost se nije zaustavila na tome. Kada su se naselili u Obećanoj zemlji, Izraelci su uvek iznova bili neverni i zbog toga su patili. Ali onda bi se narod opametio i počeo da priziva Jehovu. On ih je uvek iznova izbavljao. Zašto? „Jer je osećao samilost prema svom narodu“ (2. Letopisa 36:15NW; Sudije 2:11-16).

10 Osmotri šta se dogodilo u Jeftajevo vreme. Pošto su se Izraelci okrenuli da služe lažnim bogovima, Jehova je dozvolio da ih Amonci tlače 18 godina. Na kraju su se Izraelci pokajali. Biblija nam kaže: „Oni pobacaše tuđe bogove od sebe i stadoše služiti Jehovi, koji se smilova radi muka sinova Izraelovih“ (Sudije 10:6-16). Čim je narod pokazao iskreno pokajanje, Jehova više nije mogao da gleda kako oni pate. Zato je Bog nežne samilosti ovlastio Jeftaja da oslobodi Izraelce iz ruku njihovih neprijatelja (Sudije 11:30-33).

11. Šta učimo o samilosti iz načina na koji je Jehova postupao sa Izraelcima?

11 Šta učimo o nežnoj samilosti iz Jehovinog postupanja sa izraelskom nacijom? Kao prvo, vidimo da to nije  samo saosećanje zbog nevolja koje ljudi doživljavaju. Seti se primera majke koju samilost pokreće da reaguje na plač svoje bebe. Slično tome, ni Jehova nije gluv na vapaje svog naroda. Njegova nežna samilost ga pokreće da ublaži njihovu patnju. Pored toga, način na koji je Jehova postupao sa Izraelcima uči nas da samilost uopšte nije neka slabost, jer ga je ova nežna osobina pokrenula da preduzme snažne, odlučne akcije u korist svog naroda. Ali, da li Jehova pokazuje samilost samo prema svojim slugama kao grupi?

Jehovina samilost prema pojedincima

12. Kako je Zakon pokazivao da je Jehova samilostan prema pojedincima?

12 U Zakonu koji je Bog dao izraelskoj naciji pokazana je samilost prema pojedincima. Osmotri, recimo, Božju brigu za siromašne. Jehova je znao da su mogle nastati nepredviđene okolnosti zbog kojih bi neki Izraelac zapao u siromaštvo. Kako je trebalo postupati sa siromašnima? Jehova je izričito rekao Izraelcima: „Da ti se ne stvrdne srce tvoje, i ne stisni ruku svoju pred bratom svojim siromahom; podaj mu, i neka srce tvoje ne žali za to; jer će te za to, Jehova, Bog tvoj, blagosloviti u svim delima tvojim, i u svim poslovima tvojim“ (Ponovljeni zakoni 15:7, 10). Jehova je dalje zapovedio da Izraelci ne žanju u potpunosti krajeve svojih njiva, niti da skupljaju ono što ostane na njivi. Takvi pabirci su bili za uboge (Levitska 23:22; Ruta 2:2-7). Kada se narod pridržavao ovakvih obzirnih zakona u korist siromašnih među njima, siromašni Izraelci nisu morali da mole za hranu. Nije li to bio odraz Jehovine nežne samilosti?

13, 14. (a) Kako nas Davidove reči uveravaju da je Jehova duboko zainteresovan za nas kao pojedince? (b) Kako bi se moglo ilustrovati da je Jehova blizu onih koji su ’skrušena srca‘ ili ’slomljena duha‘?

 13 Naš Bog je i danas živo zainteresovan za nas kao pojedince. Možemo biti sigurni da je on duboko svestan bilo koje patnje kroz koju možda prolazimo. Psalmista David je napisao: „Oči Jehovine su nad pravednima, uši njegove čuju jauk njihov. Jehova je kod [„blizu“, DK] onih koji su skromna [„skrušena“, DK] srca, i spasava one koji su smerna [„slomljena“, NW] duha“ (Psalam 34:16, 19). Što se tiče onih koji su opisani ovim rečima, jedan bibličar primećuje: „Oni su skrušena srca i slomljena duha, to jest poniženi su zbog greha, te nemaju samopoštovanja; mali su u sopstvenim očima i ne veruju da išta vrede.“ Takve osobe možda misle da je Jehova daleko i da su suviše beznačajne da bi on brinuo za njih. Ali to nije tačno. Davidove reči nas uveravaju da Jehova nije napustio one koji su ’mali u sopstvenim očima‘. Naš samilosni Bog zna da nam je on u tim trenucima potrebniji nego ikad, a i stvarno je blizu nas.

14 Osmotri jedno iskustvo. Jedna majka iz Sjedinjenih Država hitno je odvela u bolnicu svog dvogodišnjeg sina jer je imao težak oblik difterije grla. Nakon što su pregledali dečaka, doktori su saopštili majci da će morati i tokom noći da ga zadrže u bolnici. Gde je majka provela tu noć? Na stolici u bolničkoj sobi, kraj kreveta svog sina! Njen dečkić je bio bolestan, i jednostavno je morala da bude uz njega. Sigurno možemo još više očekivati od našeg nebeskog Oca punog ljubavi! Na kraju krajeva, stvoreni smo po njegovom obličju (Postanje 1:26). Dirljive reči iz Psalma 34:19 govore nam da kada smo ’skrušena srca‘ ili ’slomljena duha‘, Jehova je, poput roditelja punog ljubavi, „blizu“ — uvek samilostan i spreman da pomogne.

15. Na koje nam načine Jehova pomaže kao pojedincima?

 15 Onda, kako nam Jehova pomaže kao pojedincima? On ne mora obavezno ukloniti uzrok naše patnje. Ali zato je učinio mnogo toga za one koji ga mole za pomoć. Njegova Reč, Biblija, nudi praktične savete koji mogu puno pomoći. Jehova je u skupštini postavio duhovno sposobne nadglednike koji nastoje da odražavaju njegovu samilost kada pomažu suvernicima (Jakov 5:14, 15). Kao ’Onaj koji sluša molitve‘, on daje „svetog duha onima koji ga mole“ (Psalam 65:3; Luka 11:13). Taj duh nam može uliti ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ kako bismo istrajali dok Božje Kraljevstvo ne ukloni sve stresne probleme (2. Korinćanima 4:7). Nismo li zahvalni za sve te pripreme? Zato nemojmo zaboraviti da su to izrazi Jehovine nežne samilosti.

16. Koji je najveći primer Jehovine samilosti, i kako on utiče na nas lično?

16 Naravno, najveći primer Jehovine samilosti predstavlja to što je dao Onog koji mu je najdraži kao otkupnu žrtvu za nas. Bila je to žrtva puna ljubavi s Jehovine strane, i ona je otvorila put za naše spasenje. Seti se, ta otkupnina se primenjuje na nas lično. Zaharija, otac Jovana Krstitelja, s dobrim razlogom je prorekao da će ta priprema veličati ’nežnu samilost našeg Boga‘ (Luka 1:78).

Kada Jehova uskraćuje samilost

17-19. (a) Kako Biblija pokazuje da Jehovina samilost nije bezgranična? (b) Šta je dovelo do toga da Jehovina samilost prema njegovom narodu dođe do krajnjih granica?

17 Da li treba da mislimo da je Jehovina nežna samilost bezgranična? Ne. Biblija jasno pokazuje da Jehova  onima koji se protive njegovim pravednim putevima s pravom uskraćuje samilost (Jevrejima 10:28). Da bi razumeo zašto on tako radi, seti se primera izraelske nacije.

18 Iako je Jehova uvek iznova izbavljao Izraelce od neprijatelja, njegova samilost je na kraju došla svome kraju. Taj tvrdovrati narod je vršio idolopoklonstvo i čak je uneo odvratne idole pravo u Jehovin hram! (Jezekilj 5:11; 8:17, 18). Osim toga, saznajemo još i ovo: „Oni [se] rugahu glasnicima Božjim i ne marahu za reči njegove i smejahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev Jehovin na narod, te ne bi više leka“ (2. Letopisa 36:16). Izraelci su došli do tačke kada više nije postojala nikakva prihvatljiva osnova za samilost i izazvali su Jehovin pravedan gnev. S kojim posledicama?

19 Jehova više nije mogao da oseća samilost prema svom narodu. Objavio je sledeće: „Neću požaliti niti poštedeti, niti ću se smilovati da ih ne potrem“ (Jeremija 13:14). Tako su Jerusalim i njegov hram bili uništeni, a Izraelci odvedeni u ropstvo u Vavilon. Koliko je tragično kada se grešni ljudi toliko pobune da pređu sve granice Božje samilosti! (Jeremijine tužbalice 2:21).

20, 21. (a) Šta će se desiti kada Božja samilost u naše vreme bude došla svome kraju? (b) Koja će Jehovina samilosna priprema biti razmotrena u sledećem poglavlju?

20 Kako je danas? Jehova se ne menja. On je iz samilosti zapovedio svojim Svedocima da propovedaju ’dobru vest o kraljevstvu‘ po celoj nastanjenoj Zemlji (Matej 24:14). Kada ljudi iskrena srca povoljno reaguju, Jehova im pomaže da shvate poruku o Kraljevstvu (Dela apostolska 16:14). Ali to delo neće večito trajati.  Ne bi bilo samilosno ako bi Jehova dozvolio da ovaj zli svet, sa svim svojim nedaćama i patnjama, traje do u nedogled. Kada Njegova samilost bude došla svome kraju, Jehova će izvršiti presudu nad ovim sistemom stvari. Čak će i tada postupati iz samilosti — iz samilosti prema svom ’svetom imenu‘ i prema svojim predanim slugama (Jezekilj 36:20-23). Jehova će zbrisati zlo i uvesti pravedan novi svet. Što se tiče zlih, Jehova objavljuje: „Moje oko neće žaliti, niti ću se smilovati; put njihov obratiću na glavu njihovu“ (Jezekilj 9:10DK).

21 Do tada, Jehova oseća samilost prema ljudima, čak i prema onima koji mogu biti uništeni. Grešni ljudi koji se iskreno pokaju mogu izvući korist iz jedne od Jehovinih najsamilosnijih priprema — opraštanja. U sledećem poglavlju ćemo razmotriti neke divne biblijske ilustracije koje pokazuju da Jehova u potpunosti oprašta.

^ odl. 3 Međutim, zanimljivo je da u Psalmu 103:13 hebrejski glagol raham označava milosrđe, to jest samilost koju pokazuje otac prema svojoj deci.