Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 1. POGLAVLJE

„Gle, to je Bog naš“

„Gle, to je Bog naš“

1, 2. (a) Šta bi ti želeo da pitaš Boga? (b) Šta je Mojsije pitao Boga?

MOŽEŠ li da zamisliš kako razgovaraš s Bogom? I sama pomisao na to uliva strah — obraća ti se Suveren svemira! U početku oklevaš, ali onda uspevaš da nešto kažeš. On sluša, odgovara i čak ti uliva osećaj da možeš slobodno da ga pitaš šta god želiš. Šta bi ga pitao?

2 Jednom se jedan čovek našao upravo u takvoj situaciji. Zvao se Mojsije. Međutim, možda će te iznenaditi šta je on hteo da pita Boga. On nije pitao za sebe, svoju budućnost, pa čak ni za loše stanje u kome se nalazilo čovečanstvo. Umesto toga, pitao je koje je Božje ime. Možda ćeš pomisliti da je to jako čudno, pošto je Mojsije već znao kako se Bog zove. Zato je njegovo pitanje moralo imati dublje značenje. U stvari, to je bilo najznačajnije pitanje koje je Mojsije mogao da postavi. Odgovor se tiče svih nas. On ti može pomoći da preduzmeš jedan jako važan korak u približavanju Bogu. Kako to? Osmotrimo taj značajan razgovor.

3, 4. Kako je došlo do toga da Mojsije razgovara s Bogom, i koja je bila suština tog razgovora?

3 Mojsije je imao 80 godina. Proveo je četiri decenije kao čovek koji je proteran iz svog naroda, iz izraelskog naroda koji je robovao u Egiptu. Jednog dana dok je čuvao stada svog tasta, ugledao je nešto veoma čudno. Jedan trnoviti žbun je goreo, ali nikako nije sagorevao. Jednostavno je neprestano goreo, svetleći na planinskom obronku poput nekog svetionika. Mojsije je prišao da vidi šta je to. Sigurno se jako uplašio kada mu se iz samog plamena obratio neki glas! Preko anđela koji je služio kao posrednik, Bog i Mojsije su dugo razgovarali.  I, kao što ti je možda poznato, Bog je neodlučnom Mojsiju zapovedio da ostavi miran život i da se vrati u Egipat kako bi oslobodio Izraelce iz ropstva (Izlazak 3:1-12).

4 Tada je Mojsije mogao bilo šta da pita Boga. Međutim, zapazi šta je on izabrao da pita: „Ići ću dakle sinovima Izraelovim i reći ću im. Bog otaca vaših posla me k vama. Ali ako me pitaju koje je ime njegovo, šta ću im odgovoriti?“ (Izlazak 3:13).

5, 6. (a) Kojoj nas jednostavnoj, bitnoj istini uči Mojsijevo pitanje? (b) Koja je sramotna stvar učinjena s Božjim imenom? (c) Zašto je toliko značajno što je Bog otkrio svoje ime ljudima?

5 Ovo pitanje nas pre svega uči da Bog ima ime. Tu jednostavnu istinu ne treba tako olako da uzmemo. Međutim, mnogi upravo to rade. Božje ime je uklonjeno iz mnogih prevoda Biblije i zamenjeno titulama kao što su „Gospod“ i „Bog“. To je jedna od najžalosnijih i najsramotnijih stvari koje su učinjene u ime religije. Na kraju krajeva, šta prvo uradiš kad se upoznaješ s nekim? Zar ne pitaš kako se zove? Slično je i sa upoznavanjem Boga. On nije neko bezimeno, daleko biće koje ne možemo upoznati niti razumeti. Iako je nevidljiv, on je osoba i ima ime — Jehova.

6 Osim toga, kada Bog otkriva svoje ime, nazire se nešto izuzetno i oduševljavajuće. On nas poziva da ga upoznamo. On želi da u životu izaberemo nešto najbolje — da mu se približimo. Ali Jehova nam nije samo rekao koje je njegovo ime. On nas je poučio i o osobi koja nosi to ime.

Značenje Božjeg imena

7. (a) Šta očigledno znači Božje ime? (b) Šta je u stvari Mojsije želeo da zna kada je pitao Boga koje je Njegovo ime?

7 Jehova je sam sebi izabrao ime, i to ime koje je puno značenja. Ono očigledno znači „On prouzrokuje da postane“.  On je jedinstven u celom svemiru, budući da je sve stvorio i pazi na to da se njegova volja uvek izvrši. To je misao koja uliva strahopoštovanje. Međutim, da li je njegovo ime vezano samo za njegovu ulogu stvoritelja ili postoji još nešto s tim u vezi? Mojsije je očigledno želeo da sazna nešto više. Božje ime zapravo nije bilo nešto novo. Ljudi su ga već vekovima koristili. U stvari, kada je pitao Boga za ime, Mojsije je pitao o osobi koju predstavlja to ime. Drugim rečima, on je rekao: ’Šta da kažem izraelskom narodu o tebi što će kod njih izgraditi veru u tebe, što će ih uveriti da ćeš ih zaista osloboditi?‘

8, 9. (a) Kako je Jehova odgovorio na Mojsijevo pitanje, i šta je pogrešno u načinu na koji se Njegov odgovor često prevodi? (b) Šta znači izjava „Ja ću postati ono što ću postati“?

8 Jehova je u odgovoru otkrio jednu prelepu odliku svoje ličnosti, nešto što je povezano sa značenjem njegovog imena. On je rekao Mojsiju: „Ja ću postati ono što ću postati“ (Izlazak 3:14NW). Mnogi biblijski prevodi ovde kažu: „Ja sam onaj koji jesam.“ Ali precizniji prevodi pokazuju da Bog nije jednostavno potvrdio da postoji. Umesto toga, on je poučio Mojsija — a time i sve nas — da će on „postati“, to jest odrediti da se dogodi, šta god je potrebno da bi ispunio svoja obećanja. Prevod Dž. B. Roterama precizno prevodi ovaj stih na sledeći način: „Ja ću postati šta god želim.“ Jedan stručnjak za hebrejski jezik kojim je pisana Biblija ovako objašnjava ovu frazu: „Kakva god da je situacija ili potreba... Bog će ’postati‘ rešenje za tu potrebu.“

9 Šta je to značilo za Izraelce? Ma šta da im se isprečilo, ma koliko teška bila neprilika u kojoj bi se našli, Jehova će postati bilo šta što je potrebno da bi ih oslobodio iz ropstva i doveo u Obećanu zemlju. Božje ime je sigurno ulivalo poverenje u Njega. Ono to isto može i danas (Psalam 9:11). Zašto?

10, 11. Kako nas Jehovino ime poziva da razmišljamo o njemu kao o najsvestranijem i najboljem Ocu koji se može zamisliti? Ilustruj to.

 10 Da to ilustrujemo: roditelji znaju koliko moraju biti svestrani i prilagodljivi dok se staraju oko svoje dece. Roditelj tokom jednog jedinog dana možda mora da bude dadilja, kuvar, učitelj, strog vaspitač, sudija i još mnogo toga. Mnogi su preopterećeni tolikim ulogama koje se od njih očekuju. Oni zapažaju da njihova deca imaju potpuno poverenje u njih, da ona nikada ne sumnjaju u to da tata ili mama mogu da ublaže bol, reše sve prepirke, poprave svaku polomljenu igračku i da odgovore na svako pitanje koje smisli njihov bezgranično radoznali um. Neki roditelji se ne osećaju doraslima, a ponekad su i obeshrabreni zbog svojih ograničenja. Osećaju da su očajno neadekvatni za mnoge od tih uloga.

11 Jehova je isto tako brižan roditelj. Međutim, u okviru njegovih sopstvenih savršenih merila, ne postoji ništa što on ne može postati da bi se na najbolji mogući način postarao za svoju zemaljsku decu. Zato nas njegovo ime, Jehova, poziva da razmišljamo o njemu kao o najboljem Ocu koji se može zamisliti (Jakov 1:17). Mojsije i svi drugi verni Izraelci ubrzo su saznali da je Jehova veran svom imenu. Ispunjeni strahopoštovanjem gledali su dok je on činio da postane nepobedivi Vojni zapovednik, Gospodar svih elemenata u prirodi, neuporedivi Zakonodavac, Sudija, Arhitekta, Onaj koji daje hranu i vodu, Onaj koji čuva odeću i obuću — i još mnogo toga.

12. Kako se faraonov stav prema Jehovi razlikovao od Mojsijevog stava?

12 Tako je Bog obznanio svoje ime, otkrio prelepe stvari o sebi kao onom ko nosi to ime i čak dokazao da je ono što kaže o sebi potpuno tačno. Nema sumnje u to  da Bog želi da ga upoznamo. A kako mi reagujemo? Mojsije je želeo da upozna Boga. Ta snažna želja oblikovala je njegov način života i učinila da se on veoma približi svom nebeskom Ocu (Brojevi 12:6-8; Jevrejima 11:27). Nažalost, malo je Mojsijevih savremenika želelo to isto. Kad je Mojsije spomenuo Jehovino ime faraonu, taj ponositi egipatski kralj je odgovorio: „Ko je Jehova?“ (Izlazak 5:2). Faraon nije želeo da sazna nešto više o Jehovi. Umesto toga, on je cinično odbacio izraelskog Boga kao nekoga ko nije važan ili bitan. To gledište je sasvim uobičajeno i danas. Tako za ljude ostaje skrivena jedna od najvažnijih istina — Jehova je Suvereni Gospod.

Suvereni Gospod Jehova

13, 14. (a) Zašto se Jehovi daju mnoge titule u Bibliji, i koje su neke od njih? (Vidi okvir „ Neke od Jehovinih titula“.) (b) Zašto se samo Jehova može nazvati „Suvereni Gospod“?

13 Jehova je toliko svestran, toliko prilagodljiv, da s punim pravom nosi mnoge titule u Pismu. One ne mogu da se mere s njegovim imenom; umesto toga, one nas više uče o tome šta znači njegovo ime. Na primer, on je nazvan ’Suvereni Gospod Jehova‘ (2. Samuilova 7:22NW). Ta uzvišena titula koja se pojavljuje na stotinama mesta u Bibliji govori nam koji položaj zauzima Jehova. Samo on ima pravo da bude Vladar nad celim svemirom. Osmotri zašto.

14 Jedino je Jehova Stvoritelj. Otkrivenje 4:11 kaže: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvorio, i tvojom voljom to postade i stvoreno je.“ Ove veličanstvene reči ne bi mogle da se odnose ni na koga drugog. Sve u svemiru duguje svoje postojanje Jehovi! Nema sumnje, Jehova je dostojan časti, moći i slave koje proističu iz toga što je Suvereni Gospod i Stvoritelj svega.

15. Zašto se Jehova naziva „Kralj večnosti“?

 15 Još jedna titula koja se primenjuje isključivo na Jehovu jeste ’Kralj večnosti‘ (1. Timoteju 1:17; Otkrivenje 15:3). Šta to znači? Teško je da to naš ograničeni um shvati, ali Jehova je večan u oba smera — i u prošlosti i u budućnosti. Psalam 90:2 kaže: „Od iskona i doveka ti si, Bože!“ Dakle, Jehova nikada nije imao početak; on oduvek postoji. On je s pravom nazvan „Starešina dana“ — jer je postojao beskonačno pre nego što je bilo ko i bilo šta nastalo u svemiru! (Danilo 7:9, 13, 22). Ko bi imao osnova da dovede u pitanje njegovo pravo da bude Suvereni Gospod?

16, 17. (a) Zašto ne možemo videti Jehovu, i zašto to ne treba da nas iznenadi? (b) U kom smislu je Jehova stvarniji nego bilo šta što možemo videti ili opipati?

16 Pa ipak, neki dovode u pitanje to pravo, kao što je to uradio i faraon. Problem je delimično u tome što nesavršeni ljudi previše polažu na to šta mogu videti svojim očima. Mi ne možemo videti Suverenog Gospoda. On je duhovno biće, nevidljivo ljudskim očima (Jovan 4:24). Osim toga, ako bi čovek od krvi i mesa stao neposredno pred Jehovu Boga, on to ne bi preživeo. Sam Jehova je rekao Mojsiju: „Lice moje nećeš videti, jer ne može čovek mene videti i ostati živ“ (Izlazak 33:20; Jovan 1:18).

17 To ne treba da nas iznenadi. Mojsije je video samo deo Jehovine slave, očigledno preko jednog anđeoskog predstavnika. Koja je bila posledica toga? Mojsijevo lice se ’svetlilo‘ neko vreme posle toga. Izraelci su se bojali čak da ga pogledaju direktno u lice (Izlazak 33:21-23; 34:5-7, 29, 30). Onda je sigurno da nijedan smrtan čovek ne bi mogao da pogleda lično u Suverenog Gospoda u svoj njegovoj slavi! Da li to znači da je on išta manje stvaran od onoga što možemo videti i opipati? Ne,  mi lako prihvatamo realnost mnogih stvari koje ne vidimo — recimo vetra, radio-talasa i misli. Osim toga, Jehova je trajan, na njega ne utiče vreme, čak ni nebrojene milijarde godina! U tom smislu, on je stvarniji nego bilo šta što možemo opipati ili videti, jer je materijalni svet podložan starenju i propadanju (Matej 6:19). Međutim, da li o njemu treba da razmišljamo samo kao o nekoj apstraktnoj, bezličnoj sili ili o nekom maglovitom Prauzroku? Pogledajmo.

Bog koji poseduje ličnost

18. Koja je vizija bila data Jezekilju, i šta simbolizuju četiri lica ’živih stvorenja‘ koja su blizu Jehove?

18 Iako Boga ne možemo videti, postoje uzbudljivi delovi Biblije koji nam pružaju mogućnost da zavirimo u samo nebo. Jedan primer toga je prvo poglavlje knjige Jezekilja. Jezekilju je bila data vizija Jehovine nebeske organizacije, koju je on video kao jednu ogromnu nebesku kočiju. Naročito je impresivan opis moćnih duhovnih stvorenja koja okružuju Jehovu (Jezekilj 1:4-10). Ta „živa stvorenja“ su blisko povezana s Jehovom, i njihov izgled nam govori nešto važno o Bogu kojem služe. Svako od njih ima po četiri lica — lice bika, lava, orla i čoveka. Ona očigledno simbolizuju četiri istaknute osobine Jehovine ličnosti (Otkrivenje 4:6-8, 10).

19. Koja je osobina predstavljena licem (a) bika? (b) lava? (c) orla? (d) čoveka?

19 Bik često u Bibliji predstavlja moć, i to je odgovarajuće, jer je to izuzetno snažna životinja. S druge strane, lav često predstavlja pravdu, jer je za pravu pravdu potrebna hrabrost, što je osobina po kojoj su lavovi poznati. Orlovi su dobro poznati po svom oštrom vidu, jer vide čak i sitne predmete koji su stotinama metara daleko. Zato bi orlovo lice dobro oslikavalo Božju  dalekovidu mudrost. A čovekovo lice? Pa, čovek, koji je stvoren po Božjem obličju, jedinstven je po svojoj sposobnosti da odražava Božju dominantnu osobinu — ljubav (Postanje 1:26). Te fasete Jehovine ličnosti — moć, pravda, mudrost i ljubav — toliko se često naglašavaju u Pismu da se na njih može ukazivati kao na Božje glavne osobine.

20. Da li treba da brinemo da se Jehovina ličnost možda promenila, i zašto tako odgovaraš?

20 Da li treba da strahujemo da se Bog možda promenio tokom hiljada godina otkako je opisan u Bibliji? Ne, Božja ličnost se ne menja. On nam kaže: „Ja [sam] Jehova, i ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). Umesto da se proizvoljno menja, Jehova se pokazuje kao idealan Otac na taj način što reaguje na svaku situaciju. On pokazuje one strane svoje ličnosti koje najviše odgovaraju datoj situaciji. Od njegove četiri istaknute osobine preovladava ljubav. Njome je prožeto sve što Bog radi. On svoju moć, pravdu i mudrost ispoljava s puno ljubavi. U stvari, Biblija kaže nešto izvanredno u pogledu Boga  i ove osobine. Ona kaže: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Zapazi da ona ne kaže da Bog ima ljubav ili da je Bog pun ljubavi. Umesto toga, ona kaže da je sam Bog ljubav. Ljubav, sama njegova priroda, pokreće ga u svemu što radi.

„Gle, to je Bog naš“

21. Šta ćemo osećati dok budemo sve bolje upoznavali Jehovine osobine?

21 Da li si ikada video kako malo dete pokazuje drugarima na svog oca i zatim s neskrivenom radošću i dikom kaže: „To je moj tata“? Oni koji obožavaju Boga imaju sve razloge da slično osećaju prema Jehovi. Biblija proriče vreme kada će verni ljudi reći: „Gle, to je Bog naš“ (Isaija 25:8, 9). Što budeš dublje razumeo Jehovine osobine, to ćeš više osećati da imaš najboljeg Oca koji se može zamisliti.

22, 23. Kako Biblija prikazuje našeg nebeskog Oca, i kako znamo da on želi da budemo bliski s njim?

22 Taj Otac nije hladan niti dalek — ma kako to neki strogi religionisti i filozofi mislili. Teško da bismo bili privučeni nekom hladnom Bogu, a ni Biblija ne prikazuje tako našeg nebeskog Oca. Nasuprot tome, ona za njega kaže da je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11). On ima i snažna i nežna osećanja. Njemu je „žao u srcu“ kada njegova inteligentna stvorenja krše smernice koje on pruža za njihovo dobro (Postanje 6:6; Psalam 78:41). Ali kada postupamo mudro prema njegovoj Reči, tada mu ’radujemo srce‘ (Poslovice 27:11).

23 Naš Otac želi da budemo bliski s njim. Njegova Reč nas ohrabruje da ga ’nekako napipamo i zaista nađemo, iako, u stvari, on nije daleko ni od jednog od nas‘ (Dela apostolska 17:27). Međutim, kako je moguće da se smrtni ljudi približe Suverenom Gospodu svemira?