„Vreme kad se voli i vreme kad se mrzi“
„Vreme kad se voli i vreme kad se mrzi“
„BOG je ljubav.“ U nekim zemljama ljudi uramljuju te reči i kače ih na zid svog doma. Zaista, to je prelep način da se opiše kakav je Bog — on je sâmo oličenje ljubavi.
Međutim, mnogi ne znaju da su to reči iz Svetog pisma. Apostol Jovan je zapisao: „Ko ne voli, nije upoznao Boga, jer Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). On je takođe pisao o ljubavi koju Bog ima prema čovečanstvu za koje je omogućio otkupninu: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16).
Znajući to, neki možda smatraju da je Bog uvek spreman da pređe preko svega što mi radimo. Način života mnogih ljudi pokazuje da misle da ih Bog neće pozvati na odgovornost bez obzira na to kako se ponašaju. Da li je to zaista tako? Da li on voli sve, i dobre i zle? Da li kod njega postoji „vreme kad se mrzi“?
Božja ljubav nasuprot njegovoj mržnji
Mudri kralj Solomon je rekao: „Sve ima svoje vreme, sve što se čini pod nebesima ima svoje vreme... vreme kad se voli i vreme kad se mrzi“ (Propovednik 3:1, 8). U skladu s tim načelom, premda Bog pokazuje veliku ljubav i dobrotu, postoji i vreme kad on mrzi.
Kao prvo, šta znači „mržnja“ u biblijskom smislu? U jednoj enciklopediji se objašnjava: „U Svetom pismu reč ’mržnja‘ ima nekoliko nijansi značenja. Može označavati snažno neprijateljstvo, trajnu ozlojeđenost koju često prati pakost. Takva mržnja može prerasti u razorno osećanje koje navodi osobu da naudi onome na koga je usmereno.“ To je mržnja koja nam je najpoznatija i čije posledice vidimo po celom svetu. Međutim, u istom delu stoji i sledeće: „’Mržnja‘ se takođe može odnositi na snažno neodobravanje, ali bez namere da se nekome naudi.“
Ovde je reč o tom drugom značenju. To je snažna odbojnost, izrazito gnušanje — a ne zloba, pakost ili želja da se nekome nanese povreda. Da li je moguće da Bog gaji takvu mržnju? Zapazite šta stoji u Poslovicama 6:16-19: „Ima šest stvari koje Jehova mrzi, pa i sedam koje su odvratne duši njegovoj: ohole oči, lažljiv jezik i ruke koje prolivaju nedužnu krv, srce koje smišlja opake spletke, noge koje brzo trče na zlo, lažan svedok koji govori laži i onaj ko izaziva svađu među braćom.“
Kao što vidimo, postoje neki postupci koje Bog mrzi. Pa ipak, to ne znači Postanak 8:21; Rimljanima 5:12). Pisac Poslovica objašnjava to jednim lepim primerom: „Koga Jehova voli, njega ukorava, kao otac sina koji mu je mio“ (Poslovice 3:12). Roditelj možda mrzi postupke koje dete čini iz neposlušnosti, ali i dalje voli svoje dete i učiniće sve kako bi mu putem discipline pomogao da se popravi. Jehova u svojoj ljubavi postupa na sličan način kada ima nade da se grešnik spase.
obavezno da on mrzi i osobu koja ih čini. On uzima u obzir olakšavajuće okolnosti, kao što su slabosti tela, okruženje, nečije detinjstvo i neznanje (Kada je mržnja opravdana
Međutim, šta ako neko sazna Božju volju ali odbija da živi u skladu s njom? Ta osoba ne stiče Božju ljubav već njegovo neodobravanje. Ako namerno čini ono što Jehova mrzi, izaziva njegovu mržnju. Na primer, u Bibliji se kaže: „Jehova ispituje i pravednoga i zloga, a onoga ko voli nasilje, silno mrzi duša njegova“ (Psalam 11:5). Za takvu osobu koja se ne kaje nema oproštenja, kao što apostol Pavle jasno kaže u poslanici Jevrejima: „Ako namerno grešimo nakon što smo dobro upoznali istinu, ne preostaje nam više žrtva za grehe, već strašno očekivanje suda i plameni gnev koji će proždreti protivnike“ (Jevrejima 10:26, 27). Zašto Bog ljubavi zauzima takav stav?
Kada osoba namerno čini ozbiljan greh, zlo može toliko da se ukoreni u njoj da postaje sastavni deo ličnosti. Ona može postati iskvarena i nepopravljiva. Biblija takvu osobu upoređuje sa leopardom koji ne može promeniti svoje šare (Jeremija 13:23). Budući da nema nade da će se pokajati, Biblija kaže da ona čini „večni greh“ za koji nema oproštenja (Marko 3:29).
To se može reći za Adama i Evu, a takođe i Judu Iskariotskog. Pošto su Adam i Eva stvoreni savršeni a Božja zapovest je bila jasna i oboje su je razumeli, očigledno je da su svesno i namerno zgrešili i zato nisu imali nikakvo opravdanje. U rečima koje im je Bog nakon toga uputio nije bilo poziva na pokajanje (Postanak 3:16-24). Juda, koji je za razliku od njih bio nesavršen, bio je vrlo blizak s Božjim Sinom. Ali uprkos tome, postao je izdajnik. Sam Isus je rekao za njega da je ’sin uništenja‘ (Jovan 17:12). Biblija takođe pokazuje da je Đavo okoreli grešnik koji jedino može da očekuje uništenje (1. Jovanova 3:8; Otkrivenje 12:12). Te osobe su na sebe navukle Božju mržnju.
Međutim, ohrabrujuće je znati da nisu svi koji su zgrešili nepopravljivi. Jehova je veoma strpljiv i nije mu drago da kazni one koji greše iz neznanja (Jezekilj 33:11). On ih poziva da se pokaju da bi im bilo oprošteno. Čitamo: „Neka zli ostavi svoj put i nepravednik svoje misli. Neka se vrati Jehovi, koji će mu se smilovati, našem Bogu, jer će mu velikodušno oprostiti“ (Isaija 55:7).
Uravnoteženo gledište o ljubavi i mržnji
Jasno je da po ugledu na Boga pravi hrišćani treba da prepoznaju „vreme kad se voli“ i „vreme kad se mrzi“. Nečije gledište o ljubavi i milosrđu može postati neuravnoteženo zbog sentimentalnosti. Ali reči učenika Jude mogu nam pomoći da zadržimo ravnotežu između milosrđa s jedne strane i mržnje prema grehu s druge. On je rekao: „Budite milosrdni i prema drugima, pazeći na sebe, mrzeći čak i haljinu uprljanu telom“ (Judina 22, 23). Dakle, treba da mrzimo zlo, ali ne i osobu koja čini takva dela.
Hrišćanima se takođe zapoveda da pokazuju ljubav prema neprijateljima tako što im čine dobro. „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“, rekao je Isus (Matej 5:44). Zbog toga Jehovini svedoci uvek iznova objavljuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu svojim bližnjima, iako se neki ne odazivaju na tu poruku (Matej 24:14). Imajući na umu biblijsko gledište, Svedoci na svaku osobu gledaju kao na nekog ko će možda prihvatiti Jehovinu ljubav i milosrđe. Kada se njihov trud da pomognu ljudima ne ceni i kad ih odbijaju ili čak progone, oni slušaju savet apostola Pavla: „Blagosiljajte one koji vas progone — blagosiljajte, a ne proklinjite... Nikome ne vraćajte zlo za zlo“ (Rimljanima 12:14, 17). Oni znaju da će Jehova odlučiti ko zaslužuje njegovu ljubav, a ko mržnju. On je Sudija koji će doneti konačnu odluku kada su u pitanju život i smrt (Jevrejima 10:30).
Zaista, „Bog je ljubav“. Treba da pokažemo da cenimo njegovu ljubav i da se trudimo da saznamo koja je njegova volja i zatim je vršimo. Jehovinim svedocima u vašem kraju biće drago da vam pomognu da iz svoje Biblije saznate šta je Božja volja i kako možete živeti po njoj. Time ćete izbeći Božju mržnju i osetiti njegovu ljubav.
[Istaknuti tekst na 23. strani]
„Ima šest stvari koje Jehova mrzi, pa i sedam koje su odvratne duši njegovoj: ohole oči, lažljiv jezik i ruke koje prolivaju nedužnu krv, srce koje smišlja opake spletke, noge koje brzo trče na zlo, lažan svedok koji govori laži i onaj ko izaziva svađu među braćom“ (POSLOVICE 6:16-19)
[Istaknuti tekst na 24. strani]
„Ako namerno grešimo nakon što smo dobro upoznali istinu, ne preostaje nam više žrtva za grehe, već strašno očekivanje suda“ (JEVREJIMA 10:26, 27)
[Istaknuti tekst na 25. strani]
„Neka zli ostavi svoj put i nepravednik svoje misli. Neka se vrati Jehovi, koji će mu se smilovati... [On] će mu velikodušno oprostiti“ (ISAIJA 55:7)
[Slika na 24. strani]
Roditelj koji voli svoje dete disciplinuje ga s ciljem da mu pomogne
[Slika na 25. strani]
Mnogi zatvorenici su osetili Božju ljubav i milosrđe