Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Poučavaj dete da služi Jehovi — 2. deo

Poučavaj dete da služi Jehovi — 2. deo

„Isus je rastao, napredovao u mudrosti i uživao sve veću naklonost Boga i ljudi“ (LUKA 2:52)

PESME: 41, 89

1, 2. (a) Šta brine neke roditelje čija deca ulaze u tinejdžerske godine? (b) Kako mladi na najbolji način mogu iskoristiti period adolescencije?

ZA RODITELJE koji su Jehovini svedoci nema veće radosti od toga da im se dete krsti. Berenajsi, čije se četvoro dece krstilo pre nego što je napunilo 14 godina, o tim prilikama je rekla: „Preplavile bi nas emocije. Bili smo presrećni što su naša deca želela da služe Jehovi.“ Ona još kaže: „Ali bili smo svesni toga da će se u tinejdžerskim godinama suočiti s mnogim izazovima.“ Ako su tvoja deca tinejdžeri, ili će uskoro biti, jasno ti je zašto je Berenajsi to rekla.

2 Jedan stručnjak za dečju psihologiju je rekao da period adolescencije ume da bude buran i za roditelje i za decu. Ali takođe je dodao: „Adolescencija nije period ’ludosti‘ i ’nezrelosti‘. To je period u kom najviše dolaze do izražaja jake emocije, kada dete formira društveni život i razvija svoju kreativnost.“ Tvoje dete u tinejdžerskim godinama može se još više približiti  Jehovi, postavljati ciljeve i raditi na tome da ih ostvari, kao i donositi lične odluke, na primer da se krsti. To za njega može biti prelep period duhovnog napretka kao što je bio i za Isusa. (Pročitati Luku 2:52.) Koju ulogu ti kao roditelj imaš tokom tih prelomnih godina? Razmišljaj o tome kako je Isus, nakon što je postao zrela osoba, ispoljavao ljubav, poniznost i pronicljivost. Kako ti te osobine mogu pomoći da poučavaš tinejdžera da služi Jehovi?

NEKA TVOJ TINEJDŽER OSETI DA GA VOLIŠ

3. Iz čega se vidi da je Isus bio prijatelj apostolima?

3 Isus je voleo svoje prijatelje i bio im je odan. (Pročitati Jovana 15:15.) U biblijska vremena, nije bilo uobičajeno da gospodar otkriva robovima svoje misli i osećanja. Međutim, Isus svojim vernim apostolima nije bio samo gospodar već i prijatelj. Provodio je vreme s njima, govorio o svojim osećanjima i pažljivo ih slušao dok su mu oni otkrivali svoja (Mar. 6:30-32). Time se razvio blizak odnos između njega i apostola, što ih je pripremilo za odgovornosti koje su stajale pred njima.

4. Kako možeš pokazati da si prijatelj svojoj deci dok si im u isto vreme autoritet? (Videti sliku na početku članka.)

4 „Ne možemo biti vršnjaci svoje dece, ali im možemo biti prijatelji“, kaže Majkl, koji ima dvoje dece. Prijatelji provode vreme zajedno. Razmisli uz molitvu da li možeš napraviti neke promene što se tiče posla i drugih obaveza da bi više vremena provodio sa svojom decom. Prijatelji imaju i zajednička interesovanja. Potrudi se da uživaš u stvarima u kojima uživa tvoje dete — u muzici koju voli, ili u njegovim omiljenim filmovima i sportu. Ilarija iz Italije kaže: „Moji roditelji su se zanimali za muziku koju ja slušam. Tata mi je postao najbolji drug i imala sam slobodu da s njim razgovaram i o osetljivim temama.“ To što si prijatelj svojoj deci i pomažeš im da budu bliska s Jehovom ne narušava tvoj autoritet (Ps. 25:14). Naprotiv, tako pokazuješ da ih voliš i poštuješ, a ujedno si i pristupačniji. Ona će zauzvrat biti spremnija da ti se otvore i kažu šta ih brine.

5. Na šta je Isus podsticao svoje učenike?

5 Isus je želeo da njegovi voljeni učenici i prijatelji osete koliku radost donosi život posvećen služenju Jehovi. Zato im je rekao da budu revni i stvaraju učenike. Zatim ih je s puno ljubavi uverio da će im pomagati da uspeju u tome (Mat. 28:19, 20).

6, 7. Zašto je važno da roditelji pomognu deci da steknu dobre duhovne navike?

6 Nesumnjivo želiš da tvoje dete ostane duhovno jako. Bog ti je dao autoritet da poučavaš i vaspitavaš svoje dete (Ef. 6:4). Zato ispunjavaj svoju odgovornost da kod deteta izgradiš navike koje će mu pomoći da razvije i sačuva duhovnost. Razmisli o sledećem: Želiš da tvoje dete ide u školu jer je obrazovanje važno i nadaš se da ćeš mu usaditi ljubav prema učenju. Roditelji koji vole svoju decu isto tako žele da ona usvajaju „[Jehovin] način razmišljanja“ putem hrišćanskih sastanaka, kongresa i porodičnog proučavanja. Pošto je obrazovanje koje dolazi od Boga veoma važno, trudiš se da usadiš u svoje dete ljubav prema sticanju znanja o Jehovi  i cenjenje prema mudrosti (Posl. 24:14). Kao što je Isus pomagao svojim učenicima, i ti želiš da tvoja deca budu uspešna u službi. Zato im pomažeš da zavole da poučavaju druge Božjoj Reči i da redovno idu u službu.

7 Kako dobre duhovne navike koriste tinejdžeru? Erin, koja živi u Južnoafričkoj Republici iskreno kaže: „Kad smo bili mali, često smo negodovali i razvlačili se kada je trebalo da imamo porodično proučavanje ili idemo na sastanak i u službu. Ponekad smo namerno ometali porodično proučavanje da bismo se izvukli. Ali naši roditelji nisu popuštali.“ Ona dodaje: „Takvo poučavanje je kod mene razvilo istrajnost. Ako danas nešto poremeti moju rutinu, nastojim da joj se što pre vratim. Mislim da ne bih stekla dobre duhovne navike da naši roditelji nisu bili tako dosledni kada su nas vaspitavali. Da su bili popustljivi, mislim da bih i danas olako gledala na sastanke i druge hrišćanske aktivnosti.“

BUDI PRIMER U PONIZNOSTI

8. (a) Iz čega se vidi da je Isus bio ponizan? (b) Kako se Isusova poniznost odrazila na njegove učenike?

8 Iako je Isus bio savršen, ponizno je priznao da ne može baš sve i da mu je potrebna Jehovina pomoć. (Pročitati Jovana 5:19.) Da li su ga zbog toga učenici manje poštovali? Naprotiv! Što se on više oslanjao na Jehovu, to su više poverenja oni imali u njega. Kasnije su i sami postali ponizni poput Isusa (Dela 3:12, 13, 16).

9. Kako će na tvoje dete uticati tvoja poniznost i skromnost?

9 I mi imamo granice, a za razliku od Isusa još smo i nesavršeni i često grešimo. Budi skroman, to jest svestan svojih granica i priznaj kada pogrešiš (1. Jov. 1:8). Primera radi, koga bi više poštovao? Šefa koji priznaje kad pogreši ili onoga ko se nikada ne izvini? Kada tvoj tinejdžer vidi da se izviniš kada pogrešiš, najverovatnije će te više poštovati. Tako će naučiti da i sam priznaje svoje greške. „Izvinjavali smo se za svoje propuste i zato su naša deca imala slobodu da nam se otvore kada su imala problem“, kaže Rouzmeri, majka troje dece koja su sada već odrasli ljudi. „Bili smo svesni svojih granica, pa smo decu poučavali gde mogu naći najbolja rešenja za svoje probleme. Kada im je bila potrebna pomoć, uvek bismo ih uputili na biblijsku literaturu, i zajedno bismo se molili.“

10. Kako je Isus pokazao poniznost kada je davao zapovesti svojim sledbenicima?

10 Isus je imao autoritet da zapoveda svojim sledbenicima šta da rade. Međutim, on je takođe uvek ponizno objašnjavao zašto je dobro da to rade. Primera radi, nije ih samo podstakao da najpre traže Kraljevstvo i Božju pravednost, već je rekao: „Sve će vam se ovo dodati.“ Nakon što je rekao: „Ne sudite“, Isus je objasnio i zašto: „Jer kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi“ (Mat. 6:31 – 7:2).

11. Zašto je uglavnom dobro da obrazložiš deci pravilo ili odluku koju si doneo?

11 Kad god je to na mestu, objasni zbog čega si postavio određeno pravilo ili doneo neku odluku. Kada tinejdžer shvati kako razmišljaš o nekoj stvari, spremnije će te poslušati. „Ako obrazložiš svoje postupke, steći ćeš njegovo poverenje jer će videti da si svoje odluke doneo promišljeno a ne hirovito  i samovoljno“, kaže Bari, koji je podigao četvoro dece. Ne zaboravi da tinejdžer više nije malo dete i da sada već razmišlja svojom glavom (Rimlj. 12:1). Bari kaže: „Tinejdžeri moraju da nauče da donose odluke i da se pri tom vode razumom a ne emocijama“ (Ps. 119:34). Kada ponizno pružaš razloge za svoje odluke, tvoje dete će osetiti da ga poštuješ i priznaješ da ono odrasta.

PRONIKNI U SRCE I UM

12. Kako je Isus zahvaljujući pronicljivosti pomogao Petru?

12 Isus je bio pronicljiv i uviđao je gde je njegovim učenicima bila potrebna pomoć. Na primer, kada je rekao da će biti ubijen, apostol Petar ga je s najboljom namerom savetovao da bude dobar prema sebi. Međutim, Isus je uvideo da Petrove reči otkrivaju da se vodi pogrešnim razmišljanjem. Da bi pomogao njemu i drugima, Isus je otvoreno rekao koliko je opasno štedeti se u službi za Jehovu i kako će samopožrtvovane osobe biti nagrađene (Mat. 16:21-27). Petar je naučio lekciju (1. Petr. 2:20, 21).

13, 14. (a) Kako možeš prepoznati da je vera tvog deteta oslabila? (b) Kako možeš pomoći svom detetu?

13 Moli se Jehovi za razboritost kako bi proniknuo u srce i um svog deteta i znao kako da mu pomogneš (Ps. 32:8). Primera radi, šta ti može otkriti da je vera tvog tinejdžera oslabila? Možda nije radostan kao pre, kritično govori o suvernicima ili je tajnovit. Nemoj prebrzo zaključiti da vodi dvostruki život i da je počinio ozbiljan greh. * Ali nemoj ni ignorisati te znake i pretpostaviti da je to samo prolazna faza.

Stvaraj prilike u kojima tvoje dete može da se zbliži sa suvernicima (Videti 14. odlomak)

14 Poput Isusa, postavljaj svom detetu pitanja, ali radi to blago i s poštovanjem. Primera radi, ako bi prebrzo izvlačio vedro iz bunara, nešto vode bi se prosulo. Slično tome, ako si nestrpljiv u razgovoru s detetom, izgubićeš  dragocenu priliku da saznaš njegove misli i namere. (Pročitati Poslovice 20:5.) Ranije citirana Ilarija kaže: „U tinejdžerskim godinama sam bila rastrzana između istine i društva u školi. Ta unutrašnja borba je uticala na moje raspoloženje i mojim roditeljima to nije promaklo. Jedne večeri su spomenuli da su primetili kako sam tužna i pitali me šta me muči. Briznula sam u plač, ispričala sve što mi je na srcu i zamolila ih da mi pomognu. Zagrlili su me, rekli da me razumeju i obećali da će mi pomoći.“ Ilarijini roditelji su odmah nešto preduzeli kako bi joj pomogli da stekne nove, prave prijatelje među suvernicima.

15. Navedi primer koji pokazuje da je Isus bio pronicljiv.

15 Isus je pokazao pronicljivost i time što je tražio dobro u drugima. Primera radi, kada je Natanailo čuo da je Isus iz Nazareta, rekao je: „Može li išta dobro doći iz Nazareta?“ (Jov. 1:46). Šta bi ti samo na osnovu ove izjave zaključio o Natanailu? Da je kritičan? Maloveran? Da ima predrasude? Isus je bio pronicljiv i usredsredio se na Natanailove dobre strane. Rekao je za njega: „Evo pravog Izraelca, u kome nema prevare“ (Jov. 1:47). Isus je mogao da čita srca i koristio je tu sposobnost da bi tražio dobro u drugima.

16. Kako možeš pomoći svom detetu da razvija dobre osobine?

16 Istina je da ne možeš čitati srca, ali uz Božju pomoć možeš proniknuti u srce i um svog deteta. Da li ćeš tu sposobnost iskoristiti da bi tražio dobro u svom tinejdžeru? Niko ne želi da se oseća kao promašaj. Zato ni u mislima ni naglas nikada nemoj okarakterisati svog sina ili ćerku kao „buntovnika“ ili „problematično dete“. Čak i ako te razočara, stavi mu do znanja da vidiš njegov potencijal i iskrenu želju da postupa ispravno. Zapažaj svaku promenu i znak napretka i pohvali ga. Kad god je moguće, poveri mu veće odgovornosti. Tada će do izražaja doći njegove dobre osobine. Isus je to činio sa svojim učenicima. Oko godinu i po dana nakon što je upoznao Natanaila (koga su još zvali i Vartolomej), Isus ga je izabrao za apostola, i Natanailo je opravdao njegovo poverenje (Luka 6:13, 14; Dela 1:13, 14). Ako pohvaljuješ i hrabriš svog tinejdžera, on se neće osećati kao neko ko nikad nije dovoljno dobar, već kao sposoban hrišćanin kog će Jehova koristiti.

POUČAVANJE KOJE DONOSI NEIZMERNU RADOST

17, 18. Kakva te nagrada čeka ako se istrajno trudiš da pomogneš svom tinejdžeru?

17 Dok odgajaš decu, možda se ponekad osećaš kao apostol Pavle, koji je mnogima postao otac u duhovnom smislu. Pošto je veoma voleo svoju duhovnu decu u Korintu, brinuo je za njih i osećao teskobu u srcu (2. Kor. 2:4; 1. Kor. 4:15). Viktor, koji ima dva odrasla sina i ćerku, kaže: „Nije bilo lako kada su bili u tinejdžerskim godinama. Pa ipak, bilo je više lepih nego ružnih trenutaka. Zahvaljujući Jehovi, bili smo prijatelji s našom decom.“

18 Svesrdno se trudi da poučavaš svoju decu da služe Jehovi. Tako ćeš pokazati da ih voliš. Zamisli koliko ćeš radosti doživeti ako tvoja deca odluče da služe Bogu i „žive po istini“! (3. Jov. 4).

^ odl. 13 Roditeljima može biti od pomoći knjiga Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, 1. tom, str. 317 i 2. tom, str. 136-141.