Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Srećni ste ako tako i činite“

„Srećni ste ako tako i činite“

Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo (JOV. 4:34)

PESME: 80, 35

1. Kako sebičnost karakteristična za ovaj svet može uticati na nas?

ZAŠTO nam je ponekad teško da primenimo ono što smo naučili iz Božje Reči? Između ostalog, zato što čovek mora da bude ponizan da bi činio dobro. Ali u ovim „poslednjim danima“ nije lako biti ponizan jer su ljudi oko nas „sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi“ i „neobuzdani“ (2. Tim. 3:1-3). Kao Božje sluge mi znamo da takvo ponašanje nije u redu, ali nam je možda krivo kad vidimo da ljudi koji tako postupaju dobro prolaze (Ps. 37:1; 73:3). Možda se pitamo: „Da li uopšte ima smisla stavljati dobrobit drugih ispred sopstvene? Da li će me drugi manje poštovati ako se ponašam ’kao manji‘?“ (Luka 9:48). Ako bismo pod uticajem sveta postali sebični, narušili bismo dobre odnose s braćom u skupštini i teško bismo se uklopili u sliku pravog hrišćanina. Zato je dobro da duboko razmišljamo  o osobama koje su bile ponizne i da se trudimo da postupamo poput njih.

2. Šta možemo naučiti od Božjih vernih slugu iz prošlosti?

2 Ukoliko želimo da nam verne Božje sluge budu uzori, moramo se pozabaviti njihovim životom i videti kako su uspeli da postanu Jehovini prijatelji. Čime su mu ugodili? Šta im je dalo snage da vrše njegovu volju? Takvo analiziranje biblijskih ličnosti pomoći će nam da ojačamo svoju veru.

DUHOVNA HRANA — VIŠE OD INFORMACIJA

3, 4. (a) Kako nas Jehova poučava? (b) Zašto možemo reći da duhovna ishrana uključuje više od primanja informacija?

3 Jehova nam pruža mnogo dobrih saveta i pouka putem Biblije, naših publikacija i veb-sajtova, naše televizije, sastanaka i kongresa. Ali prema Isusovim rečima zabeleženim u Jovanu 4:34, duhovna ishrana uključuje više od primanja informacija. Isus je rekao: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo.“

4 U kom smislu je Isusu vršenje Božje volje bilo poput hrane? Kao što dobra i kvalitetna hrana koristi našem telu, tako i vršenje Božje volje jača našu veru. Na primer, da li ti se desilo da preko volje odeš na sastanak za službu propovedanja ali da se posle vratiš iz službe srećan i zadovoljan?

5. Kako nam mudrost koristi?

5 Da bismo bili mudri, znanje koje nam Jehova pruža moramo primeniti u praksi (Jak. 3:13). Taj trud se i te kako isplati. Biblija o mudrosti kaže: „Ništa od onoga što ti je drago ne može se izjednačiti s njom [...] Ona je drvo života onima koji je prihvate, i srećnima će se zvati oni koji se nje čvrsto drže“ (Posl. 3:13-18). Isus je svojim učenicima rekao: „Ako to znate, srećni ste ako tako i činite“ (Jov. 13:17). Dakle, njihova sreća je zavisila od toga da li će činiti ono što im je zapovedio. Takva poslušnost nije bila samo trenutna, usled naleta emocija, već je postala sastavni deo njihovog života.

6. Zašto moramo nastaviti da primenjujemo ono što smo naučili?

6 Danas je isto tako važno da budemo istrajni u primenjivanju onoga što smo naučili. Na primer, jedan majstor ima alat, materijal i znanje. Ali to mu ništa ne znači ako ne koristi ono što poseduje. Možda iza sebe ima godine iskustva u tom poslu, ali da bi ostao dobar majstor mora nastaviti da primenjuje stečeno znanje. Slično tome, verovatno smo bili srećni kada smo počeli da primenjujemo ono što smo naučili iz Biblije. Ali da bismo zauvek bili srećni, moramo nastaviti da svakog dana sprovodimo u delo ono čemu nas Jehova poučava.

7. Šta treba da radimo da bismo bili mudri?

7 Razmotrimo sada neke situacije u kojima naša poniznost može biti na ispitu i pogledajmo kako su se neke verne Božje sluge u prošlosti postavile u sličnim situacijama. Međutim, nije dovoljno da samo analiziramo njihov primer. Treba da razmislimo kako da ono što smo od njih naučili primenimo u svom životu i da to učinimo bez oklevanja.

 SMATRAJMO DRUGE SEBI RAVNIMA

8, 9. Šta nam događaj iz Dela apostolskih 14:8-15 otkriva o Pavlovoj poniznosti? (Videti sliku na početku članka.)

8 Božja volja je „da se sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:4). Kako ti gledaš na one koji još nisu čuli za istinu? Apostol Pavle je u sinagogama propovedao Jevrejima koji su već nešto znali o Bogu. Ali propovedao je i ljudima koji su obožavali lažne bogove. Reakcija tih ljudi bila je ispit za njegovu poniznost.

9 Kada je apostol Pavle bio na svom prvom misionarskom putovanju, stanovnici Listre su pomislili da su on i Varnava otelotvorenje njihovih bogova, Zevsa i Hermesa. Da li su Pavle i Varnava time bili polaskani? Da li su smatrali da je to lepa promena u odnosu na progonstvo koje su doživeli u prethodna dva grada gde su propovedali? Da li su mislili da bi im takva slava mogla doneti više uspeha u službi? Nikako! Oni su odmah razderali svoje haljine u znak neslaganja, utrčali među narod i povikali: „Zašto to radite? I mi smo samo ljudi, kao i vi!“ (Dela 14:8-15).

10. U kom smislu su Pavle i Varnava smatrali da su poput ljudi iz Listre?

10 Kada su Pavle i Varnava stanovnicima Listre za sebe rekli da su samo ljudi kao i oni, mislili su na to da su nesavršeni kao i oni, a ne da poput njih obožavaju lažne bogove. Ali zar njih dvojica nisu bili misionari i to na posebnom zadatku? (Dela 13:2). Zar nisu bili pomazani svetim duhom i zar se nisu nadali uzvišenom položaju na nebu? Jesu, ali nisu smatrali da su zbog toga bolji od drugih već su shvatili da bi i ti ljudi mogli sve to imati ukoliko prihvate dobru vest.

11. Kako u službi propovedanja možemo biti ponizni poput Pavla?

11 Kako možemo biti ponizni poput Pavla? Kao prvo, moramo se odupirati iskušenju da očekujemo ili prihvatamo da nam se drugi dive zbog onoga što postižemo uz Jehovinu pomoć. Svako od nas bi mogao da se pita: „Kako gledam na ljude kojima propovedam? Da li možda nesvesno gajim uobičajene predrasude prema nekoj grupi ljudi?“ Jehovini svedoci širom sveta nastoje da utvrde kojim sve jezicima govore ljudi na njihovom području jer žele da dobru vest prenesu što većem broju ljudi na njihovom maternjem jeziku. To ponekad iziskuje učenje nekog stranog jezika i prilagođavanje kulturi ljudi koji su često na margini društva. Ali Svedoci ne misle da su bolji od onih kojima propovedaju. Trude se da razumeju svakog pojedinca kako bi s porukom o Kraljevstvu doprli do njegovog srca.

MOLIMO SE ZA DRUGE

12. Kako je Epafras pokazao nesebičnu ljubav prema svojoj braći?

12 Još jedan način da pokažemo poniznost jeste da se molimo za našu braću i sestre, koji imaju „dragocenu veru kao i mi“ (2. Petr. 1:1). Epafras je upravo to činio. On se u Bibliji spominje na samo tri mesta i to u poslanicama apostola Pavla. Dok je bio u kućnom pritvoru u Rimu, apostol Pavle je u poslanici upućenoj hrišćanima u Kolosima o Epafrasu napisao: „On se uvek bori za vas u svojim molitvama“ (Kol. 4:12). Epafras je dobro poznavao tu braću i brinuo se  za njih. Iako je imao svojih problema, s obzirom da se kaže da je bio Pavlov „zatvorski drug“, nije prestao da brine o duhovnim potrebama svoje braće (Filim. 23). Ali on nije samo brinuo, već je nešto konkretno i učinio. Pokazao je nesebičnu ljubav time što je u molitvama spominjao svoju braću i sestre po imenu, a to isto možemo i mi. Takve molitve imaju zaista veliku moć (2. Kor. 1:11; Jak. 5:16).

13. Kako se možemo ugledati na Epafrasa u pogledu molitvi?

13 Razmisli koga bi poimence mogao da spomeneš u svojim molitvama. Poput Epafrasa, mnoga braća i sestre se mole za pojedince iz svoje skupštine ili za porodice koje trenutno prolaze kroz težak period ili stoje pred teškim odlukama. Mnogi se mole za one čija se imena nalaze na sajtu jw.org, u delu „Jehovini svedoci zatvoreni zbog svojih verovanja“. (Idite na VESTI > PRAVNA PITANJA.) Pored toga, možeš se setiti onih koji su izgubili dragu osobu, onih koji su nedavno bili pogođeni nekom prirodnom katastrofom ili ratom, kao i onih koji se suočavaju sa finansijskim problemima. Očigledno je da je mnogima potrebno da se molimo za njih. Time pokazujemo da ne mislimo samo na sebe već i na druge (Fil. 2:4). Jehova sigurno sluša takve molitve.

SPREMNO SASLUŠAJMO DRUGE

14. Kako je Jehova pokazao da je najbolji primer kada treba saslušati druge?

14 Još jedan način na koji pokazujemo poniznost jeste kada smo spremni da saslušamo druge. U Jakovljevoj 1:19 stoji da svako treba da bude „brz da čuje“. Jehova je u tom pogledu najbolji primer (Post. 18:32; Is. Nav. 10:14). Pogledajmo šta možemo naučiti iz njegovog razgovora s Mojsijem zabeleženog u Izlasku 32:11-14. (Pročitati.) Iako to nije morao da učini, Jehova je dopustio Mojsiju da izrazi svoja osećanja. Premda je Mojsije u nekim ranijim situacijama pogrešno prosudio stvari, Jehova ga je ipak strpljivo saslušao i prihvatio njegov predlog. Koji bi čovek to uradio? Jehova strpljivo sluša sve one koji mu se s verom obraćaju u molitvi.

15. Kako po ugledu na Jehovu možemo drugima iskazati čast i poštovanje?

15 Svako od nas treba da se pita: „Ako Jehovi nije ispod časti da sasluša ljude, kao što je saslušao Avrahama, Rahelu, Mojsija, Isusa Navina, Manoja, Iliju i Jezekiju, zašto bi meni bio problem da saslušam svoju braću, čak i da prihvatim njihove dobre predloge i tako im iskažem čast i poštovanje? Da li je nekome u mojoj skupštini ili porodici potrebna moja pomoć? Šta konkretno mogu uraditi? Šta planiram da uradim?“ (Post. 30:6; Sud. 13:9; 1. Kralj. 17:22; 2. Let. 30:20).

JEHOVA VIDI NAŠE MUKE

David je rekao: „Pustite ga!“ Šta bi ti uradio da si bio na Davidovom mestu? (Videti 16. i 17. odlomak)

16. Kako je kralj David reagovao kada ga je Simej napadao?

16 Poniznost nam takođe pomaže da pokažemo samosavladavanje kad se neko prema nama loše ophodi (Ef. 4:2). Jedan odličan primer nalazimo u 2. Samuilovoj 16:5-13. (Pročitati.) Simej, rođak kralja Saula, vređao je i napadao Davida i njegove sluge. Iako je mogao da ga ućutka, David je strpljivo podnosio njegove uvrede. Kako je uspeo da se savlada? Odgovor nalazimo u trećem psalmu.

17. Šta je Davidu pomoglo da se savlada i kako se možemo ugledati na njega?

 17 Napomena na početku trećeg psalma ukazuje na to da ga je David napisao „kada je bežao pred svojim sinom Avesalomom“. Prvi i drugi stih odgovaraju događajima opisanim u 16. poglavlju 2. Samuilove. Zatim se u Psalmu 3:4 ističe Davidovo pouzdanje u Jehovu: „Iz sveg glasa prizvaću Jehovu, i on će me uslišiti sa svete gore svoje.“ I mi se možemo moliti Jehovi kada se neko loše ophodi prema nama. Jehova će nam dati svoj sveti duh da to podnesemo. Kada te neko kinji, da li ti je potrebno više samosavladavanja ili spremnosti da mu oprostiš? Da li si uveren da Jehova to vidi i da će ti pomoći?

„MUDROST JE NAJVAŽNIJA“

18. Zašto je za nas dobro da primenjujemo ono čemu nas Jehova poučava?

18 Kada činimo ono što znamo da je ispravno sigurno ćemo biti blagoslovljeni. Nije čudo što se u Poslovicama 4:7 kaže: „Mudrost je najvažnija.“ Iako se mudrost zasniva na znanju, ona se prvenstveno vidi po odlukama koje donosimo, a ne po činjenicama koje znamo. I za mrave se kaže da su po prirodi mudri jer leti spremaju sebi hranu (Posl. 30:24, 25). Isus, za koga se kaže da je „Božja mudrost“, uvek radi ono što je njegovom Ocu ugodno (1. Kor. 1:24; Jov. 8:29). Jehova zna da nije isto doneti pravu odluku i sprovesti je u delo. On blagosilja one koji ponizno istrajavaju i koji rade ono što znaju da je ispravno. (Pročitati Mateja 7:21-23.) Zato moramo raditi na tome da naša skupština bude mesto gde svi možemo da ponizno služimo Jehovi. Da bismo naučili da primenjujemo ono što znamo da je ispravno treba nam vreme i strpljenje, ali to je obeležje poniznosti koja nam pomaže da budemo srećni sada i u svu večnost.