Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 ČLANAK ZA RAZMATRANJE 13

Pokazujmo saosećanje u službi propovedanja

Pokazujmo saosećanje u službi propovedanja

Sažalio se na njih [...] I počeo je da ih poučava mnogo čemu (MAR. 6:34)

PESMA 70 Tražimo dostojne

KRATAK PREGLED *

1. Koja je jedna od najlepših crta Isusove ličnosti?

JEDNA od najlepših crta Isusove ličnosti jeste njegova sposobnost da razume probleme s kojima se suočavaju nesavršeni ljudi. Dok je bio na zemlji, radovao se sa onima koji se raduju i plakao je sa onima koji plaču (Rimlj. 12:15). Na primer, kada se 70 njegovih učenika radosno vratilo iz službe propovedanja, „sveti duh je ispunio Isusa radošću“ (Luka 10:17-21). S druge strane, „bio je duboko dirnut i potresen“ kada je video koliko je Lazareva smrt pogodila one koji su ga voleli (Jov. 11:33).

2. Šta je pomoglo Isusu da bude saosećajan prema ljudima?

2 Šta je pomoglo ovom savršenom čoveku da bude tako milosrdan i saosećajan prema grešnim ljudima? Kao prvo, Isus je voleo ljude. U prethodnom članku smo spomenuli da su mu „sinovi ljudski“ bili posebna radost (Posl. 8:31). Upravo zato što je toliko voleo ljude trudio se da shvati kako razmišljaju. Apostol Jovan je rekao da je Isus „znao šta je čoveku u srcu“ (Jov. 2:25). Isus je saosećao s ljudima. Oni su osećali da ih voli i rado su slušali dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Ako i mi budemo imali takav stav, bićemo uspešniji u službi propovedanja (2. Tim. 4:5).

3-4. (a) Kako ćemo gledati na službu ako smo saosećajni? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

3 I mi poput apostola Pavla znamo da nam je dužnost da propovedamo (1. Kor. 9:16). Međutim, ako smo saosećajni prema ljudima, službu nećemo smatrati samo nekom obavezom. Propovedaćemo zato što nam je  stalo do ljudi i zato što želimo da im pomognemo. Dobro znamo da „više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela 20:35). Ako to imamo na umu, služba će nam biti pravo zadovoljstvo.

4 U ovom članku ćemo videti kako možemo pokazati saosećanje prema ljudima koje srećemo u službi propovedanja. Najpre ćemo razmotriti šta možemo naučiti od Isusa, a zatim ćemo videti na koja četiri načina možemo pokazati saosećanje prema ljudima (1. Petr. 2:21).

ISUS JE SAOSEĆAO S LJUDIMA KOJIMA JE PROPOVEDAO

Saosećanje je podstaklo Isusa da ljudima prenosi reči utehe (Videti 5. i 6. odlomak)

5-6. (a) S kim je Isus saosećao? (b) Kao što je prorečeno u Isaiji 61:1, 2, zašto se sažalio na ljude kojima je propovedao?

5 Pogledajmo na jednom primeru koliko je Isus bio saosećajan. Jednom prilikom su on i njegovi učenici bili prilično umorni jer su već duže vreme propovedali. Nisu imali vremena „ni da jedu“. Zato je Isus poveo svoje učenike „na jedno osamljeno mesto“ da se malo odmore. Međutim, jedna velika grupa ljudi je pohrlila na to mesto i stigla pre njih. Kako je Isus reagovao kada je video sve te ljude? On se „sažalio * na njih, jer su bili kao ovce bez pastira. I počeo je da ih poučava mnogo čemu“ (Mar. 6:30-34).

6 Zašto se Isus sažalio na te ljude? Zapazio je da su bili „kao ovce bez pastira“. Možda je video da su neki od njih siromašni ili da mnogo rade da bi prehranili svoju porodicu. Možda su neki izgubili voljene osobe. Ako je tako, Isus se verovatno mogao poistovetiti s njima. Kao što smo videli u prethodnom članku, moguće je da je i sam Isus doživeo tako nešto. Pošto mu je bilo stalo do ljudi, želeo je da im prenese reči utehe. (Pročitati Isaiju 61:1, 2.)

7. Kako se možemo ugledati na Isusa?

 7 Šta možemo naučiti iz ovog primera? Ljudi su i danas, kao i u Isusovo vreme, poput ovaca „koje nemaju pastira“. Bore se sa mnogim problemima, a mi imamo upravo ono što im treba – dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Otkr. 14:6). Zato po uzoru na našeg Učitelja propovedamo dobru vest jer saosećamo sa siromašnima i ubogima (Ps. 72:13). Žao nam je što su u takvoj situaciji i želimo da im pomognemo.

KAKO MOŽEMO POKAZATI SAOSEĆANJE

Uzmi u obzir potrebe svakog pojedinca (Videti 8. i 9. odlomak)

8. Koji je prvi način na koji možemo pokazati saosećanje u službi propovedanja? Objasni pomoću primera.

8 Šta će nam pomoći da budemo saosećajni prema onima kojima propovedamo? Želimo da se stavimo u njihovu situaciju i da se prema njima ophodimo onako kako bismo želeli da se drugi ophode prema nama * (Mat. 7:12). Pogledajmo četiri načina na koja to možemo učiniti. Kao prvo, razmislimo kakve su njihove potrebe. Naša uloga u službi propovedanja je slična ulozi koju ima lekar koji želi da pomogne pacijentima. Dobar lekar razmišlja o tome šta je pacijentu potrebno. Postavlja pitanja i pažljivo ga sluša dok mu objašnjava kakve simptome ima. Neće mu prepisati prvi lek koji mu padne na pamet, nego će na osnovu dodatnih analiza utvrditi šta je u pitanju i tek onda odrediti terapiju. Slično tome, u službi propovedanja nećemo imati isti pristup prema svima. Treba da uzmemo u obzir okolnosti i mišljenje svake osobe.

9. Šta treba da izbegavamo? Objasni.

9 Kad svedočimo nekoj osobi, nemojmo misliti da automatski znamo kakve su joj okolnosti, u šta veruje i zašto u to veruje (Posl. 18:13). Navešćemo je da nam sama to kaže ako joj postavljamo taktična pitanja (Posl. 20:5). Ako je to prikladno, postavimo im neka pitanja o poslu, porodici ili gledištima. Tako će nam zapravo sama reći zašto joj je potrebna dobra vest. A kada to znamo, možemo joj saosećajno ponuditi pomoć primerenu njenim potrebama, baš kao što je to Isus činio. (Uporediti sa 1. Korinćanima 9:19-23.)

Pokušaj da zamisliš kako izgleda život onih kojima propovedaš (Videti 10. i 11. odlomak)

10-11. U skladu sa 2. Korinćanima 4:7, 8, koji je drugi način na koji možemo pokazati saosećanje u službi propovedanja? Objasni pomoću primera.

10 Kao drugo, pokušaj da zamisliš kako izgleda njihov život. Na neki način, možemo se poistovetiti s njihovom situacijom. Na kraju krajeva, i  mi smo nesavršeni i imamo iste probleme (1. Kor. 10:13). Znamo koliko u današnje vreme život može biti težak. Opstajemo samo zahvaljujući Jehovinoj pomoći. (Pročitati 2. Korinćanima 4:7, 8.) Ali pomisli kako je onima koji se bore da prežive u ovom svetu bez Jehovine podrške. Kao i Isusu, i nama je žao tih ljudi i želimo da im prenesemo „dobru vest o nečem boljem“ (Is. 52:7).

11 Pogledajmo primer jednog brata koji se zove Sergej. Pre nego što je upoznao istinu, bio je veoma povučen. Nije baš bio komunikativan. A onda je počeo da proučava Bibliju. „Dok sam proučavao Bibliju, shvatio sam da hrišćani moraju govoriti drugima o svojim verovanjima“, kaže Sergej. „Stvarno sam mislio da ja to nikada neću moći.“ Ali počeo je da razmišlja o onima koji još nisu upoznali istinu i shvatio je koliko im je teško jer ne poznaju Jehovu. On kaže: „Ono što sam učio donosilo mi je veliku radost i unutrašnji mir. Znao sam da i drugi treba da upoznaju biblijsku istinu.“ Što je više saosećao s ljudima, imao je više hrabrosti da im propoveda. „Na moje veliko iznenađenje“, kaže Sergej, „razgovarajući s drugima o Bibliji sticao sam sve više samopouzdanja. To mi je takođe pomoglo da ojačam svoju veru.“ *

Nekima treba više vremena da duhovno napreduju (Videti 12. i 13. odlomak)

12-13. Zašto treba da budemo strpljivi sa onima koje poučavamo? Navedi primer.

12 Kao treće, budi strpljiv sa onima koje poučavaš. Imaj na umu da za razliku od tebe oni možda ne znaju puno toga o Bibliji. Mnogi su emotivno vezani za svoja sadašnja verovanja. Možda smatraju da im je religija veza sa porodicom, njihovom kulturom i društvom u kome žive. Kako im možemo pomoći?

 13 Razmislimo o sledećem poređenju: Šta se radi kada jedan stari, klimavi most treba zameniti? Dok se novi most ne napravi, stari je još u upotrebi. A kada se završi novi most, stari se ruši. Slično tome, pre nego što se ljudi odreknu svojih dragocenih „starih“ verovanja, moramo im pomoći da upoznaju i zavole „nova“ verovanja, to jest biblijska učenja za koja ranije nisu znali. Tek tada će biti spremni da se odreknu starih verovanja. A za takve promene im treba vreme (Rimlj. 12:2).

14-15. Kako možemo pomoći onima koji malo znaju o nadi u večni život na rajskoj zemlji? Navedi primer.

14 Ako smo strpljivi s ljudima u službi propovedanja, nećemo očekivati da odmah razumeju ili prihvate biblijsku istinu. Saosećanje će nas podstaći da im strpljivo pomažemo da dublje razmišljaju o onome što stoji u Bibliji. Na primer, pogledajmo kako bismo mogli pomoći nekome da razume biblijsko učenje o večnom životu na rajskoj zemlji. Ljudi uglavnom vrlo malo znaju o tome. Možda veruju da je smrt kraj svega. Ili možda veruju da svi dobri ljudi odlaze na nebo. Kako bismo im mogli pomoći?

15 Jedan brat objašnjava koji pristup on koristi. Najpre stanaru pročita Postanak 1:28. Zatim ga pita gde i u kakvim uslovima je Bog želeo da ljudi žive. Većina kaže da je želeo da budu srećni i da žive na zemlji. Zatim pročita Isaiju 55:11 i postavi pitanje da li se Božja namera promenila. Ljudi često kažu da nije. Na kraju pročita Psalam 37:10, 11 i pita stanara kakva nas budućnost očekuje. Koristeći ovaj pristup, pomogao je mnogima da razumeju da Bog još uvek želi da dobri ljudi žive u raju na zemlji.

Malim znakom pažnje, kao što je ohrabrujuće pismo, možemo postići mnogo dobra (Videti 16. i 17. odlomak)

16-17. Imajući u mislima Poslovice 3:27, na koje praktične načine možemo pokazati saosećanje? Navedi primer.

16 Kao četvrto, potrudi se da na praktičan način pokažeš saosećanje. Na primer, ako smo došli u neko nezgodno vreme, treba da se izvinimo i da pitamo da li odgovara da dođemo drugi put. Šta ako je stanaru potrebna neka manja pomoć? Ili je vezan za kuću i neko treba da ode do prodavnice ili pošte? Možda bismo u takvim situacijama mogli da mu izađemo u susret. (Pročitati Poslovice 3:27.)

17 Jedna sestra je svojim malim znakom pažnje učinila veliko delo. Napisala je pismo jednoj porodici koja je izgubila dete. U pismu je navela i neke utešne biblijske stihove. Kako su ti ljudi reagovali? Ožalošćena  majka je napisala: „Juče sam imala jako težak dan. Niste ni svesni koliko nam je vaše pismo pomoglo. Ne mogu vam dovoljno zahvaliti niti opisati koliko nam je značilo. Juče sam ga pročitala barem 20 puta. Neverovatno koliko nas je podiglo. Od srca vam hvala.“ Sigurno ćemo mnogo dobra postići ako se trudimo da se stavimo u nečiju kožu i da preduzmemo nešto kako bismo pomogli.

NE OČEKUJ OD SEBE PREVIŠE

18. U skladu sa 1. Korinćanima 3:6, 7, koje uravnoteženo gledište treba da imamo?

18 Naravno, moramo imati uravnoteženo gledište o našoj ulozi u službi propovedanja. Naša uloga u tome da pomognemo ljudima da upoznaju Boga jeste važna, ali nije najvažnija. (Pročitati 1. Korinćanima 3:6, 7.) Jehova je taj koji privlači ljude k sebi (Jov. 6:44). I na kraju, da li će neko prihvatiti dobru vest ili neće, zavisi od toga šta mu je u srcu (Mat. 13:4-8). Nemojmo zaboraviti da većina ljudi nije prihvatila Isusova učenja, a on je bio najveći Učitelj koji je ikada živeo! Zato ne treba da budemo obeshrabreni ako mnogi ne žele da prihvate dobru vest koju im propovedamo.

19. Šta ćemo postići ako smo saosećajni u službi propovedanja?

19 Saosećanje u službi propovedanja doneće mnogo dobra. Više ćemo uživati u službi. Uverićemo se da više sreće ima u davanju. A onima koji ispravno gledaju na večni život biće lakše da prihvate dobru vest (Dela 13:48). Zato „dok za to imamo priliku, činimo dobro svima“ (Gal. 6:10). Bićemo srećni znajući da smo tako iskazali čast našem nebeskom Ocu (Mat. 5:16).

PESMA 64 Radosno učestvujmo u žetvi

^ odl. 5 Ako smo saosećajni prema onima koje srećemo u službi propovedanja, bićemo srećniji i veća je verovatnoća da će nas saslušati. Zašto je to tako? U ovom članku ćemo videti šta možemo naučiti iz Isusovog primera i na koja četiri načina možemo pokazati saosećanje prema onima kojima propovedamo.

^ odl. 5 OBJAŠNJENJE IZRAZA: Sažaljenje podrazumeva duboka i iskrena osećanja prema nekome ko pati ili je ugnjetavan. Takva osećanja podstiču osobu da učini sve što može da bi drugome pomogla.

^ odl. 8 Videti članak „Zlatno pravilo u službi propovedanja“ u Stražarskoj kuli od 15. maja 2014.

^ odl. 11 Videti Stražarsku kulu od 1. avgusta 2011, strane 21-22.