Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Pomozimo izbeglim suvernicima da radosno služe Jehovi

Pomozimo izbeglim suvernicima da radosno služe Jehovi

Jehova čuva tuđince (PS. 146:9)

PESME: 84, 73

1, 2. (a) Sa čime se neka naša braća i sestre suočavaju? (b) Koja pitanja se javljaju?

„KADA je u Burundiju došlo do građanskog rata, moja porodica je bila na jednom pokrajinskom sastanku“, kaže brat po imenu Lidže. „Videli smo naoružane pojedince i ljudi su bežali. Da bi sačuvali život, moji roditelji su sa nas jedanaestoro dece pobegli samo sa onim što su imali kod sebe. Neki članovi moje porodice su uspeli da stignu u izbeglički logor u Malaviju, nakon što su prešli više od 1 600 kilometara. Mi ostali smo se rasejali po raznim mestima.“

2 Broj izbeglica * u celom svetu dostigao je vrhunac svih vremena. Trenutno ima preko 65 000 000 onih koji su napustili svoj dom zbog rata ili progonstva. Među njima ima na hiljade Jehovinih svedoka. Mnogi su izgubili neku dragu osobu i skoro sve što su imali. Ali sa čime se još suočavaju? Kako im možemo pomoći da radosno služe Jehovi i pored strašnih stvari koje su  doživeli? (Ps. 100:2). Nadalje, kako na najbolji način možemo preneti dobru vest izbeglicama koje do sada nikada nisu čule za Jehovu?

IZBEGLIČKI ŽIVOT

3. Kako su Isus i mnogi njegovi učenici postali izbeglice?

3 Kad je Isus bio dete, kralj Irod je želeo da ga ubije. Zato je jedan anđeo rekao njegovom ocu, Josifu, da s porodicom izbegne u Egipat. Oni su tamo ostali sve do Irodove smrti (Mat. 2:13, 14, 19-21). I Isusovi učenici su decenijama kasnije morali zbog progonstva da izbegnu i raseju se „po judejskim i samarijskim krajevima“ (Dela 8:1). Isus je prorekao da će mnogi njegovi sledbenici biti primorani da napuste dom, kada je rekao: „Kad vas budu progonili u jednom gradu, bežite u drugi“ (Mat. 10:23). Koji god da je razlog, nikada nije lako napustiti svoj dom.

4, 5. S kojim teškoćama se izbeglice suočavaju (a) dok beže? (b) dok žive u izbegličkom logoru?

4 Izbeglice nailaze na teškoće i dok beže i dok su u izbegličkim logorima. „Nedeljama smo pešačili i prolazili pored stotina leševa“, priseća se Gad, Lidžeov mlađi brat. „Tada sam imao 12 godina. Stopala su mi bila toliko otečena da sam rekao porodici da nastave bez mene. Ali moj otac nipošto nije hteo da me ostavi na milost i nemilost pobunjeničkoj vojsci, pa me je nosio. Živeli smo dan za danom, moleći se Jehovi i uzdajući se u njega. Ponekad smo jeli samo mangoe koje smo nalazili uz put“ (Fil. 4:12, 13).

5 Većina članova Lidžeove porodice je godinama živela u izbegličkim logorima Ujedinjenih nacija. Ali i tamo im je bilo teško. Lidže, koji sada služi kao pokrajinski nadglednik, kaže: „Retko ko je imao posao. Bilo je mnogo ogovaranja, pijančenja, kockanja, krađi i nemorala.“ Da bi se oduprli tim štetnim uticajima, Svedoci u logorima su morali da se zaokupe skupštinskim aktivnostima (Jevr. 6:11, 12; 10:24, 25). Da bi sačuvali duhovnost, mudro su koristili vreme, a mnogi su bili pioniri. Šta im je pomoglo da sačuvaju pozitivan stav? Razmišljali su o tome da će jednom izaći iz izbegličkog logora, kao što su i Izraelci na kraju izašli iz pustinje (2. Kor. 4:18).

POKAŽIMO LJUBAV IZBEGLIM SUVERNICIMA

6, 7. (a) Na šta nas podstiče ljubav prema Jehovi? (b) Navedi neki primer.

6 „Ljubav prema Bogu“ nas navodi da pokazujemo ljubav prema braći, posebno kad su u nekoj nevolji. (Pročitati 1. Jovanovu 3:17, 18.) Kad je u prvom veku u Judeji zavladala glad, zbog čega su se tamošnji hrišćani našli u nevolji, njihovi suvernici su organizovali pomoć (Dela 11:28, 29). Pored toga, apostoli Pavle i Petar su podsticali braću da budu gostoljubivi (Rimlj. 12:13; 1. Petr. 4:9). Ako hrišćani treba uvek da budu gostoljubivi, koliko to tek treba da budu prema braći kojoj je život bio u opasnosti ili su doživela progonstvo zbog svoje vere. (Pročitati Poslovice 3:27.) *

7 Nedavno su hiljade Svedoka morali da pobegnu iz istočne Ukrajine zbog oružanih sukoba i progonstva. Nažalost, neki su izgubili život. Ali većina je pronašla utočište kod braće iz drugih delova Ukrajine i Rusije. I u jednoj i u drugoj zemlji, oni su ostali politički neutralni, budući da nisu „deo sveta“, i nastavili su da revno objavljuju dobru vest (Jov. 15:19; Dela 8:4).

 POMOZIMO IZBEGLIM SUVERNICIMA DA OJAČAJU VERU

8, 9. (a) S kojim se sve izazovima izbeglice susreću u novoj zemlji? (b) Zašto treba da strpljivo pomažemo izbegloj braći i sestrama?

8 Neke izbeglice su raseljene u druge delove svoje zemlje, ali mnogi su morali da odu u neku drugu zemlju. Tamo im vlasti možda obezbeđuju hranu, odeću i krov nad glavom, ali ipak se suočavaju s nekim izazovima. Na primer, možda je hrana potpuno drugačija od one na koju su navikli. Neki koji su živeli u zemljama s toplom klimom možda su se prvi put našli u nekoj zemlji s hladnijom klimom i ne znaju kako treba da se obuku. Drugi možda ne znaju kako da koriste savremene kućne uređaje.

9 U nekim zemljama postoje vladini programi koji omogućavaju izbeglicama da se naviknu na novu zemlju. Međutim, često se već za nekoliko meseci od izbeglica očekuje da nađu posao i sami brinu o sebi. To im može biti veoma teško. Zamisli s čime se sve odjednom susreću. Tu su novi jezik, novi običaji, novi zakoni u vezi s plaćanjem računa i poreza, novi sistem obrazovanja u školama, pa čak i drugačije vaspitavanje dece. Zar onda ne treba da strpljivo i s poštovanjem pomažemo braći i sestrama koji se suočavaju sa svim tim? (Fil. 2:3, 4).

10. Kako možemo ojačati veru suvernika čim stignu u našu zemlju? (Videti sliku na početku članka.)

10 Nadalje, vlasti ponekad otežavaju braći da budu u kontaktu sa skupštinom. Na primer, prete braći da će im uskratiti pomoć ili da im neće dozvoliti da ostanu u zemlji ako odbiju posao koji im nude. Ali ako bi prihvatili takav posao, ne bi mogli da dolaze na sastanke. Neki su zbog straha i osećaja bespomoćnosti ipak prihvatili takve poslove. Zato je veoma važno da što pre stupimo u kontakt s braćom koja su stigla iz drugih zemalja. Potrebno je da oni vide da brinemo o njima. Naše saosećanje i praktična pomoć mogu im ojačati veru (Posl. 12:25; 17:17).

PRUŽIMO PRAKTIČNU POMOĆ

11. (a) Šta je izbegloj braći i sestrama u početku potrebno? (b) Kako izbegla braća i sestre pokazuju zahvalnost?

11 Isprva će biti potrebno da izbegloj braći i sestrama možda obezbedimo hranu, odeću i druge osnovne stvari. * Čak i mali znak pažnje može mnogo značiti. Na primer, nekom bratu možemo da poklonimo kravatu. Naravno, izbegla braća i sestre neće ništa zahtevati, već će pokazati zahvalnost za sve što se čini za njih. Tako će braća više uživati u tome da im pomažu. Ipak, važno je da izbegli suvernici s vremenom sami počnu da se brinu za svoje potrebe. Tako će sačuvati samopoštovanje i dobre odnose s drugima (2. Sol. 3:7-10). Ali svakako im treba praktično pomoći.

Kako možemo pomoći izbegloj braći i sestrama? (Videti odlomke 11-13)

12, 13. (a) Kako na praktičan način možemo pomoći izbegloj braći i sestrama? (b) Navedi neki primer.

12 Da bismo pomogli izbegloj braći, ne treba nam mnogo novca. Najvažnije je da im posvetimo vreme i pružimo ljubav. Na primer, možemo im jednostavno pokazati kako da koriste javni prevoz ili gde da kupe hranu koja je zdrava, a nije skupa. Takođe možemo im pomoći da nabave neki alat za posao ili da steknu neku veštinu kako bi mogli sami da zarađuju. Što je još važnije, možemo im pomoći da postanu deo nove  skupštine. Ako je moguće, možemo im ponuditi da ih vozimo na sastanke. Značiće im i kada im objasnimo kako da propovedaju u našoj zemlji i vodimo ih sa sobom u službu propovedanja.

13 Kada su kao izbeglice u jednu skupštinu došla četiri tinejdžera, nekoliko starešina im je pružalo praktičnu pomoć. Na primer, pomogli su im da nauče da voze, da slepo kucaju i da napišu radnu biografiju. Pored toga, pokazali su im kako da naprave dobar plan da bi im služenje Jehovi bilo na prvom mestu (Gal. 6:10). Ubrzo su sva četvorica postali pioniri. To što su primili pomoć i što su se trudili da ostvare duhovne ciljeve pomoglo im je da postanu dobri i vredni hrišćani i da ne upadnu u neku od zamki Sataninog sveta.

14. (a) Kom iskušenju izbegla braća treba da se odupru? (b) Navedi neki primer.

14 Kao i svi mi, i izbegla braća i sestre moraju da se odupiru iskušenju i pritisku da materijalne stvari stave ispred odnosa s Jehovom. * Lidže, kog smo već pominjali, dobro se seća kako ih je otac, čak i dok su bežali, poučio koliko je važna vera. Šta je uradio? Lidže kaže: „Bacao je jednu po jednu nebitnu stvar koju smo nosili. Na kraju je podigao praznu torbu i rekao sa osmehom na licu: ’Evo, nijedna od stvari koje smo bacili nije nam bila neophodna za život!‘“ (Pročitati 1. Timoteju 6:8.)

POBRINIMO SE ZA NAJVAŽNIJE POTREBE IZBEGLIH SUVERNIKA

15, 16. Kako možemo pomoći izbegloj braći (a) u duhovnom pogledu? (b) u emocionalnom pogledu?

15 Izbegloj braći je duhovna i emocionalna pomoć važnija od materijalne (Mat. 4:4). Zato se starešine mogu potruditi da im nabave publikacije na njihovom jeziku i povežu ih s braćom koja govore njihov jezik. To je veoma važno jer su mnoge izbeglice napustile sve što im je bilo blisko. Nedostaju im porodica, sredina u kojoj su živeli i skupština. Zato među svojim suvernicima u novoj sredini treba da osete Jehovinu ljubav i saosećanje. Ukoliko to nije slučaj, mogli bi se okrenuti rođacima i sunarodnicima koji ne služe Jehovi, budući da ih povezuju ista kultura i sve što su preživeli (1. Kor. 15:33). Ako se potrudimo da se osećaju kao deo naše skupštine, učinićemo ono što želi Jehova, Bog koji „čuva tuđince [izbeglice]“ (Ps. 146:9).

 16 Kada je Isus bio mali, njegova porodica je morala da izbegne u Egipat. Oni se nisu mogli vratiti u svoju zemlju sve dok su bili živi oni koji su ih progonili. Iz sličnih razloga se ni današnje izbeglice možda ne mogu vratiti u svoju zemlju. Drugi možda ne žele da se vrate. Brat Lidže je objasnio da „mnogi roditelji koji su videli kako su im neki članovi porodice bili silovani ili ubijeni ne žele ni da pomisle da se s decom vrate u zemlju gde su se dogodile te užasne stvari“. Da bismo onima koji su doživeli takve traume pomogli da se oporave, treba da budemo „saosećajni, puni bratske ljubavi, nežno samilosni, ponizni“ (1. Petr. 3:8). Neka izbegla braća su se zbog progonstva povukla u sebe i možda ih je sramota da govore o onome što su pretrpeli, pogotovo pred decom. Možemo se pitati: „Da sam ja na njihovom mestu, kako bih voleo da se drugi ophode prema meni?“ (Mat. 7:12).

PROPOVEDANJE IZBEGLICAMA

17. Kako službom propovedanja pomažemo izbeglicama?

17 Mnoge izbeglice dolaze iz zemalja u kojima se naše delo propovedanja ne može potpuno slobodno obavljati. Ali zbog naše revne službe, hiljade njih ima priliku da prvi put čuje „reč o kraljevstvu“ (Mat. 13:19, 23). Mnogi od njih koji su „izmoreni i opterećeni“ pronalaze duhovnu okrepu na našim sastancima i brzo uviđaju: „Bog je zaista među vama“ (Mat. 11:28-30; 1. Kor. 14:25).

18, 19. Kako možemo biti mudri dok propovedamo izbeglicama?

18 Kad propovedamo izbeglicama, treba da budemo mudri i oprezni (Mat. 10:16; Posl. 22:3). Strpljivo ih slušajmo dok iznose svoje brige, ali ne mešajmo se u politiku. Moramo da sledimo smernice podružnice i lokalnih vlasti i da nikada ne izlažemo riziku ni sebe ni druge. Dobro je da se upoznamo s religijom i kulturom izbeglica i da pokažemo poštovanje prema njihovim osećanjima i gledištima. Na primer, ljudi iz nekih krajeva imaju striktna pravila što se tiče oblačenja žena. Zato kada im propovedamo, treba da vodimo računa da ih ne uvredimo svojim načinom oblačenja.

19 Mi želimo da pomognemo ljudima koji pate, čak i onima koji nisu Svedoci. U tom pogledu oponašamo milosrdnog Samarićanina iz Isusovog poređenja (Luka 10:33-37). Najbolji način da pomognemo drugima jeste da im prenesemo dobru vest. Jedan starešina koji je mnogim izbeglicama pomogao da upoznaju istinu kaže: „Važno je da se odmah predstavimo kao Jehovini svedoci i kažemo da je naša prvenstvena želja da im pomognemo u duhovnom pogledu, a ne u materijalnom. Tako nikome nećemo dati povoda da samo iz koristi želi da proučava Bibliju s nama.“

UTICAJ LJUBAVI

20, 21. (a) Kako na našu braću utiče kada pokazujemo ljubav? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

20 Ljubav koju pokazujemo prema izbegloj braći i sestrama njima mnogo znači. Na primer, kada je našoj sestri po imenu Alganeš umro muž, ona je pobegla iz Eritreje sa šestoro male dece. Nakon iscrpljujućeg osmodnevnog putovanja kroz pustinju, stigli su u Sudan. Ona je ispričala kako su ih braća primila: „Prema nama su se ophodili kao da smo im članovi porodice. Obezbedili su nam hranu, odeću, krov nad glavom i novac za prevoz. Ko bi primio potpuno nepoznatu osobu u svoj dom samo zato što služi istom Bogu? Jedino Jehovini svedoci!“ (Pročitati Jovana 13:35.)

21 Kako možemo pomoći deci koja su sa svojim roditeljima izbegla u drugu zemlju? Šta možemo učiniti kako bi ona i dalje radosno služila Jehovi? O tome će biti reči u sledećem članku.

^ odl. 2 U ovom članku se izraz „izbeglice“ odnosi na one koji su zbog rata, progonstva ili prirodnih nepogoda morali da pobegnu u drugu državu ili su bili raseljeni u neko drugo mesto u svojoj državi. Prema izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, trenutno je „svaki 113. stanovnik“ naše planete „bio prisiljen da napusti svoj dom“.

^ odl. 6 Videti članak „Pokažimo ljubav prema strancima“ u Stražarskoj kuli od oktobra 2016, strane 8-12.

^ odl. 11 Čim izbegla braća dođu, starešine treba da postupe u skladu sa smernicama iz knjige Organizovano izvršavajmo Jehovinu volju, 8. poglavlje, 30. odlomak. Oni treba da pošalju pismo svojoj podružnici putem veb-sajta jw.org kako bi stupili u kontakt sa skupštinama iz zemlje iz koje potiču izbegla braća. U međuvremenu, mogu se diskretno raspitati kod izbegle braće i sestara o njihovim skupštinama i službi, kako bi videli u kakvom su duhovnom stanju.

^ odl. 14 Videti članke „Niko ne može robovati dvojici gospodara“ i „Budimo hrabri — Jehova je naš pomoćnik“ u Stražarskoj kuli od 15. aprila 2014, strane 17-26.